U nedelju je drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori u kojem građani biraju između Mila Đukanovića i Jakova Milatovića. Obojica najavljuju pobedu, ali Đukanović je prvi put autsajder, piše Dojče vele (DW).
Crna Gora u nedelju bira predsednika u drugom krugu izbora u kojem su rivali aktuelni šef države iz opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović i Jakov Milatović iz vanparlamentarnog ali rastućeg Pokreta „Evropa sad“, koji je za kratko vreme postao najjači među partijama koje su na parlamentarnim izborima 2020. s vlasti smenile DPS, podseća Dojče vele.
Đukanović je u prvom krugu osvojio preko 35 odsto glasova a Milatović skoro 29 odsto. Međutim, Milatoviću su u drugom krugu podršku pružili predsednički kandidati Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić i Demokrata Aleksa Bečić, koji su bili treći i četvrti, a zajedno uzeli 30 odsto glasova.
Tako kandidat „Evrope sad“ u drugi krug ulazi sa jasnom prednošću od oko 70 hiljada glasova, pod pretpostavkom da će ga podržati svi birači DF-a i Demokrata.
S druge strane, Đukanovića je podržala Socijaldemokratska partija (SDP) čija je kandidatkinja Draginja Vuksanović – Stanković bila peta u prvom krugu, sa nešto preko tri odsto. Đukanović poručuje i da „DPS nije davao gas u prvom krugu“ jer se znalo da sledi drugi kao i da računa na „rezervoar podrške od najmanje 40 hiljada glasova“ među biračima iz dijaspore i u manjinskim sredinama, gde je u prvom krugu bila najmanja izlaznost. Ipak, jasno je da prvi put ulazi u izborni dan kao autsajder.
Milatović favorit, ali nije gotovo
Direktorka nevladine organizacije Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) Milena Bešić kaže za DW da oba kandidata mogu očekivati povećanje broja glasova u drugom krugu, ali koliko, zavisi od više faktora.
„Jedino što se sa sigurnošću može reći je da je konačan rezultat ipak krajnje neizvjestan, iako po prostoj matematici Milatović ima prednost“, kaže Bešić.
I novinar nedeljnika „Monitor“ Predrag Nikolić smatra da matematika prvog kruga pokazuje da Milatović, kako kaže, ima značajnu prednost.
„Neizvjesnost je više povezana sa gorkim iskustvom izbornih ciklusa u prošlosti kada je Đukanović uz pomoć raznih malverzacija naizgled izgubljene izborne ‘bitke’ uspijevao da preokrene u svoj trijumf“, kaže Nikolić za DW.
Pitanja dijaspore
Đukanović je pred drugi krug poručio da računa i na deo svojih glasača koji nisu izašli u prvom krugu. Putovao je i u Nemačku gde je razgovarao s predstavnicima dijaspore, koja je već stigla u određenom broju. Iz skupštinske većine i Vlade, pak, tvrde da Đukanović zloupotrebljava dijasporu, da neće doći više od nekoliko hiljada ljudi, ali i da će deo njih dati podršku Milatoviću.
Nikolić smatra da je veći deo dijaspore iz Crne Gore otišao „trbuhom za kruhom“ i da nije logično da Đukanović koji je za tri decenije vlasti, kako tvrdi, napravio takav ambijent siromaštva – može da računa na njihove glasove.
„Međutim, u izbornom procesu forsiraju se strasti i iracionalnosti tipa da je Đukanović navodni garant odbrane Crne Gore, pa on može da računa na većinu glasova iz dijaspore. Malo je vjerovatno da u Crnu Goru dođe 40 hiljada glasača iz inostranstva jer Đukanović ima novac, ali više nema institucionalnu moć preko koje bi, kao nekad, uspio da dovede toliko birača“, veruje novinar „Monitora“.
I Bešić smatra da DPS, iz opozicije, nema više one prednosti koje je koristio za motivaciju glasača iz dijaspore. Ona, međutim, ukazuje da ni jedan građanin s pravom glasa ne sme da bude sprečavan u ostvarivanju biračkog prava, bilo da se radi o građanima sa boravištem u stranim zemljama ili onim koji žive u Crnoj Gori.
