Dok građani Srbije broje inflaciju, blokade i kolone na granicama, deo javne scene se zabavlja – parfemima. I to ne bilo kakvim, već novim parfemom Jelene Karleuše, plasiranim uz punu logistiku lanca „Lily“, jedne od najmoćnijih parfimerijskih mreža u zemlji. Na prvi pogled – estradni biznis. Na drugi – učbenički primer kako izgleda mekana politička kampanja upakovana u potrošački proizvod.
Jelena Karleuša odavno nije samo pevačica. Ona je otvoreni politički promoter režima, glasna, agresivna i konstantno prisutna u odbrani vlasti Aleksandra Vučića. Njena uloga u javnom prostoru više nije estradna, već propagandna. Upravo zato je legitimno pitanje: da li je lansiranje njenog parfema u „Lily“ samo tržišna odluka – ili deo šireg aranžmana lojalnosti i vidljivosti?
„Lily“ nije mala privatna parfimerija iz kraja. To je lanac sa desetinama objekata, ogromnim prometom, povlašćenim lokacijama i stalnim širenjem. Njegov vlasnik, Mladen Grujić, godinama se u javnosti pojavljuje kao „tihi biznismen“, ali Lily je istovremeno primer kompanije koja nikada nema problem sa državom, bez obzira na krize, poreze, tržišne lomove ili političke potrese.
Upravo tu dolazimo do suštine.
U zemlji u kojoj se mali preduzetnici guše u inspekcijama, kaznama i birokratiji, „Lily“ cveta. U zemlji u kojoj se javne ličnosti kažnjavaju ili brišu iz medija zbog pogrešne rečenice, Jelena Karleuša dobija prostor, police i promociju. I to nije slučajnost – to je obrazac.
Parfem postaje poruka. Kupovina postaje signal. Brend postaje politički marker.
Niko ne mora da napiše „glasaj za vlast“. Dovoljno je da se stvori ekosistem u kojem režimski lojalni dobijaju tržište, a kritički nastrojeni bivaju izgurani. To je „ćaci“ logika kampanje – tiha, potrošačka, bez plakata i mitinga, ali sa jasnim ciljem: normalizacija političke propagande kroz svakodnevnu kupovinu.
Mladen Grujić se u tom smislu ne pojavljuje kao političar, ali se pojavljuje kao korisnik sistema. Kada privatni biznis konstantno stoji uz najglasnije promotere vlasti, a zauzvrat uživa stabilnost, rast i povlašćeni tretman, pitanje nije da li je zakon prekršen – već da li je društvo prešlo granicu prihvatljivog.
Jer ovo više nije stvar parfema.
Ovo je stvar poruke: ko sme da uspe, a ko ne.
U tom svetu, Karleuša nije pevačica, Lily nije parfimerija, a Grujić nije neutralni privrednik. Svi su deo iste slike – slike u kojoj se kampanja vodi bez izbora, bez debate i bez odgovornosti. Samo sa mirisom „uspeha“.
I zato je legitimno pitati:
da li kupujemo parfem – ili finansiramo propagandu?
Ko je Mladen Grujić?
Mladen Grujić je srpski biznismen i dugogodišnji poslanik koji već više od dve decenije sedi u Narodnoj skupštini, a njegove aktivnosti u parlamentu gotovo da ne postoje. Iako formalno nosilac poslaničkog mandata, poslednji put je za reč u Skupštini Srbije izašao još 2014. godine, što znači da je već preko deset godina apsolutno neaktivan kao zakonodavac.
Grujić je vlasnik lanca „Lilly“, jednog od najvećih lanaca drogerija i parfimerija u zemlji, čije prodavnice svakodnevno posećuju stotine hiljada građanki i građana. Taj status mu je omogućio značajan poslovni uticaj i promet kojem se malo koji domaći preduzetnik može približiti. Pre toga bio je i vlasnik lanca pekara „Hleb i kifle“, koji je kasnije prodao.
U politiku je ušao 2004. godine na listi Nove Srbije Velimira Ilića, ali se brzo preorijentisao na stranu Srpske napredne stranke (SNS), ostavivši svoju prvobitnu stranku u trenutku kada se ona sukobila sa Vučićevim režimom. Od tog trenutka, Grujić je neupitno lojalan aktuelnoj vlasti, uz uvek „ispravnu“ ruku za glasanje.
Interesantno je da, uprkos formalnoj političkoj funkciji, Grujić praktično ne postoji kao govornik ili kreator politike – on ne učestvuje u javnim debatama, ne izlaže svoj stav o ključnim pitanjima u parlamentu i nije poznat po bilo kakvoj zakonodavnoj inicijativi. Umesto toga, njegovo prisustvo u skupštinskim klupama služi samo jednoj funkciji: glasanje „ZA“ sve što režim zatraži, bez ijedne izgovorene rečenice.
Takav model „poslanika“ – formalno tu, ali suštinski nevidljiv – izgleda savršeno funkcioniše u sistemu u kojem poslušnost režimu i poslovna sigurnost idu ruku pod ruku. Grujić, kao vlasnik velikog lanca i poslanik bez pravog učešća u političkom životu zemlje, predstavlja upravo tu vrstu simbioze političkog i ekonomskog privilegovanog statusa, koji se dovodi u vezu sa lojalnošću i neispitanom moći u javnom prostoru.
