Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da vodi istragu protiv bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića i drugih osumnjičenih, navodeći da je istraga opstruisana.
Istraga se odnosi na novčane tokove u vezi sa realizacijom projekta modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Srbije, na deonici Novi Sad-Subotica-Kelebija.
Ukazuje se da je istražni postupak od početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa. Nakon povlačenja članova udarne grupe iz policije, Poreske policije i Uprave za sprečavanje pranja novca, kao i zbog, kako se navodi, upornog ignorisanja i sistematskog nepostupanja po zahtevima Tužilaštva za dostavljanje dokumentacije, pribavljanje relevantnih dokaza postalo je praktično nemoguće.
U saopštenju se navodi da policija, uprkos više ponovljenih zahteva, nije dostavila svu preostalu dokumentaciju, iako je imala zakonsku obavezu da to uradi, što je direktno uticalo na nemogućnost da se u zakonom propisanom roku trajanja pritvora donese javnotužilačka odluka o podizanju optužnice ili obustavi istrage.
Tačno je da je svako tužilaštvo, pa i Tužilaštvo za organizovani kriminal, neposredno vezano za rad policije, odnosno policija za tužilaštvo, ona uvek mora da postupa po nalogu tužioca, napominje za Danas tužiteljka Jasmina Paunović.
„Svedoci smo da toga nije bilo kad je predmet ‘Nadstrešnica’ u pitanju. Od prvog trenutka je tužilaštvo opstruisano, što od strane policije, što od strane nekih državnih organa koji su bili uključeni vezano za finansijske tokove, finansijsku istragu, praćenje novca…„, kaže ona.
Naredba o sprovođenju istrage se donosi na osnovu prikupljenih dokaza koji terete određena lica, u konkretnom slučaju Momirovića i Vesića, da su izvršili krivična dela koje im se stavljaju naredbom o sprovođenju istrage na teret.
„S obzirom da tužilac, bilo koji, zna da svaka mera, pritvorska, kućni pritvor ili bilo koja druga, podrazumeva maksimum šest meseci trajanja, to znači da je to period u kom tužilac mora da donese odluku vezanu za predmet. Da li je to naredba o završetku istrage, pa podizanje optužnice, ili je to naredba kojom obustavlja istragu zbog nedostatka dokaza i nekih drugih stvari, to je na tužiocu. Ali je činjenica da, ako niste završili istragu do šest meseci, sud je u obavezi da donese rešenje kojim se oni puštaju na slobodu, odnosno kojim se ukida rešenje o zabrani napuštanja prebivališta„, pojašnjava tužiteljka Paunović.
Pošto je to tužilac znao, njeno mišljenje je da bi na osnovu već prikupljenih dokaza mogao da podigne jednu optužnicu kako bi na taj način izbegao da se okrivljeni nađu na slobodi, odnosno sprečio bi da se eventualno daju u bekstvo. Jer oni u ovom trenutku imaju status okrivljenih koji se brane sa slobode a to znači da su dužni da se odazovu svakom pozivu državnog organa, bilo da se radi o tužilaštvu, bilo da se radi o sudu.
„Ali pošto mi ovde ne očekujemo da će ih tužilaštvo više zvati, jer su oni izneli svoju odbranu, a isto tako ne očekujemo da će ih skoro sud pozvati, jer optužnica nije podignuta, oni su u ovom trenutku slobodni na neki način i mogu raspolagati kretanjem i svojim vremenom kako hoće„, kaže sagovornica Danasa.
U tom smislu ona smatra da je tužilaštvo trebalo da podigne optužnicu, makar sa onim dokazima kojima raspolaže.
„Bojazan takođe postoji s druge strane, što imamo set zakona kojima se konkretno targetira i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, tako što mu se umnogome ograničavaju nadležnosti i zato što svi upućeni tužioci u roku od 30 dana po objavljivanju tog zakona moraju da se vrate u svoja matična tužilaštva. Na taj način predmet ‘Nastrešnica’ je na neki način ugrožen za dalji rad jer postupajući tužilac mora da se vrati u Više javno tužilaštvo u Beogradu„, pojašnjava Paunović.
To dalje, prema njenim rečima, ne znači da se predmet neće raditi, jer on je i dalje u fazi istrage, ali će morati da „uskoči“ neki drugi tužilac koji mora ponovo da se upozna sa svim navodima, sa svim dokazima, sa svim izvedenim dokaznim radnjama i da nastavi dalje gde je predmet stao.
„Da su digli optužnicu oni bi sa sebe skinuli odgovornost i stavili je u nadležnost suda pa sud neka odlučuje da li će produžiti pritvor ili ne. Ovako oni su sebe na neki način opteretili pred javnošću da su ‘odgovorni’ za to, a suštinski nisu„, zaključuje Paunović.
Advokat Jovan Rajić kaže da je tačno da je pritvor morao da bude ukinut jer su za to ispunjeni formalni uslovi.
„Ono što je pravo pitanje jeste zašto optužnica do danas nije potvrđena. Tri tužilaštva i tri suda i do danas jedno veliko – ništa. To je rezultat, a to je i ono što je vlast želela da postigne od samog početka. Razvodnjavanje i postepeni pad u zaborav čitave ove tragedije„, izričit je advokat Rajić.
No, prema njemu, ono što nisu očekivali jeste jedna sveopšta društvena pobuna i insistiranje na odgovornosti.
„Raduje da su se pojedine strukture u TOK-u i uopšte u pravosuđu aktivirale u poslednje vreme i može se čuti njihov glas. Žalosno je što se to nije dešavalo češće u prethodnoj deceniji jer da jeste, uveren sam da danas ne bi živeli u ovoj Kolumbiji ’92 nego u civilizovanoj evropskoj drzavi 21. veka„, smatra advokat Rajić.
Advokat Radivoj Kastratović iz saopštenja Tužilaštva za organizovani kriminal vidi da se nalazimo u predvorju ogoljene diktature, stanja u kome institucije prestaju da budu korektiv vlasti, a postaju njen štit.
„Dakle, predstavnici vlasti nam šalju poruku da su postali nedodirljivi i da je primena zakona na njih prestala da važi, jer se društvom želi upravljati strahom i poslušnošću, a ne pravom i odgovornošću„, ukazuje ovaj sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, odbijanje policije da postupa po nalogu tužilaštva nije „tehnički spor“ među organima, već otvoreno poništavanje ustavnog poretka i poruka da postoje oni iznad zakona.
„Smatram da je ovo trenutak u kome svi društveni akteri treba da dignu glas, a advokati, sudije i tužioci obustave rad poručujući režimu da ne pristajemo da budemo dekor u gašenju vladavine prava. Ako budemo ćutali, uskoro nećemo imati za šta da se borimo, jer nećemo imati ni državu u kojoj Ustav i zakoni imaju bilo kakav značaj„, zaključuje advokat Kastratović.
