Svedoci smo prethodnih godina, a pogotovo poslednjih meseci ogromne represije koju je političko-bezbednosni aparat Srbije upotrebio i usmerio prema s građanima koji su novinari, urednici, kritičari režima i prema svim onima koji nisu podobni i nisu iz šinjela Srpske napredne stranke na čelu sa njihovim, kako oni to vole da kažu- šefom, Aleksandrom Vučićem. Poslednjih meseci gotovo sve evropske države su se zainteresovale za dešavanja u Srbiji kada je u pitanju gušenje slobode govora. Pre svega, i Ljubomir Stefanović glavni i odgovorni urednik medijske kuće Slavija info je bio kidnapovan od strane BIA, a novinar sa portala je dobijao čudne pozive I “dobronamerne savete” kako bi svoj život trebao da veže za neke druge stvari koji nemaju veze sa političkim novinarstvom.
Ipak, najveće nevolje sa represijom i pritiscima, daleko od očiju javnosti, daleko od svojih sunarodnika iz centralnog i severnog dela Srbije ima srpski narod na Kosovu i Metohiji. Često se koristi već ustaljena fraza da se srpski narod na Kosovu i Metohiji više plaši Srpske liste nego albanskih kriminalaca. Ovo nije još jedan politički pamflet. Ovo je svedočenje o vremenu kada je Milan Radoičić pokušao da istisne i potisne sve vrste srpskih udruživanja na Kosovu i Metohiji koja nemaju veze sa naprednjačko-bezbednosnim projektom koji je strah i trepet za srpski narod na kosmetu- Srpska lista.
Ipak, narod se oslobađa straha jer uviđa da život u olidarhijskoj despotiji koja je podeljena na milijardere i siromašne nije na ceni, i da nema svrhu bez slobode.
Jedan od ljudi koji su doživeli pritiske, prvo usmenog tipa a kasnije iste u obliku fizičkog nasilja i gotovo pokušaja ubistva jeste gospodin Milan Stojanović, nekadašnji predsednik opštine Gnjilane. Za svu nesreću koja mu se dogodila u životu smatra, ali i ima dokaze da je odgovoran Bojan Dimić, Vučićev miljenik i operativac BIA.
O njemu ćemo više da saznamo iz teksta portala Rikošet specijal koji je objavljen 2019. godine.
Tekst Rikošeta specijal prenosimo u celosti:
EVO KO JE BOJAN DIMIĆ – VUČIĆEV PRVI OPERATIVAC U BIA!
Danas je načelnik za terorizam i međunarodni kriminal u BIA, nećete verovati, operativac sa Kosova i Metohije, čovek koji je poznat iz one uprave FK Crvena Zvezda sa svojim sadašnjim direktorom Đorđevićem (tada advokatom), Vesićem, Todorovim (telohraniteljem Baneta Ivkovića) gde su tada nestale pare od preko 50 miliona evra, a klub bio pred gašenjem. Navijači su klubu kupovali od donacija autobus i sredstva za higijenu fudbalerima.
Taj prvi čovek danas za borbu protiv terorizma u Srbiji zove se Bojan Dimić. Koji je počeo karijeru u tadašnjem SDB za KiM 1988. godine, kao šifrant, pa ga je njegov ujak legendarni, hrabri, pošteni i nadasve dobri načelnik CB SDB Priština Miško Laković prebacio u rad u operativi.
- Laković je bio ljudina od čoveka, koji je naprasno preminuo od srčanog udara i sekiracije, pre par godina u Beogradu, koji je Bojanovu porodicu (sestru, zeta i sestriće) stalno gurao, štitio, pazio, da su mu se oni posle rata zahvalili tako što su prekinuli sve bratske i rođačke odnose sa njim. Više im nije trebao nije bio više načelnik. Postao je penzioner.
