„Ako je tačno ono za šta se tereti Momirović, oni moraju celu Vladu Srbije da pohapse“, izjavio je nedavno visoki funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović povodom hapšenja nekadašnjeg ministra Tomislava Momirovića i drugih u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu. Može se reći da je Vladimir Đukanović ovog puta rekao istinu. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, u svakom kabinetu u Nemanjinoj 11, nalazilo se makar jedno ime za koje se vezivala afera zbog koje je taj ministar morao da bude smenjen u najmanju ruku. Međutim, to se nije dešavalo, niti se njihova krivična odgovornost dovodila u pitanje. Sve do danas, kada bismo od tih imena mogli sastaviti zatvorski kabinet.
Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal (TOK) uhapsilo je 1. avgusta 11 osoba osumnjičenih za korupciju u vezi sa projektom modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Među uhapšenima je i bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović, a pritvor je određen i nekadašnjem ministru Goranu Vesiću, kome je veče uoči akcije tužilaštva volšebno pozlilo, pa se sada nalazi na lečenju u privatnoj bolnici.
Inače, svi uhapšeni se sumnjiče da su koruptivnim radnjama oštetili budžet Srbije za više od 115 miliona dolara. Deo tog projekta bila je i rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. u obrušavanju betonske nadstrešnice poginulo 16 ljudi.
Nakon hapšenja koja su usledila, visoki fukncioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović optužio je „duboku državu“, navodeći da ako je tačno ono za šta se uhapšeni funkcioneri terete, onda bi cela Vlada Srbije morala da bude uhapšena.
„Ako je tačno ono za šta se tereti (i Momirović), oni moraju celu Vladu Srbije da pohapse, nisu normalni zbog toga što rade… (predstavnicima) duboke države i paralelnog sistema se moramo suprotstaviti inače će preuzeti celu državu“, rekao je Đukanović.
Međutim, ono što je Đukanović zaboravio da napomene jeste da je materijala za hapšenje, kada je o ministrima reč. bilo i prethodnim vladama, od 2012, pa sve do danas, kao i da bi se od tih imena mogao sastaviti čitav jedan zatvorski kabinet.
Kako bi izgledao zatvorski kabinet Nemanjine 11
Nekadašnji ministri Tomislav Momirović i Goran Vesić na spisku su osoba koje Tužiilaštvo za oragnizovani kriminal tereti za korupciju. Obojica su nakon tragedije u Novom Sadu podneli ostavke na ministarske funkcije. Vesić je pre nekoliko meseci kratko bio u privoru.
Ono što je zanimljivo je da na spisku imena umešanih u slučaj korupcije u vezi sa nadstrešnicom nema Zorane Mihajlović, čiji potpis stoji na nekim ugovorima koji su povezani sa izgradnjom pruge Beograd-Budimpšeta. Ona je čak i saslušana početkom aprila kao svedok u prostorijama Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) u okviru istrage koju vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.
Mihajlović koja je napustila SNS i polako kretala putem najvatrenijeg kritičara režima, od pada nadstrešnice ponovo je postala udarna pesnica Aleksandra Vučića, koja obilazi studije svih televizija, uključujući Informer, kako bi odbranila vlast.
Bilo kakva optužnica u slučaju nadstrešnice zaobilazi i vojvođansku premijerku Maju Gojković, koja je bila glavna zvezda svečanog otvaranja novosadske Železničke stanice. Vreme je objavilo da je fotografiju otvaranja, kao dokaz učešća Maje Gojković u svečanosti, tužilaštvo u Novom Sadu izuzelo iz dokaznog materijala.
Osim ljudi umešanih u aferu nadstrešnice, najviše funkcije u Vladi Srbije od 2012. do danas dobijali su ministri uz čija se imena vezuju afere koje bi u svakoj zemlji bille materijal za tužilaštvo, ali ne i u Srbiji.
Miloš Vučević
Protiv nekadašnjeg premijera Srbije Miloša Vučevića vodio se prekršajni postupak dok je bio gradonačelnik Novog Sada, a koji je pokrenula Državna revizorska institucija, zbog toga što je iz gradskog budžeta potrošeno oko 126 miliona dinara više nego što je predviđeno. Vučević je novčano kažnjen. Takođe, Vučević je bio gradončalenik Novog Sada tokom dela rekonstrukcije Železničke stanice.
Veoma ozbiljne optužbe protiv Vučevića iznete se u anonimnoj krivičnoj prijavi koja je dostavljena Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Novom Sadu, u kojoj se tvrdi da je bivši gradonačelnik Novog Sada pomogao svom bliskom saradniku, savetniku Slobodanu Miliću, zvanom Bocara, pribavi milione evra.
