astanak narko-bosova u Putumaju prerastao u međunarodni skandal
Tajni susret dvojice narko-bosova u amazonskoj regiji Putumajo prerastao je iz kriminalnog dogovora u ozbiljan diplomatski problem i novo sredstvo pritiska koje administracija Donald Tramp koristi u odnosima prema Kolumbija i Venecuela, navodi El Pais.
Prema američkom obaveštajnom izveštaju, kolumbijski gerilski vođa Đovani Andres Rohas, poznat kao Arana, i srpski narko-bos Antun Mrdeža postigli su dogovor o krijumčarenju kokaina duž jedne od najvažnijih svetskih narko-ruta. Slučaj je ubrzo prerastao granice kriminalne hronike i postao tema međunarodnih pregovora.
Ko su Arana i Antun Mrdeža?
Arana je u vreme sastanka bio vrhovni komandant grupe Border Commandos i istovremeno zvanični pregovarač kolumbijske vlade u mirovnom procesu. Danas se nalazi u strogo čuvanom zatvoru La Pikota u Bogoti i čeka odluku o izručenju.
Antun Mrdeža, poznat i kao Nikola Boroša, uhapšen je u Venecueli u maju 2025. godine, nakon višegodišnjeg bekstva koje je započelo spektakularnim nestankom iz pritvora u Kolumbiji. Njegovo ime dovodi se u vezu sa transnacionalnom mrežom poznatom kao Nova narkotrafička uprava, koja povezuje proizvođače kokaina iz Latinske Amerike sa evropskim distributerima.
Bekstvo iz Kolumbije i savez u amazonskoj regiji
Mrdežino bekstvo sa aerodroma Rionegro 2023. godine i dalje izaziva pažnju javnosti. Tokom sprovođenja zatražio je dozvolu da kupi vodu, iskoristio trenutak nepažnje i pobegao vozilom koje ga je odvezlo ka Kaliju. U danima potom slobodno se kretao kroz više gradova, sastajući se sa saradnicima zaduženim za finansije i logistiku.
Ključni trenutak dogodio se u Putumaju, oblasti poznatoj po plantažama koke i laboratorijama za preradu kokaina. Prema navodima američkih službi, upravo tamo je sklopljen savez sa Aranom radi organizovanja velikih pošiljki kokaina prema pacifičkim lukama i dalje ka Severnoj Americi i Evropi. Navodno su agente DEA dokumentovali te sastanke, što je dovelo do Interpolove poternice i pojačanog međunarodnog nadzora.
Bela kuća traži izručenje: Uloga Gustava Petra i Delsi Rodrigez
Bela kuća zvanično je zatražila izručenje obojice. Njihova imena sada su deo diplomatskih razgovora između predsednika Gustavo Petro i venecuelanske zvaničnice Delsi Rodrigez.
Prema izvorima iz Bogote, Kolumbija bi mogla formalno da zatraži Mrdežino izručenje iz Venecuele pre nego što to učine Sjedinjene Države, kako bi ublažila političke tenzije sa Karakasom. Direktan američki zahtev mogao bi dodatno da naruši ionako krhke odnose dve zemlje.
Hapšenje u Venecueli i međunarodne veze
Mrdeža je uhapšen 22. maja 2025. godine, a vest je saopštio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabelo. Njegovo ime povezano je i sa Alehandrom Salgadom Vegom, poznatim kao El Tigre, jednim od najtraženijih španskih narko-bosova, osumnjičenim za šverc kokaina vredan više od 100 miliona evra.
Američki izveštaji navode da je Mrdeža koordinisao rute Bolivija–Urugvaj i Kolumbija–Ekvador–Brazil, ključne koridore za plasman droge ka atlantskim i pacifičkim lukama.
Geopolitička igra visokog rizika
Arana je uhapšen u februaru 2025. godine u hotelu Marriott u Bogoti, tokom sastanka sa vladinim izaslanicima, po zahtevu Sjedinjenih Država. Od tada se nalazi u zatvoru La Pikota, dok predsednik Petro odlaže odluku o njegovom izručenju, navodeći da bi taj potez mogao da ugrozi mirovne pregovore sa disidentskom grupom Coordinadora Nacional Ejército Bolivariano.
Dodatnu tenziju izazvao je ultimatum kojim je Arani naloženo da uništi 15.000 hektara zasada koke u Putumaju. Rok je istekao, ali odluka o izručenju i dalje nije doneta.
Tako je priča o Antunu Mrdeži i Arani od lokalnog kriminalnog saveza prerasla u međunarodnu diplomatsku krizu, u kojoj se prepliću borba protiv narkotrafika, mirovni pregovori i geopolitički interesi velikih sila.