Veliki Bojan kako voli sebe da zove sa picoustim usnama i zalizanom i nauljenom falš galijankom (kosom) sa šifrantskog mesta prelazi u obaveštajno odeljenje koje vodi njegov kum Zoran Dragović iz Plava, inače vrstan obaveštajac i još bolji i veliki čovek. Bojan se u Prištini pojavljivao na poslu kad hoće, spavao do kasno, istrage radio površno, ali manija su mu lažna obećanja, kockanje, kladionice, držanje kafića i pijančenje.
Normalno kada je imao zaštitu. Vidite i sami sve od koga. Ekonomski fakultet završavaju mu prijatelji porodice, prof. Hadžibulić, Prof. Đokić, dekan i prof Rade Anđelković, rektor R. Papović i drugi.
Njegovo znanje je ispod bolonjskog kriterijuma. U Beogradu kao specijalni savetnik kod bivših direktora Radeta Bulatovića i Vukadinovića samo se pojavljivao i na posao išao da se kocka, držao je kafanu u Denkovoj bašti, a posle rata kafić u Prokuplju.
Dok su sve druge kolege radile i mučile se, on se provodio i konobarisao. Sramota i bruka za službu.
Kada ga je R. Bulatović poslao službeno u Milano, karabinjeri su ga uhvatili i pretukli, kad je u odelu sa šalom i kravatom hteo da preskoči preko ograde stadiona. Da ne plati kartu ali da prisustvuje utakmici. Klasični nedozreli diletant. Od tada ga kolege zovu u Beogradu Inzagi po čuvenom fudbaleru iz Milana Pipu Inzagiju.
Odmah posle toga je izbio nezapamćeni skandal između službi dveju zemalja, da je direktor R. Bulatović hteo da ga izbaci iz službe ali tatine pare i par reči Bratislave Bube Morine su ovog tupavog, nadobudnog i zalizanog naduvenka spasili isterivanja s posla.
Svi u službi tada u Prištini i danas u Beogradu znaju da je za vreme rata 1999. kada su hrabro ginuli naši mladići na Košarama i mnoge naše kolege iz bezbednosti, on je boravio u apartmanu tatinog Rekreatursa u Bečićima i kod ženinih u Prokuplju neviđena sramota i bruka za jednog operativca tadašnjeg DB.
A, dok je po platu redovno dolazio sav preplanuo i pocrneo od sunca, odmoran, u bermudama i u havajki košulji i pun novaca kao brod. Sklonio ga ujak Miško i kolege da ne izazove bes drugih u službi i u gradu.
Hvalio se devedesetih godina da mu niko ništa ne može jer mu je rod tada smenjeni načelnik DB Jovica Stanišić. Kada je ovaj smenjen javno ga se odrekao rekavši da sa njim nema nikakve rođačke veze. Jedna neviđena sramota i bruka da čovek koji nije ni video teroristu u životu, sada vodi borbu protiv istih.
Ali ljigav do srži i alav na pare, ništa mu nije sveto.
Kada je dron Šiptarski nadletao stadion naše reprezentacije u Beogradu on je bio na večeri sa predstavnikom jedne velike Službe(BND), a kad je došao ujutro na brifing kod Direktora pred kolegama, pitao je: šta je to bilo sinoć. Svi su bili preneraženi kako ima obraza da pita za ono šta je bio njegov posao da spreči.
A njegova dužnost je bila da to spreči i otkrije i neutrališe na vreme. Bitno je da je zaposlio u CB BIA u Nišu svoju svastiku u 50 godina života i propalu novinarku bez posla iz Prokuplja. Pa je vratio na posao bivšeg kolegu Ćirića (propalog profesora Sociologije) koji je isteran tada iz SDB 2002. godine, pa prešao onda u Žandarmeriju, a iz Žandamerije zbog propusta koji je napravio u Skoplju (otišao bez znanja starešina) i time uzdrmao državne strukture zemlje.
I njegova uloga u švercu cigareta sa komandantom Goranom Radosavljevićem Gurijem je zataškana i tesna veza za ambasadorom Montgomerijem čiji je bio pulen i saradnik.
