Posle američkog i izraelskog napada na Iran, cene nafte na svetskim berzama porasle su za oko 10 odsto i dostigle 80 dolara po barelu. Analitičari upozoravaju da bi cena u narednim danima mogla da dostigne i 100 dolara, ukoliko se kriza produbi. Ključni rizik za globalno snabdevanje predstavlja pretnja prolasku brodova kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi oko petina svetske trgovine naftom i gasom.
Berze reagovale odmah po otvaranju
Na azijskim, evropskim i američkim berzama zabeležen je rast cena odmah po otvaranju trgovanja. Novinarka RTS-a Ružica Vranković navodi da je cena nafte tipa „brent“ skočila sa 72 na oko 80 dolara, dok su fjučersi dostigli i 82 dolara po barelu.
Ističe da tržište ulazi u period velike neizvesnosti i da su ovo tek prve reakcije investitora. Prema pojedinim prognozama, do kraja nedelje cena bi mogla da dostigne 90, pa i 100 dolara.
Table of Contents
Ormuski moreuz kao ključni rizik
Dodatnu zabrinutost izazvala je pretnja Iranske revolucionarne garde da bi plovidba kroz Ormuski moreuz mogla biti obustavljena. Tim koridorom transportuje se oko 20 odsto svetske potrošnje nafte i gasa, a u tim vodama pogođen je i jedan naftni tanker.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ukazuje na to da rast cena nije posledica uništenih postrojenja, već ugroženosti transportnih ruta. Navodi da nijedan izvozni terminal u zemljama Persijskog zaliva za sada nije pogođen, što pokazuje da ne postoji namera da se trajno prekine isporuka nafte.
Brodovi zadržani, osiguranje poskupelo
Prema njegovim rečima, oko 150 brodova trenutno je zadržano u Persijskom zalivu, dok su osiguravajuće kuće udvostručile premije ili obustavile osiguranje transporta. Upozorava da će to neminovno uticati na ponudu i cene derivata.
Kada je reč o snabdevanju Srbije, Mićović navodi da isporuke preko alternativnih pravaca, uključujući Mediteran i sever Evrope, za sada funkcionišu. Dodaje da je u poslednjim danima u Jadran stiglo nekoliko tankera, a najavljeni su i novi.
Rezerve Srbije i rast cene gasa
Govoreći o rezervama, Ružica Vranković podseća da Srbija, kao i Evropska unija, ima obavezne rezerve za 90 dana, kao i operativne zalihe naftnih kompanija. Ističe da rafinerija radi, ali da neizvesnost ostaje ukoliko bi došlo do dužeg prekida u transportu.
Vranjkovićeva dodaje da raste i cena gasa, kao i da pojedine analize pokazuju da bi cena tečnog prirodnog gasa mogla zda skoči i do 130 odsto. Podseća da značajan deo LNG-a na evropsko tržište stiže iz regiona Bliskog istoka.
Poruke OPEK-a i mogući scenariji
OPEK je u međuvremenu najavio povećanje proizvodnje od 1. aprila, na 1,6 milona barela dnevno ne uzimajući u obzir novonastalu krizu. Mićović ocenjuje da se time šalje signal da proizvođači očekuju kratkotrajan poremećaj.
Upozorava da bi, ukoliko sukob potraje, cene mogle da dostignu nivoe iz 2022. godine, kada je barel koštao i 127 dolara. Ako se situacija smiri u kratkom roku, sadašnji rast mogao bi da ostane samo kratkotrajni skok na grafikonu cena.
Ružica Vranjković smatra da je nezahvalno prognozirati cene nafte, ukazujući na to da je bilo perioda kada je cena crnog zlata u jednom danu skakala i do 25 odsto, dostižući vrednost od 200 dolara za barel.
