Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da dodatno poveća cene dizela i benzina u Srbiji. Država je najavila mere kojima bi se pokušao ublažiti skok cena, a ekonomski stručnjaci smatraju da bi među tim merama moglo biti i smanjenje akciza za oko 20 odsto.
Prema podacima Danasa, udeo državnih nameta u maloprodajnoj ceni dizela u Srbiji trenutno iznosi 55 odsto, dok je kod benzina 57 odsto. Akcize su 15. februara povećane – za bezolovni benzin sa 70 na 72 dinara po litru, a za dizel sa 72 na 74,04 dinara po litru. Pored akciza, u cenu goriva uračunati su PDV od 20 odsto, naknada za obavezne rezerve od 2,6 dinara po litru i naknada za unapređenje energetske efikasnosti od 0,15 dinara po litru.
Prostor za smanjenje akciza
Proračuni Danasa pokazuju da bi smanjenje akciza za 20 odsto smanjilo udeo državnih nameta na 47,3 odsto za dizel i 49,5 odsto za benzin. I dalje bi to bio visok udeo u poređenju sa mnogim evropskim zemljama.
Podaci Evropske komisije pokazuju da je udeo državnih nameta u cenama dizela u EU prošle godine iznosio između 41 i 55 odsto, dok je kod benzina bio od 45 do 63 odsto. Najveći udeo kod dizela imaju Italija i Irska (55 odsto), dok je najniži u Estoniji (41 odsto). Za benzin najviše dažbina imaju Finska (63 odsto) i Nemačka (60 odsto), a najmanje Bugarska (45 odsto) i Mađarska (47 odsto).
U poređenju sa zemljama regiona, Srbija ima viši udeo državnih nameta od Bugarske, Mađarske, Hrvatske i Rumunije, dok je samo Slovenija zabeležila veći udeo.
Zaključak
Čak i u slučaju daljeg smanjenja akciza, Srbija ne bi bila ispod zemalja regiona niti evropskih zemalja po udelu državnih nameta u ceni goriva, što pokazuje da postoji prostor za fiskalne intervencije u cilju zaštite potrošača od visokih cena.