U prijavi se navodi da su planska dokumenta menjana i u ovom slučaju, sa ciljem da se vrednost zemljišta koje je prethodno Milić kupovao – višestruko uveća. Grad je potom po znatno višoj ceni otkupio od Milića deo tog zemljišta, a na drugom, „prenamenjenom“ posedu Vučevićev savetnik gradio je objekte u vrednosti od čak 40 miliona evra. Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković na društvenim mrežama je svojevremeno objavio fotografije na kojima su Vučević i izvesni Marko Bosanac, zvani Boske. Novaković tvrdi da je u pitanju “višestruki izvršilac krivičnih dela”. Vučevićevo ime se u više navrata vezivalo uz pripadnike novosadskog podzemlja.
Siniša Mali
Večiti ministar u gotovo svim SNS vladama od 2012. godine je aktuelni ministar finansija Siniša Mali, kojeg opravdano nazivaju crnom rupom srpske korupcije.
Prema rečima svedoka saslušanih u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Siniša Mali, čovek je koji je mimo zakona zahtevao da se sa kompleksa Generaštaba skine oznaka kulturnog dobra i tako, maltene, preda porodici Donalda Trampa.
Početkom maja ove godine, otkriveno je da je Siniša Mali, u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda primio 235.000 evra za školovanje svoje dece iz ofšor kompanija iz inostranstva. Mali je nekoliko godina ranije kupio 24 luksuzna stana na bugarskom primorju i to opet preko of šor kompanija čiji je bio vlasnik. Siniša Mali je nezakonito prisvojio državno zemljište iz Vršca i pomogao svom ocu da privatizuje fabriku vagona dok je radio u Agenciji za privatizaciju. I dalje se sumnja da je upravo Siniša Mali bio “kompletni idiot” koji je u izbornoj noći naložio muškarcima sa fantomkama rušenje objekata u Savamali.
Ivica Dačić
Od pada nadstrešnice do danas građani na ulicama konstantno traže odgovornost aktuelnog ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Za vreme njegovog rukovođenja MUP-om, nad građanima je upotrebljena žestoka policijska represija, a ne treba zaboraviti ni incident tokom šesnaestiominutne tišine na velikom protestu 15, marta u Beogradu. Sumnja se da je tada protiv građana upotrebljena neka vrsta zvučnog oružja, što Dačić i sama vlast negiraju.
Samo u poslednja dva-tri meseca, dok je Dačić na čelu MUP-a svedočili smo scenama gde policija, maricama juri na građane, kako bi uklonila blokadu puteva. Ministar za to vreme ili mudro ćuti, ili izjavljuje da su sve akcije policije u skladu sa zakonom.
Ne treba zaboraviti ni da je mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila u septembru 2015. i snimak Dačića i Rodoljuba Radulovića, zvanog Miša Banana, jednim od šefova narko-kartela, kako se navodilo. Ono što bi trebalo napomenuti jeste da je upitno da li Dačić treba da obavlja ijednu funkciju nakon afere „koferče“.
Naime, 11. januara 2006. godine Dačić i tadašnji direktor SPS-a, Vladan Zagrađanin našli su se u stanu tadašnjeg viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića.
Policija je tada bukvalno upala i uhapsila Simića zajedno sa Vladanom Zagrađaninom, Dačićevim kumom i to pod optužbom da se u torbi nađenoj pored njih nalazi mito u iznosu od 100.000 evra, a sve u vezi sa vraćanjem dozvole za rad Kreditno eksportne banke (KEB).
U javnost je isplivao krucijalni detalj da je Dačić stan napustio samo 15 minuta ranije.
Aleksandar Vulin
Akutelni potpredsednik Vlade Srbije i ministar u više saziva u Nemanjinoj 11, još jedan je od sinonima za afere ove vlasti. Vulinovo ime našlo se na listi sankcija Ministarstva finansija Sjedinjenih Država i to dok je on bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije.
Vulin je sankcionisan zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.
Jedan od najpoznatijih slučajevia čija je bizarnost dosegla tolike granice da je sa vremenom prerasla u apsurd, svakako je slučaj Aleksandra Vulina i tetke iz Kanade. Sve je počelo 2012. godine, kada je Vulin postao narodni poslanik.
Sa te pozicije podneo je izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije u kom je naveo da je vlasnik dela stana od 107 kvadrata i dve godine kasnije na proveru Agencije za borbu protiv korupcije dolazi i kupovina ovog stana kada počinje, može se slobodno reći, urnebesna igrarija Aleksandra Vulina.