Naprasno ga je spasio od otkaza i preuzeo u svoje naručje bivši njegov načelnik bezbednosti u Žandarmeriji dokazani agent CIA (o kome je pisano u vašim tekstovima) izvesni R. Džinović -zvani Burek, koji je vodio u MUP-a odeljenje za terorizam, pulen direktora Veljovića i generala „Papaje“ Milovića.
Danas Bojan Dimić koji je i suprugu iz nekadašnjeg Beopetrola premestio kod oficira za vezu u Palati Srbija g-dina Pavićevića. Koja se danas bahato ponaša, preti sa suprugom kolegama, šikanira ljude, ali je srećom nagluva ima problema sa sluhom pa ne čuje sve kako treba, inače bi bila nemilosrdnija. Bojanov brat radi na carini prema Republici Srpskoj i glavni je za šverc robe i automobila, ima zaštitu brata i zgrće pare, a ima ionako veliko bogatstvo koje poseduju. A, između ostalog, poseduju više lokala u Beogradu.
Bojan živi u velelepnoj porodičnoj kući kod pošte na Dušanovcu, (ulica Braće Kovač 46, telefon 011/ 243-1218, napomena novinara) kuća je na tri sprata, sa tri garaže i placem, a sve je to kupio njegov otac Vladimir Vlada Dimić bivši direktor Javno stambenog preduzeća u Prištini. Bivši jedan urednika lista „Komunist“ i alkoholičar koga je žena ceo život smatrala nižim bićem i matretirala. Koji nema svoje ja. Ljigavac i lopov. Koliko se nakrao to znaju građani Prištine. U Beograd je došao kao milioner.
Posle rata je prodavao gotova rešenja za stanove ljudima za par desetina hiljada maraka (kasnije evra), vršio je njihovo uknjiženje preko Ljubomira Lončarevića tada zaposlenog u Ministarstvu finansija i tako zgrtao ogroman novac za sebe.
Davao je više puta izjave u MUP-u, čak i prošle godine. Išao je u Niš da da izjavu kod brata od kuma svoga sina, izvesnog načelnika Trajkovića zvanog Lutka. Sve namešteno fingirano, a dok raseljeni sa Kosova i Metohije nemaju posao, hranu, novac, nemaju dostojanstvo, nemaju svoja ognjišta i budućnost. Postali su statistički brojevi, a posle će biti i statističke greške.
Istovremeno, Bojan Dimić i njegova familija su od SPS od 1991. godine uzeli sve blagodeti i svo blago ovog društva, jednom rečju, enormno bogatstvo. I on sad odlučuje o sudbini srpskog naroda „štiteći ga“. Jedan okoreli kockar i prevarant. Čije je radno mesto u loži KK Crvena Zvezda u „Pioniru“. Kad je prokockao svoju dušu prokockaće i ovaj narod i državu.
Takođe, istraživačkim radom dolazimo do krivične prijave podnešene protiv Bojana Dimića, visokog funkcionera BIA-e od strane Milana Stojanovića i ovim putem ga ekskluzivno objavljujemo. Ono što je važno napomenuti jeste to da je Milan Stojanović spreman i u emisiji na Ju Tjub kanalu Slavija info javno i pred auditorijumom da posvedoči o svemu što mu se dešavalo. U nastavku teksta ostavljamo detaljan prilog krivične prijave.
POLICIJSKOJ UPRAVI
VRANJE
PREDMET KRIVIČNA PRIJAVA:
Bojan Dimić načelnik za terorizam I međunarodni kriminal Bezbednosno informativne agencije, rođen u Prištini na AP KIM, živi u Beogradu, dana 1.10.2017 godine u Bujanovcu iza zgrade u ul. Karađorđa Petrovića E P/17 organizovao više lica između ostalog tako što im je dao adresu mog mesta stanovanja. Ova lica, oko jedan sata iza ponoći su me sačekali iza pomenute zgrade. Kada sam parkirao auto sačekala su me dva lica, imali su svako po dve palice na rasklapanje, slične onima koje koristi policija. Ja sam pokušao da izbegnem incident, pitao sam ih da li sam im nešto dužan, nisu ništa odgovarali, nasrnuli su na mene I krenuli da me udaraju, branio sam se koliko sam mogao.
