Poslanici Evropskog parlamenta osudili su danas kršenja ljudskih prava u Iranu, Turskoj i Ugandi i pozvali te tri zemlje da okončaju nasilje i represiju.
Poslanici su danas usvojili tri rezolucije o stanju ljudskih prava u Iranu, Turskoj i Ugandi, saopštio je Evropski parlament.
U rezoluciji o Iranu evroposlanici osuđuju nasilje iranskog režima nad sopstvenim stanovništvom, posebno usmereno protiv aktera civilnog društva, demonstranata, žena, manjina i različitih zajednica.
Osuđuje se potlačivanje žena i zahteva hitno oslobađanje žena koje se nalaze u pritvoru, posebno dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi.
Parlament izražava zabrinutost zbog izveštaja prema kojima bi broj poginulih u nedavnim protestima mogao iznositi oko 35.000 i upozorava da dokumentovana dela dostižu prag zločina protiv čovečnosti.
Poslanici traže da ta zlodela budu nezavisno dokumentovana od strane tela Ujedinjenih nacija i da se dokazi sačuvaju radi budućih krivičnih postupaka, naglašavajući potrebu za odgovornošću kroz međunarodne pravosudne mehanizme.
Rezolucija poziva na trenutno okončanje svakog nasilja i represije nad civilima, uključujući proizvoljna hapšenja, prisilne nestanke i mučenje i apeluje na vlasti da obustave uznemiravanje i krivično gonjenje lekara i zdravstvenih radnika koji pružaju pomoć povređenim demonstrantima.
EP ponovo potvrđuje solidarnost sa iranskim narodom ističući da je on jedini legitimni izvor suvereniteta u Iranu i poziva Savet i Evropsku komisiju da prošire ciljane sankcije.
Na EU i njene države članice apeluje se da razviju protivstrategiju kako bi se pružila podrška porodicama pritvorenih i sprečila namerna upotreba „taočke diplomatije“ od strane iranskog režima. Podsećaja se i i da Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC), koji je EU označila kao terorističku organizaciju, ima ključnu ulogu u represiji.
Rezolucija o Iranu je usvojena sa 524 glasa za, tri protiv i 41 uzdržanim glasom. U rezoluciji o Turskoj Evropski parlament snažno osuđuje ciljano proterivanje stranih novinara i stranih hrišćana u Turskoj, sprovedeno pod neosnovanim izgovorima nacionalne bezbednosti i bez poštovanja pravnog postupka.S obzirom na nedostatak pristupa dokazima i stvarne sudske kontrole, EP zahteva da turske vlasti odmah prekinu sve oblike sudskog i administrativnog uznemiravanja stranih novinara.
Turska mora obustaviti sve postupke deportacije i pravne procese protiv iranskog nezavisnog novinara Kaveha Tahrerija, švedskog novinara Joakima Medina i drugih novinara koji su meta progona zbog obavljanja svog profesionalnog rada, navodi se u tekstu.
Poslanici takođe pozivaju Tursku da odmah prestane korišćenje administrativnih bezbednosnih šifara N-82 i G-87, kojima je najmanje 300 stranih hrišćana označeno kao pretnja nacionalnoj bezbednosti, da obezbedi pojedinačne obrazložene odluke koje podležu nezavisnoj sudskoj kontroli i da omogući povratak proizvoljno proteranim osobama.
Podržavajući ocenu iz izveštaja Evropske komisije o Turskoj za 2025. da su sloboda medija i pluralizam i dalje ozbiljno ograničeni, poslanici traže da Komisija ta pitanja sistematski pokreće u političkom dijalogu sa Turskom i da razmotri ciljane mere ukoliko se ove zloupotrebe nastave.
Rezolucija je usvojena sa 502 glasa za, dva protiv i 59 uzdržanih.
Rezolucija o Ugandi usvojena je sa 514 glasova za, tri protiv i 56 uzdržanih. a u njoj Evropski parlament snažno osuđuje način na koji su sprovedeni izbori u Ugandi 15. januara koji su bili obeleženi zloupotrebama, masovnim zastrašivanjem, izbornim prevarama, nasiljem i potpunim prekidom pristupa internetu u celoj zemlji.
Poslanici su duboko zabrinuti zbog suspenzije organizacija civilnog društva, kao i ozbiljnih pretnji i zastrašivanja usmerenih protiv opozicije i pozivaju na ;hitno i bezuslovno oslobađanje opozicionih lider , kao i oslobađanje svih proizvoljno pritvorenih osoba.
EP poziva ugandske vlasti da prestanu sa izvođenjem civila pred vojne sudove i traži jačanje ustavnih garancija u sudskoj praksi, kao i objavljivanje informacija o sudbini svih nestalih osoba u zemlji.
Rezolucija poziva ugandske vlasti da sprovedu sveobuhvatne izborne i institucionalne reforme i da se uzdrže od daljih ograničenja interneta. Takođe se traži od EU i njenih država članica da preispitaju saradnju sa Ugandom kako bi se obezbedilo poštovanje principa EU, da kritički pristupe dijalogu sa ugandskim vlastima i da prioritetno podrže ugandsko civilno društvo, branioce ljudskih prava i prava LGBTIQ+ osoba, kao i novinare.
Na kraju, Parlament poziva na nezavisne i nepristrasne istrage o zločinima protiv čovečnosti koje su počinili politički i vojni lideri.