Cena stana od 107 kvadrata nedaleko od beogradske pijace Đeram iznosila je 229.620 evra, a parking mesto u istoj zgradi 15.000 evra – ukupno 244.620 evra. U ugovoru se navodi da su supružnici Vulin prvu ratu od 40.000 evra uplatili prodavcu 22.10.2011, ali i da obavezuju da će preostalih 204.620 evra uplatiti najkasnije do 30.09.2012. godine na devizni račun, pisao je KRIK.
Prema Vulinovim tvrdnjama, njegova supruga Nataša je pozajmila 205.000 evra od svoje tetke Mire Milić iz Kanade i oni su istog dana novac isplatili prodavcu. Ime Nataše Vulin u medijima se pojaviljivalo i u pričama o umešanosti u sumnjive državne poslove, preko firmi čiji je vlasnik.
Bratislav Gašić
Reč afera mogla bi se naći i između imena i prezimena ministra odbrane Bratislava Gašića. Njegova ostavka ranije je tražena zbog tragičnog slučaja pada helikoptera u kome je život izgubilo sedmoro ljudi. Kao gradonačelnik Kruševca sklapao je ugovore sa firmom svoje supruge i sina, a sa mesta ministra odbrane smenjen je ranije zbog seksističkog komentara da “voli novinarke koje lako kleknu”.
To nije sve. Gašićeva i imovina njegove porodice procenjena je na više do 20 miliona evra. a čini je, između sotalog, luksuzni kompleks, odnosno etno selo.
Više puta stizali su pozivi da se ispita kako je Gašić za vreme bavljenja politikom posao milioner.
Nikola Selaković
Iako se u sadašnjoj Vladi Srbije bavi resorom kulture, ime Nikole Selakovića pominjano je ranije u slučaju afere Savamala, još dok je bio ministar spoljnih poslova. Tada je teške optužbe na Selakovićev račun uputila potpredsednica SSP Marinika Tepić, rekavši, između ostalog, da je uticao na policajca Gorana Stamenkovića da prizna krivicu u jednoj od istraga ove afere.
Podsetimo, krajem aprila 2016. godine u beogradskoj Savamali, u Hercegovačkoj ulici, bageri su tokom noći porušili privatne objekte. U rušenju su učestvovali ljudi sa fantomkama na glavi.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je nedavno da je Selaković bio saslušan i u slučaju afere „Generalštab“, te da je bio na listi ljudi koji je trebalo da budu privedeni.
Novica Tončev
Velika borba protiv korupcije koju je početkom godine najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić obuhvatila je i firme ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština Novicu Tončeva. Zvanični podaci pokazuju da je u vreme istrage, dakle proteklih nekoliko meseci, firma “Tončev gradnja Surdulica” dobijala milionske poslove od države, pre svega od Ministarstva odbrane, urpkos tome što je Tončev član Vlade.
Tončev se ranije hvalio i da ne vozi službeni već svoj automobil kako „ne bi trošio državne resurse i time dao primer građanima”. Iza toga se krije zanimljiva šema: on je, kako je otkrio KRIK, dva automobila svoje firme privremeno ustupio državi, koja ih je onda njemu dala nazad na korišćenje – ovim manevrom Tončevljeva firma postala je imuna na saobraćajne prekršaje i izbegla da plati više od milion dinara kazni.
Kako je ranije objavio istraživački portal KRIK, Tončev je 2010. godine tajno osnovao ofšor firmu na Britanskim Devičanskim Ostrvima, koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, što je po zakonu bio u obavezi. Tončev je bio više puta u sukobu interesa, a njegova firma „Tončev gradnja“ dobila je mnogobrojne poslove od države.
Komentarišući izjavu Vladimir Đukanović, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Burać kaže za Novu da je funkcioner SNS tom izjavom pokušao da obesmisli proces koji se vodi protiv ministara.
„Mislim da baš nije razmišaljo o načinu na koji je formulisao svoju izjavu i da se iz nje čini da je cela Vlada umešanja u neko koruptivne radnje. Ta izjava je postigla suprotan efekat i dodatno je deligitimisala predstavnike vlasti“, kaže Bursać.
Dodaje da je Đukanovič pokušao ono Srpska napredna stranka često radi.
„Pokušao je da sakriva ljude iza legitimiteta najpopularnijeg nosioca rejtinga, odnosno Aleksandra Vučiša, goverći da je ako Tomislav Momirović nešt o skrivio, svi su krivi, a očigledno da ta izjava ima još tumačenja, kao što je da ima još odgovornih za razne stvari“, kaže Bursać.