Pretrpeo sam sledeće povrede: 35 konca u glavu, slomljena noga (leva potkolenica), nagnječeno razderna rana u regiji desnog lakta, oguljotina kože u regiji levog ručnog zgloba, nagnječeno razderna rana u regiji temena I sl. Kada mi je noga pukla I dalje su nastavili da me udaraju, kad je policija izvršila službeni pregled lica mesta utvrđeno je da su na mestima gde su promašili postojale rupe u asfaltu.
Slučaj nisam prijavio policiji.
Posle mesec dana tajna služba sa nepoznatog broja preko aplikacije “What’s up” poslala mi je slike izvršilaca, dva čoveka, I ja sam im zahvalan na tome. Oba sam poznao u potpunosti kao izvršioce. Jedan je bez kose (ošišan na ćelavo), živi u Pančevu I jedan je od vođa navijača Crvene Zvezde, ime ne znam, drugi je Igor Grujić bavi se proizvodnjom nameštaja I radi za mobilnog operatera VIP, majka mu je iz Gnjilana a otac iz Peći. To su informacije koje su mi poslala lica koja su se predstavili kao tajna služba, sa nepoznatog broja.
Napominjem da sam bio potpredsednik opštine Gnjilane od 2009. do 2013. Godine a kada mi se desila ova sačekuša, po meni pokušaj političkog ubistva, bio sam kandidat za poslanika na KiM, u skupštini tzv. Kosova, a nisam bio sa ,,Srpske liste“. Pre kritičnog događaja telefonom me je pozvao Bojan Dimić i napomenuo mi da bi bilo pametno da uđem u ,,Srpsku listu“, da su vremena teška. Napominjem, što je lako ustanoviti pre toga me je zvao i pok. Oliver Ivanović i napomenuo mi da se pazim da BIA i državni vrh planiraju da budemo pobijeni, što pok. Oliveru Ivanoviću u tom trenutku nisam verovao jer mi je bilo čudno, jer sve vreme smo radili za srpske interese.
Naglašavam, mene su pokušali da ubiju šipkama i to je bilo upozorenje drugim srbima u pomoravlju, a kasnije poruku nije razumeo ni Olivr Ivanović koji je likvidiran 6. Januara 2018. Godine, a pre toga je ubijen i njegov kum Janjićijević.
Ja se nadam i verujem da će policija i tužilaštvo da odrade svoj posao, i u one ljude koji još uvek rade svoj posao upoznaću javnost, istoimenu organizovanu grupu planiram kasnije da tužim nadležnom sudu, u euleksu na tzv. Kosovu i ako treba međunarodni sud za ljudska prava, ali želim da prvo ispoštujem proceduru i institucije države Srbije.
U prilogu prijave koju dostavljam lično u prijemnoj pisarnici PU u Vranju, dostavljam fotografije izvršioca i očekujem da me policija pozove da dam detaljnu izjavu.
Sa ovom prijavom upoznati načelnika PU u Vranju Sašu Nedeljkovića, ministra policije Ivicu Dačića, predsednika Srbije, predsednika Vlade Srbije, ambasade, Euleks, medije i javnost Srbije.
Napomena: unapred zahvalan, nadam se da će slučaj biti rešen brzo, jer imate dokaze izvršioca, a ujednom sam zahvala ljudima iz tajne službe koji su mi poslali slike!!! Ukoliko mi se desi nova sačekuša ili ubistvo direktno je odgovoran načelnik BIA-e Bojan Dimić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, inače smrti se ne bojim, mora jednom da se umre.
U Vranju, dana 18.12.2024
Podnosilac: Milan Stojanović
Slavija info će nastaviti da vas blagovremeno obaveštava o napretku ovoga slučaja i njegovom rasvetljavanju. Takođe, pozivamo sve slobodne medije da reaguju i pruže podršku svim oštećenima od strane BIA, kako Milanu Stojanoviću tako i drugima.
