Visine 33 santimetra, glava cara Makrina livena u bronzi, čuva se u Muzeju grada Beograda, i čeka da ispriča svoju priču. Ko je on bio i zbog čega je izbrisan iz sećanja?
Realističan portret čoveka, na izmaku zrelog i na pragu poznog perioda života, odaje utisak snage i promišljene samouverenosti. Na osnovu predstava na novcu utvrđeno je da prikazuje cara Makrina.
Car Makrin (Imperator Caesarus Marcus Opellius Severus Macrinus Augustus, 217-218), je rođen 164. godine u skromnoj porodici, u Cezareji, lučkom gradu u Mauritaniji. Smatra se da je 217. Makrin ubio cara Karakalu i nasledio ga na prestolu. U znak oduševljenja zbog ubistva Кarakale, Makrinu su u Rimu podignute mnoge statue, iako on sam, kao vladar, nikada nije kročio na tlo Italije.
Tokom svoje četrnaestomesečne vladavine, Makrin je pokušao da stabilizuje unutrašnje političke prilike u Carstvu i popravi ekonomsku situaciju. Za nove namesnike provincija Panonije, Dakije i Mezije postavio je svoje najbliže saradnike, čije su mu trupe ostale verne do kraja, navodi se na sajtu Muzeja grada Beograda.
Uprkos nastojanjima da ojača državu imao je neprijatelje, naročito među vojnim zapovednicima, čijim preteranim zahtevima nije želeo da udovolji.
Suočen sa pobunom i proglašenjem mladog Elagabala (218-222) za cara, Makrin je, u nadi da će se spasiti, obrijao glavu i bradu. Međutim, bio je izdan, otkriven i ubijen. Elagabal je posle ubistva proglasio „brisanje sećanja“ (damnatio memoriae); usledilo je sistematsko uništavanje i uklanjanje Makrinovih statua, čime se objašnjava mali broj portreta koji se mogu pouzdano atribuisati kao Makrinovi.
Ova bista je otkrivena u ataru sela Boleč, u blizini pretpostavljene trase puta iz Singidunuma ka Viminacijumu, kod današnjeg Ritopeka, koji je tada, moguće, bio carski posed. Pretpostavlja se da je bista bila naručena za vilu gradskog ili rudarskog magistrata, u kojoj je i bila postavljena.
Makrinov portret izrađen je u severijanskom i postseverijanskom klasicističkom stilu, sa elementima novog, realističkog stila, koji teži da predstavi unutrašnji život ličnosti. Bista cara Makrina je nesumljivo antologijsko delo rimske portretne umetnosti.
