Zamerke o biračkom spisku imaju oni za vreme čije vlasti nije ni postojao, naša obaveza, kao što i predsednik Vučić uvek kaže, jeste da pokažemo da nemamo šta da krijemo, poručuje predsednica parlamenta.
Na prvoj sednici Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, koja je održana juče, za prvog predsednika izabran je Vujo Ilić, koga su za člana komisije predložile organizacije civilnog društva, potvrdila je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Kazala je da je Ilić za 9. februar zakazao sledeću sednicu, na kojoj će biti usvojen poslovnik o radu komisije i donet radni i finansijski plan da bi, kako je rekla, počeli efikasno i brzo da rade.
„Prva, konstitutivna sednica komisije završena je uspešno. Zahvalila bih svim članovima na saradnji i spremnosti na kompromis i dogovor, koji je izuzetno važan za sve građane Srbije. Mislim da smo uradili veliki i važan posao za građane i za poverenje u izborni proces”, rekla je Brnabićeva posle sednice komisije održane u Narodnoj skupštini. Sastanak je, kako je podvukla, protekao u konstruktivnoj i dobroj atmosferi i komisija je izabrala tri predsedavajuća koji će se rotirati na svaka tri meseca. Po zakonu, prvi predsednik komisije bira se među članovima koje su predložile organizacije civilnog društva. Od članova predloženih od opozicionih poslaničkih grupa izabran je Nebojša Spasojević, a od onih koje su predložile poslaničke grupe parlamentarne većine Bojana Vraneš.
Brnabićeva je istakla da je tačnost biračkog spiska jedna od osnovnih stvari koje garantuju poverenje u izborni proces i dodala da je čitav proces u vezi s formiranjem komisije bio veoma komplikovan i da je dugo trajao, što je, kako je ocenila, prirodno i normalno u situaciji kad postoji veliko nepoverenje između različitih činilaca u društvu. Navela je da je bilo posebno izazovno zato što je izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku trebalo da se postigne dogovor između poslaničkih grupa vladajuće većine, poslaničkih grupa opozicije i organizacija civilnog društva koje imaju višegodišnje rezultate u posmatranju i analizi izbora u Srbiji, a to su Crta i Cesid.
Izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku predviđeno je da komisija ima 10 članova koji, kako je istakla predsednica parlamenta, nisu političari, već stručnjaci. Pet članova predložile su poslaničke grupe vladajuće većine, tri poslaničke grupe opozicije, a po jednog Crta i Cesid. Brnabićeva je pojasnila da se odluke komisije donose dvotrećinskom većinom i da je potrebno sedam od deset glasova, kao i da iz svake od tri grupacije bar dva člana glasaju za odluku.
Na pitanje da se, kad se u delu javnosti govorilo o neažurnosti biračkog spiska, pominjalo brisanje preminulih i da li postoji predlog kako to da se ubrza, Brnabićeva je rekla da je podsetila članove komisije da je njihov mandat izuzetno širok i da se ne odnosi samo na to da proveravaju birački spisak i ispravljaju eventualne nepravilnosti, već i da predlažu izmene i dopune zakona i donošenje novih zakona. „Ja taj deo nisam uspela da rešim kao ministar državne uprave i lokalne samouprave, ne ni kao premijer, iako smo, zahvaljujući e-upravi mnoge od tih stvari ažurirali i automatizovali. Međutim, ono što nismo uspeli da uradimo je do matičara koji dobija informaciju da je neko preminuo, odnosno da je upisan u matičnu knjigu preminulih i mora da izbriše preminulog iz biračkog spiska. Mislim da taj deo mora biti automatizovan, a za to moraju da se izmene određeni zakoni. To su neke stvari koje komisija može da predloži Narodnoj skupštini i da se odmah nađe na dnevnom redu”, rekla je Brnabićeva.
Naglasila je da se nastavlja rad na primeni preporuka ODIHR-a i da je Sekretarijat Narodne skupštine u ponedeljak poslao svim poslaničkim grupama, organizacijama civilnog društva, ODIHR-u, OEBS-u i Evropskoj komisiji predloge tri zakona koji se odnose na implementaciju pet dodatnih preporuka iz poslednjeg izveštaja ODIHR-a. Dodala je da su poslati predlozi izmena i dopuna Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.
