DEŠAVA NAM SE PRED OČIMA: Zavera pedofila je najopasnija i realnija od svih!

U Nemačkoj je otkrivena tajna mreža pedofila u kojoj je učestvovalo 400.000 ljudi. Razmislite o tome: 400.000 ljudi…
U savremenom svetu, dakle, dečje suze zabrinjavaju malo ljudi, jer se na njima mnogo zarađuje Zaključak je da je matrica izgrađena za upotrebu dece u svakom smislu. Šta da se radi? Što se mene tiče, za početak možete pooštriti krivičnu kaznu za pedofile (do smrtne kazne)

PIŠE: Platon Besedin

Postojao je jedan tako sjajan režiser –Stenli Kjubrik. Upravo tako– genijalac, bez preterivanja. Gotovo svi njegovi filmovi su remek-dela: „Bojevi metak“, „Isijavanje“ i „Doktor Strejndžlav“ i „Paklena pomorandža“, naravno.

Međutim, postoji mit da Stenli nije snimio svoj najznačajniji film sa težnjom ka visokom umetničkom dometu. Prema jednom od tumačenja njegovog stvaralaštva, za njega je najvažniji snimak čitavog njegovog rediteljskog opusa onaj na kojem se imitiralo sletanje američkih astronauta na Mesec. Za to je Kjubrik kasnije kažnjen.

Postoji, međutim, još jedna verzija. Prema ovoj verziji Kjubrik je uništen – da, upravo, uništen – zbog prikazivanja zavere pedofila u briljantnom filmu „Širom zatvorenih očiju“ (Eyes Wide Shut). Ovo mi je u principu jedan od najdražih filmova – definitivno je blizak genijalnosti, iako u njemu igra prilično dosadni sajentolog Tom Kruz.

Ovako ili onako, zaključimo: prema jednoj verziji, Stenli Kjubrik je napravio sjajan film nagoveštavajući zaveru pedofila. Zbog čega je kasnije i likvidiran. Verovati ili neverovati– neka svako odluči sam. Dodaću da je Kjubrik 37 godina pre „Širom zatvorenih očiju“ snimio „Lolitu“.

Problem je u sledećem: u svetu postoji šizofrenija u pogledu zavera. Istovremeno ih obožavaju i traže u svemu, a s druge strane, na svaki mogući način ih negiraju. Kažu, verovanje u njih je zapravo nevaspitanje. Pa, ova podvojenost dobra i zla, da se tako izrazim, prikazana je u knjizi Umberta Eka „Fukoovo klatno“. Međutim, ovo ne poriče činjenicu da zavere zaista postoje i da deluju. Čak i ako u početku nisu postojale. Zato jer je nametanje i odobravanje trendova na neki način takođe prilično zaverenička priča.

I sada najvažnije– zašto sam se setio Kjubrika i njegovog sjajnog filma –u Nemačkoj je otkrivena tajna mreža pedofila u kojoj je učestvovalo 400.000 ljudi. Razmislite o tome: 400.000 ljudi– stanovništvo velikog grada –centar je bio u Darknetu odakle se širila dečija pornografija. Distriburala, kupovala, prodavala. Na ovom mestu se prisećam još jedne knjige – „Pokornost“ Velbeka i epizode ​​sa pedofilom-posmatračem ptica u njoj.

U Nemačkoj su do sada privedene samo četiri osobe. Međutim, jasno je da je reč o najzlonamernijim, najaktivnijim – onima koji su, otvoreno rečeno, proizvodili pedofilsku robu. Najvažnije je– i da vas ponovo podsetim –da je bilo uključeno 400.000 ljudi.

Sećate se teze o dečjoj suzi? Teza Dostojevskog. U savremenom svetu, dakle, dečje suze zabrinjavaju malo ljudi, jer se na njima mnogo zarađuje. Ako se probijete kroz kamuflažu, biće jasna jedna jednostavna i neprijatna stvar: svi ovi seksualni fenomeni, koji su se donedavno smatrali izopačenostima i odstupanjima, promovišu se ne zato što se neko iznenada setio da se pobrine za homoseksualce.

Ne, za to postoje dva razloga. Prvo, LGBT lobi je jak i učešće u njemu pruža prilično lepe i simpatične koristi. Drugo, Overtonov prozor treba da se otvara postepeno, centimetar po centimetar. A krajnji cilj pristupanja seksualnim devijacijama / ekscesima (nazovite to kako želite) je legalizacija pedofilije. Sve se kreće ka tome.

Problem nije ni u tome što je seks praktikuju sve mlađi (u svakom smislu). Posmatrajte savremenu modu (modu u najširem smislu). Ona je u mnogo čemu pedofilna. Od laserskog uklanjanja dlaka na odgovarajućim mestima do dečijih takmičenja u lepoti na kojima se devojčice ne ponašaju kao deca. Već ništa da ne govorim o video sadržajima za decu, kozmetici i modi, kada je u pitanju odeća. Potom deluju mediji koji prenose mlade raspusnice. Lolita u ovom kontekstu stoji po strani – suviše je skromna.

Savremeni ljudi – i na tome insistiram – u postojećoj matrici su naučeni da decu doživljavaju pre svega kao seksualne objekte. Beskrajne priče o pedofilima koji terorišu decu kako u Rusiji tako i u svetu samo su najmanji deo ludila koje se dešava. Koliko je toga sakriveno? Koliko je dece odvedeno u ropstvo? Koliko dece je izloženo seksualnom zlostavljanju kod kuće?

Reći ćete da se to već dogodilo – u Drevnoj Grčkoj– i da ne treba preterivati. Bilo je, ali tada greh nije bio tako vizualizovan i nije bio nametan tako revnosno. Videoodrom –pozdrav Kronenbergu– još nije prikazan u svim domovima.

Reći ćete da u principu pretjerujem. U pravu ste, ali pomislite na 400.000 potrošača dečije pornografije. Ti ljudi su imali bližnje, porodice. Imali su decu. Ovo je samo jedna mreža koja postoji od leta 2019. godine. A koliko takvih ima u stvarnosti?

Zavera pedofila ili ne – zovite je kako želite. Suština je da je matrica usmerena na potrošnju dece u svakom smislu– i zbog toga ova matrica i njeni robovi rade danonoćno. Strašna vremena. Poslednja, rekao bih.

Ovo je bila dijagnoza problema. Šta da se radi? Odgovorite sami. Što se mene tiče, za početak možete pooštriti kaznene kazne za pedofile (do smrtne kazne), razmisliti o hemijskoj kastraciji i, da, ključna stvar je promena pozicija, promena mode. Međutim, sećamo se sudbine Stenlija Kjubrika, doduše samo saglasno jednoj od verzija.

Preveo Cvetin Glogovčanin