Već duže vreme se u pisanim i elektronskim medijima raspravlja o stradanju Srba, Jevreja i Roma u ustaškim logorima smrti u toku Drugog svetskog rata. Zločina i ubijanja bilo je i tokom Prvog svetskog rata, naročito u Mačvi, pa i u drugim delovima Srbije. Podaci iz tog vremena govore da su veći krvnici bili Hrvati nego Austrougari. Nije preterano reći da je proterivanja i ubijanja (vid genocida) bilo i devedesetih godina prošlog veka, tokom građanskog rata. U najvećem broju slučajeva žrtve su opet bili Srbi. Na Međunarodnoj naučnoj konferenciji u Beogradu predložena je rezolucija o ustaškom genocidu u NDH, za vreme Drugog svetskog rata, nad srpskom, jevrejskom i romskom decom. Osim toga, predloženo je da se 28. april proglasi danom genocida nad Srbima. Smatram da ni to nije dovoljno, jer će uvek biti onih koji će sve to poricati.
Treba oživeti (ozidati) neke zgrade, koje su služile dželatima za iživljavanje nad narodom druge nacionalnosti i nedužnom decom. Verovatno još ima onih koji se sećaju kako su izgledale zgrade u kojima su spavala deca, pretpostavljam – na golom betonu, eventualno na vlažnoj slami i vlažnoj travi. Te zgrade bi i danas izgledale sablasno i ulile strah svakom posetiocu. Treba ih „obogatiti” sačuvanim fotografijama i raznim alatima (noževima, kamama, srbosecima…).
S obzirom na rastući fašizam u svetu, naravno, uz pomoć zapadnih „demokratija”, i negiranje svega što je bilo u prošlim ratovima, što je način da se dželati proglase za žrtve, a žrtve dželatima, treba uraditi još nešto.
Predlažem da se u okviru kompleksa o genocidu, koji bi bio izgrađen, dogradi i jedan zid sa nadstrešnicom, koji će služiti Srbima, Jevrejima i Romima kao zid plača, nalik onome što ga Jevreji imaju u Jerusalimu. Time bi se učinilo da se nikad ne zaboravi stradanje pomenutih nacija. Takođe, da se ugradi trajni beleg na nezabeleženi zločin i genocid. Ako se tako nešto ne uradi, pomenuta zlodela i genocid vremenom će pasti u zaborav.
Čedomir Ilić,