„Mislim da je realno da pripadnici manjinskih naroda i ovoga puta podrže Đukanovića“, kaže Bešić.
Ne toliko za Mijatovića, koliko protiv Đukanovića
A na pitanje da li je realno očekivati masovnu podršku Milatoviću od birača DF-a i Demokrata s obzirom da Crnu Goru već za dva meseca čekaju i vanredni parlamentarni izbori, Nikolić kaže da će većina glasača ostalih stranaka Milatovića zaokružiti ne zato što je sjajan izbor za predsednika, već zbog mogućnosti da se, nakon duže od tri decenije, konačno detronizuje Đukanović. Bešić ukazuje da glasači DF-a prirodno glasaju protiv Đukanovića a Demokrate su ionako ideološki slične „Evropi sad“.
Đukanović je i pred drugi krug ponavljao da će u narednom mandatu uvesti Crnu Goru u EU, a poručio je i da je Milatović „rezervni kandidat srpskog odnosno ruskog sveta tj. Beograda i Moskve i Srpske pravoslavne crkve (SPC)“.
Mitropolija crnogorsko-primorska SPC, najveća crkva u zemlji, pozvala je birače da izađu na izbore i glasaju protiv Đukanovića.
Milatović najavljuje da dolazi „kraj Đukanovićevog mračnog doba i da slijedi vrijeme napretka“, ponavljajući da je Đukanović čovek prošlosti i da će ga poslati u političku penziju. Popularnost njegovog pokreta temelji se na povećanju minimalne i prosečne plate u Crnoj Gori i novom obećanju o prosečnoj plati od 1.000 evra.
I Đukanović kaže da je za dalje povećanje plata ali ne preko zaduživanja već iz realnog ekonomskog rasta što je, po njemu, ključna razlika u odnosu na njegove protivnike.
Test za parlamentarne izbore
Predsednički izbori su važni i kao test popularnosti pred vanredne parlamentarne izbore koje je Đukanović raspisao za 11. jun.
Bešić smatra da bi eventualna pobeda Đukanovića značila jačanje podrške DPS-u na tim izborima.
„U slučaju pobjede Milatovića, za očekivati je da to značajno utiče na već ubrzan rast podrške ‘Evropi sad’ i njenu parlamentarnu perspektivu i koalicione kapacitete“, smatra Bešić.
Nikolić poručuje da bi se u slučaju pobede Đukanovića otvorila lažna nada u mogući povratak na vlast ovakvog DPS-a.
„Ta nada bi bila zavaravanje jer DPS je stranka koja sve više gubi povjerenje birača, a sve su joj manje dostupni ti birački ‘džepovi’ o kojima govori Đukanović. Pobjeda Milatovića bi dovela do još većeg pada Đukanovićeve stranke na parlamentarnim izborima“, uveren je Nikolić.
Bešić kaže i da su ovi izbori svakako veoma značajni, jer odlučuju o tome da li ćemo i u narednom periodu imati kohabitaciju vlasti ili određeni politički sklad između predsednika i većine koja će biti formirana nakon parlamentarnih izbora.
Za Nikolića su, pak, ovi izbori važni jer, kako kaže, „građani Crne Gore imaju šansu da stave tačku na jednu dugotrajnu vladavinu i ozvaniče kraj Đukanovićeve epohe“.
„Time bi se u ovoj državi po prvi put ‘vladar’ promijenio demokratski, na izborima. Ako Đukanović izgubi, on više neće biti problem većine građana Crne Gore, kao što je bio u kontinuitetu protekle tri decenije“, tvrdi Nikolić.
Đukanović je još uoči prvog kruga najavio da će njegov DPS ove godine dobiti novog predsednika, što bi značilo njegovo definitivno povlačenje sa mesta lidera partije.
Bešić ukazuje da bi i rezultat predsedničkih izbora morao uticati na unutarpartijske promene u DPS-u, ali je to bilo očekivano i nakon poraza na parlamentarnim izborima 2020. pa se nije desilo.
„Ono što bi defnitivno bilo zdravo za tu partiju je da do promjena zaista i dođe, ali suštinski“, zaključuje Bešić.