Crvena materija bez mirisa curila je satima u Dunav minulog vikenda u Beogradu ali, ni nakon nekoliko dana, javnost ne zna šta se desilo. Uprkos brojnim upitima (tačno devet) koje smo poslali nadležnim institucijama, potpunog odgovora nema. Gradski sekretarijat prebacuje odgovornost na Republiku, dok zavodi ukazuju da je to posao lokalne samouprave, a najvažnija pitanja ostaju bez odgovora.
Nekoliko dana posle ekološkog akcidenta, ne zna se zašto se crvena voda ulivala u Dunav na šetalištu u blizini SC „Milan Gale Muškatirović“ u Beogradu poznatijem kao „25. maj“. Takođe se ne zna o kakvoj materiji se radi. Zna se da institutcije ili ćute ili prebaciju odgovornost.
Tokom protekle subote (31. 1), građani, ali i novinar N1 su bili svedoci kako se satima crvena voda ulivala direktno u Dunav. Obojena tečnost bila je bez mirisa. Nepoznata crvena materija izlazila je iz otvora kišne kanalizacije na šetalištu.
U okolini nije bilo nikakvih obaveštenja, a prema rečima jednog Dorćolca radi se o kišnoj kanalizaciji iz naselja “K District“, koje se nalazi neposredno uz Kalemegdansku tvrđavu. Kanalizacija je, kako navodi, postavljena “pre godinu, dve”.
Portal N1 je kontaktirao devet nadležnih ili potencijalno nadležnih institucija. Poslata su pitanja Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikacije, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju. Pitanja su poslata Institutu za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija”, vodnoj inspekciju Ministarstva poljoprivrede, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda, i na kraju – Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Od gradskih službi je do zaključenja teksta jedino zvanično odgovorio Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju. Oni su naveli je da shodno Zakonu o vodoma, „inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, preko inspektora nadležnog za poslove vodoprivrede“.
„Vodni inspektor vrši i inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa i opštih akata koji se odnose na izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu. Inspekcijski nadzor koji se odnosi na kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u recipijent vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine„.
N1 je, shodno tome, poslao i pitanja ministarstvima poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Sekretarijat za inspekciju: To je posao za ministarstva
S druge strane treba napomenuti da kada se radi o zaduženjima i odgovornosti, na stranici ovog Sekretarijata, navodi se da ono “vrši kontrolu stanja komunalnih objekata, obavljanja komunalne delatnosti i pružanja komunalne usluge u oblastima: snabdevanje vodom za piće, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda…“ Navedeno je i da vrši „kontrolu stanja komunalnih objekata, obavljanja komunalne delatnosti i pružanja komunalne usluge u oblastima: snabdevanje vodom za piće, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda…“
Kada se pogleda stranica Sekretarijata za zaštitu životne sredine navedeno da obavlja poslove „studijsko-analitičke, dokumentacione i druge stručne poslovi koji se odnose na: praćenje kvaliteta činilaca životne sredine (vazduh, voda, zemljište), upravljanja vodama, upravljanja otpadom, izdavanja dozvola za upravljanje otpadom…
Gradski zavod: Treba obavestiti Sekretarijat za inspekciju
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda u odgovoru na pitanja portala N1 naveo je da ne sprovodi ispitivanja komunalnih otpadnih voda koje se direktno izlivaju u reku Savu i Dunav.
„U slučaju registrovanja ovakvih pojava treba obavestiti Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju, u čijem sastavu je i vodoprivredna inspekcija koja je nadležna za postupanje u ovakvim slučajevima“, naveli su.
Zavod: Nadležne su gradske inspekcije
Iako Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije nije direktno nadležan, N1 je ovoj važnoj instituciji je poslao pitanja u nadi da će dobiti bilo kakvu relevantnu informaciju, s obzirom na neodgovaranje onih zaista nadležnih. U odgovoru Zavod je naveo lokalne inspekcijske organe:
„Navedene aktivnosti su u nadležnosti inspekcijskih organa i službi za javno zdravlje grada Beograda, s obzirom kako navodite da se slučaj dogodio na teritoriji Beograda. Zavod za zaštitu prirode Srbije je stručna ustanova nadležna za sveobuhvatnu zaštitu, očuvanje i unapređenje biološke, geološke i predeone raznovrsnosti prirode“.
Pitanja nadležnim lokalnim institucijama su slali i stanovnici Dorćola, ali su takođe ostali bez pravog odgovora.
Slično u Novom Sadu i na Adi Huji
Situacija poput ove dogodila se u Novom Sadu pre nekoliko godina. Tada su navodni uzrok bili radovi koje je vršilo JKP „Vodovod i kanalizacija Novi Sad“ na održavanju mreže. Tada je saopšteno da se radilo o oksidima gvožda i da reka nije bila zagađena.
Posle objave o izlivanju crvene materije u Dunav u Beogradu, javili su se čitaoci koji tvrde da se slično dešava i na Adi Huji koja se nalazi na Dunavu kod Karaburme, dva-tri kilometra nizvodno od Dorćola. U pitanju je, kažu, voda koja je više roze boje, a slični akcidenti se navodno dešavaju najčešće vikendom. Osim na vodu, građani se žale i na vazduh od koga „peku oči“. Pretpostavljaju da je od isparenja iz fabrike kartona koja se nalazi u neporednoj blizini šetališta i reke.
„Verujem da to rade vikendom jer inspekcije ne rade. Ja sam prestala da odlazim vikendom na kej“, kaže za N1 Sanja iz Beograda.
Ustavom zagarantovano pravo
Pravo na zdravu životnu sredinu je Ustavom zagarantovano pravo, a nosioci vlasti su odgovorni da je čuvaju i poboljšavaju.
U članu 74. Ustava Republike Srbije, stoji:
„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.
Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu“.
Osim Ustava, zdrava životna sredina se tretira kroz zakone – Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o vodama, Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini.