„Dva važna dodatna zakona na kojima moramo da radimo jesu izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije kako bi se adresirao problem funkcionerske kampanje, kao i izmene i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kako bi se adresirale najmanje tri preporuke ODIHR-a. I na kraju dolaze pitanja glasanja osoba s invaliditetom i kako da im se obezbede lakše glasanje, dostupnost izbornih mesta i tajnost u glasanju”, navela je Brnabićeva.
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su 28. januara članove i zamenike članova Komisije za reviziju biračkog spiska. Članovi Komisije su Srđan Smiljanić, Mladen Mladenović, Vladimir Pudar, Goran Vujičić, Bojana Vraneš, Nebojša Spasojević, Ognjen Rašić, Ana Gođevac, Emilija Orestijević, Vujo Ilić. Zamenici članova su Vladimir Dimitrijević, Zoran Militarov, Nikola Radonjić, Bela Butaš, Zoran Dizdarević, Dejan Stevanović, Zdravko Janković, Marko Dimić, Ivo Čolović, Vladimir Erceg. Poslanici su 7. novembra prošle godine usvojili izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kojima je uvedena revizija jedinstvenog biračkog spiska kao postupak analize i ocene kvaliteta, tačnosti, pouzdanosti i efikasnosti vođenja i ažuriranja biračkog spiska.
Brnabićeva je, uoči jučerašnje prve sednice Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, za TV Pink istakla da je važno da građani vide da birački spisak nije problem i da vlast nema šta da krije. Naglasila je da je zahvaljujući svemu što je urađeno u poslednjih 12 godina birački spisak lako proverljiv i najažurniji do sada. Dodala je da zamerke o biračkom spisku imaju oni za vreme čije vlasti nije ni postojao jedinstveni birački spisak.
„Postojali su birački spiskovi od lokalne samouprave do lokalne samouprave, na nekim papirićima, bilo je nemoguće proveriti. Tako da mislim da je ovo važno za građane, a naša obaveza prema građanima, kao što to i predsednik Vučić uvek kaže, jeste da pokažemo da nemamo šta da krijemo i da se uvek trudimo da poboljšamo stvari u Srbiji. Ako neko ima zamerke na izborne uslove, evo radimo na dodatnom poboljšavanju izbornih uslova, nikakav problem”, istakla je Brnabićeva.
Suđenje Selakoviću je besramno rušenje države
Govoreći o suđenju ministru kulture Nikoli Selakoviću povodom slučaja „Generalštab”, predsednica parlamenta poručila je da je ono besmisleno i besramno i da predstavlja rušenje države. Kazala je da blokaderi nisu protiv vlasti, već da su protiv države. „Ne kažem ja da je Aleksandar Vučić ili da smo mi država. Ne. To oni postavljaju znak jednakosti. Dakle, oni ruše državu pod izgovorom da ruše vlast. Sve što oni proglase za svoj uspeh u stvari je rušenje države”, ocenila je Brnabićeva, prenosi Tanjug. Komentarišući izjavu Nataše Kandić koja je rekla da je posetila blokadere u Hrvatskoj koji su „emocionalno nestabilni”, Brnabićeva je rekla da je svako ko ne može da napravi razliku između vlasti i države emocionalno nestabilan i labilan.
Navela je da su po mišljenju blokadera za NATO bombardovanje krivi Srbija i Srbi i dodala da je to isto kao i izjava advokata Bože Prelevića da ustaše ne bi bile ubice da su se Srbi branili. Prema njenim rečima, Prelevićeva izjava o Jasenovcu nije slučajnost niti incident, već je, kako smatra, to politika blokadera – da su Srbi uvek krivi za sve. „Nisu ustaše želele da nas ubijaju, nisu oni bili monstrumi, ubice, koljači, dželati, da smo se branili, ne bi oni bili ubice. Znači, nisu oni (Hrvati) krivi, mi smo krivi. Srbi su bili krivi što su živi, kao i kad je 70 godina kasnije Hrvatska etnički očišćena od Srba”, podvukla je Brnabićeva. Rekla je da bi to bio i zvanični obrazovni program kad bi blokaderi došli na vlast i da bi se pisali novi udžbenici i o Drugom svetskom ratu.
