Oglasi za nekretnine u Hrvatskoj ovih meseci doslovno oduzimaju dah – cene kvadrata rastu iz dana u dan, a stanovi koji bi prosečnom građaninu bili dostupni praktično ne postoje. Mladi, ali i čitave porodice sve češće shvataju da san o sopstvenom domu postaje gotovo nedostižan. Problem nije samo kupovina, već su i cene najma otišle u nebo.
Pitanje pristupačnog stanovanja polako se probija u centar društvenog interesa. Više se ne radi o frustraciji na društvenim mrežama ili temi za kafanske razgovore – ovo bi mogao biti ključni problem narednog izbornog ciklusa. Vlada je prepoznala važnost i donela Nacionalni plan stambene politike Republike Hrvatske do 2030., sa merama koje bi trebale povećati dostupnost stanova i ograničiti rast cena. Plan predviđa izmene zakona i akcione planove za ubrzanje gradnje i aktivaciju neiskorišćenih stanova.
Centralna ideja je povećanje ponude stanova kroz državne i EU resurse, omogućavanje dugoročnog najma po povoljnijim uslovima i aktiviranje praznih stanova. Posebni poticaji predviđeni su za mlade i građane sa primanjima ispod proseka, sa ciljem smanjenja troška ulaska u sopstveni dom. Vlada jasno poručuje da su ulaganja u stambenu politiku prioritet, dok su izdvajanja u državnom budžetu za stanovanje značajno povećana. Cilj je da mladi zasnivaju porodice i ostaju živeti u Hrvatskoj.
Kritike i političke debate
Iz redova opozicije dolaze različiti komentari. Stranke levice, poput SDP-a, ukazuju da mere ne rešavaju osnovne uzroke krize. SDP je javno predložio da pravo na stanovanje bude zavedeno u Ustav, tražeći aktivniju intervenciju države u gradnju javnih stanova i regulaciju tržišta. Platforma Možemo! kritikuje delove zakonskih predloga, upozoravajući da mere mogu više koristiti investitorima nego građanima, dok MOST i DOMiNO zastupaju modele koji stimulišu tržište, ali bez dodatnih poreza.
Ova raznolikost pristupa pokazuje koliko je problem kompleksan. Političke opcije se razlikuju oko toga treba li država biti glavni graditelj stanova, regulisati tržište najma ili davati porezne olakšice kupcima. Ekonomisti i analitičari upozoravaju da bez koordinisanih mera veliki broj ljudi može ostati bez perspektive, što dodatno pojačava demografski izazov.
Priča iz svakodnevnog života
Čitalac Marinko opisuje stvarnu situaciju:
– Mene kirija košta 700 evra za jednoposoban stan na Kajzerici, plata mi je 1.100 evra. Ne znam kako bih trebao da živim. Sad mi je žao što pre pet godina nisam kupio kuću, kredit bi bio 600 evra. Izgleda da nas sistem vraća u pećine.
