Ključno pitanje je, dodaje, da li će doći do prekretnice u ratu u Ukrajini i pod kojim uslovima u ovoj godini.
„Za suštinu mira najvažnije je pitanje kako će se rešiti pitanja sa Rusijom. Da li je moguće da će ruski imperijalizam biti prepoznat kao ideologija koja ugrožava svetski poredak na istoj osnovi na kojoj je bio nemački nacizam prošlost?
Jer ako bi se to dogodilo, to bi otvorilo put ponavljanju odluka donetih posle Drugog svetskog rata: lišavanju Rusije instrumenata koji joj omogućavaju da igra ulogu globalne supersile (uključujući i UN); izručenje ratnih zločinaca u uniformama i odelima, uključujući Putina, međunarodnom sudu; plaćanje ratne odštete i druge slične mere“.
Ako, rekao je on, prevlada opcija „vraćanja reda“ i spasavanja Putinovog lica, to bi mogao da bude „poslednji ekser u kovčegu posleratnog poretka, simbolizovan principima Povelje UN“.
Podsećamo da je početkom decembra francuski predsednik Emanuel Makron rekao da Zapad treba da razmisli kako da zadovolji potrebu Rusije za bezbednosnim garancijama ako Putin pristane na pregovore o okončanju rata u Ukrajini.
Ova izjava kritikovana je i u Ukrajini i u brojnim evropskim prestonicama. Poljsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ako je nekome potrebne bezbednosne garancije, to je Ukrajina i države centralne i istočne Evrope.
Helsinki je rekao i da su u trenutnim okolnostima potrebne garancije ne Rusiji, već garancije protiv Rusije.
Premijer Estonije je istakao da je opasno prerano započeti mirovne pregovore sa Rusijom, i to ne samo za Ukrajinu.
Makron je, posle kritika, rekao da je njegovim rečima pridat preteran značaj.