Blokaderi žele da zavisimo od Hrvatske
Na konstataciju da doček hrvatskih rukometaša u Zagrebu uz nastup Tompsona, u čijim se pesmama propagira ustaštvo, nije osudio niko od opozicije u Srbiji niti EU, Ana Brnabić je poručila da je glumac Dragan Bjelogrlić izjavio da ne može da snima film u Srbiji, ali da se oseća slobodnim i dobrodošlim u Hrvatskoj. „Ništa ti ne smeta, jel’? Ne smeta vam Tompsonov koncert, ne smeta vam što na dočeku pevaju ’zapaliću Krajinu do Knina’? Oni slave proterivanje i ubijanje srpskog naroda, neskriveno, i to nikom ne smeta. To ne smeta Dinku Gruhonjiću, Mili Pajić i čitavoj toj terorističkoj grupi koja je u takvoj Hrvatskoj našla utočište. Oni su, uz Tompsona, heroji te i takve Hrvatske”, rekla je Brnabićeva.
Kazala je da je, s druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Hrvatsku najveće zlo jer, kako je naglasila, Vučić nije želeo da se izvinjava za zločine nad Srbima, nego je tražio da se Srbiji izvinjavaju za te zločine, kao i da nije želeo da se Jasenovac zaboravi i relativizuje. Brnabićeva je rekla da Srbija smeta i u ekonomskom smislu, da je Hrvatska danas na poslednjem mestu u Evropi i da prosečna penzija u Hrvatskoj ne može da pokrije životni standard i troškove života penzionera, dok s druge strane, od kada su SNS i Aleksandar Vučić na vlasti, penzioneri u Srbiji sve bolje žive. „Mislite da to u Hrvatskoj neko ne vidi da oni koji nisu u EU, a koje osuđuju da vode samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku, mogu da tako brzo napreduju? A njima je potreban Tompson da bi se odbranili od takvih pitanja, zato što nemaju drugu politiku”, rekla je Brnabićeva.
Istakla je da su blokaderi bili protiv svakog projekta u Srbiji, protiv svake investicije ili izgradnje puta. Komentarišući navode potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić da je naftovod od Novog Sada do Mađarske nepotreban, Brnabićeva je kazala da sada imamo samo jedan naftovod – „Janaf” do Hrvatske i zavisimo samo od Hrvatske i tog jednog naftovoda. „Ono što blokaderi žele je da mi nastavimo da zavisimo samo od Hrvatske. Za Mariniku Tepić verovatno jeste bacanje para za naftovod jer su sve pare dok su oni bili na vlasti završavale u njihovim džepovima”, navela je Brnabićeva.
Nastavićemo da postavljamo pitanja o nadstrešnici i Bojoviću
Komentarišući izjavu Dinka Gruhonjića da je „Vučić na Novom Sadu polomio zube”, Brnabićeva je rekla da su se blokaderi nadali prvo da će sadašnja vlast „slomiti zube” na tragediji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Brnabićeva je istakla da je za blokadere, prema zvaničnom izveštaju koji je, kako je navela, potpisao jedan od glavnih blokadera Nebojša Bojović kao predsednik Nadzornog odbora „Infrastruktura Železnice Srbije”, tragedija u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 ljudi, „manji incident”. „Vi to vidite u njihovim zvaničnim izjavama. Nije to rekao Aleksandar Vučić i nije to rekao ni Goran Vesić, ni Miloš Vučević, to je rekao Nebojša Bojović – da je to manji incident i da se sada proverava u stvari bezbednost”, kazala je Brnabićeva.
Ističući da je Bojović rekao da garantuje bezbednost, Brnabićeva je upitala zašto je samo njega i bivšeg direktora „Infrastrukture Železnice Srbije” Milutina Miloševića abolirao glavni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić i dodala da je i sagovornike iz EU upitala kako je moguće da štite tužioce koji se trude da ne budu transparentni. Ocenila je da se i tu vide dupli standardi, ali da je važno da oni koji su u vlasti postavljaju pitanja. „Onda su uveli taj pokvareni trik na koji mi svakako nećemo nasesti, a to je ako ta pitanja postavlja predsednik Aleksandar Vučić, ako ta pitanja postavlja predsednica Narodne skupštine, to je onda direktni pritisak na tužilaštvo i pravosuđe. Nećemo nasesti na to, a nastavićemo da postavljamo pitanja”, zaključila je Brnabićeva.
