„Telekom Srbija“ je na korak od kupovine dnevnog lista „Kurir“, bliskog režimu, što je toj državnoj kompaniji vlast omogućila usvajajući izmene medijskih zakona. To možda i ne bi bio veliki problem da živimo u državi u kojoj postoje institucije koje prate da li mediji prilikom izveštavanja poštuju novinarske kodekse i zakone. Stručnjaci se slažu se da bi kupovina i osnivanje medija od strane državnog preduzeća bili pogubni jer niko neće sprečiti da oni postanu propagandna glasila aktuelnog režima.
Novi zakoni o javnom informisanju i o elektronskim medijima usvojeni su oktobra 2023. godine, kada su naišli na velike kritike stručnjaka i novinarskih udruženja. Njima je omogućeno, između ostalog, državnom Telekomu da kupuje medije, piše nova.rs.
Ti propisi su promenjeni desetak dana po isteku petogodišnjeg roka nakon kojeg Telekom Srbija može da od vlasnika otkupi čitav udeo u kompaniji Mondo Inc, koja izdaje dnevni list Kurir, nekoliko magazina, u okviru kojeg posluje Kurir TV, ali i druge firme.
Najveći problem – nedostatak regulatora
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, koji je tada bio član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima, protivio se ovim izmenama, a njegovo mišljenje isto je i danas.
„Žestoko sam se protivio tome da firma u vlasništvu države ima medije, ali uz isvesnu saglasnost evropskog faktora, to je prošlo“, kaže Veljanovski za portal Nova.rs.
Prema rečima našeg sagovornika, situacija u kojoj Telekom postaje vlasnik medija, izuzetno je loša, iako je jedan od glavnih argumenata vlasti bilo to što primeri medija u vlasništvu države postoje i u Evropi.
„U Evropi ima takvih primera, ali to je izuzetno retko. To postoji u državama koje imaju izražene kontrolne faktore, koji onemogućavaju da se politički uticaj i propaganda šire u javnu sferu“, kaže Veljanovski.
Srbija, međutim, nije jedna od tih država. Kod nas, prema rečima našeg sagovornika, nema toliko jakih kontrolnih faktora. Drugim rečima, mediji u vlasništvu države mogli bi da rade šta žele, propaganda bi mogla nesmetano da se širi – i o tome niko ne bi vodio računa.
„Ovo je loše, i zapravo je samo još jedna ilustracija, ne samo medijske, već političke situacije“, zaključuje Veljanovski.
„Telekom i REM su sijamski blizanci – udruženi problem“
Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže da bi u ovom slučaju REM trebalo da utvrdi da li dolazi do urušavanja medijskog pluralizma, koji je, kako kaže, kod nas već dovoljno urušen, i to ne samo u vlasničkom smislu, već i po sadržaju koji ti mediji plasiraju.
„To je jedan te isti narativ, sa istim akterima i istim temama“, kaže Garilović.
Ipak, Gavrilović naglašava da je veći problem od države u medijima – nedostatak regulatornih tela.
„Dobro je da se ulaže u medije, ali nije dobro da se ti mediji porobe. Telekom i REM ovde su sijamski blizanci – njih dvoje, udruženi, predstavljaju pravi problem“, smatra Gavrilović.
Dovoljna su nam dva javna servisa
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže za naš portal da su izmene zakona na osnovu kojih Telekom sada može da bude vlasnik medija zapravo samo ozvaničenje svih nezakonitih radnji koje je sprovodio.
„Kada je novac bio uložen u firme Igora Žeželja, bilo je jasno da se sprema neka kombinacija kako bi država upravljala tim medijima. Nažalost su evropski zvaničnici prešli preko toga, prilikom usvajanja izmena, pa su posle predstavnici vlasti koristili argument da se ovako radi i u Evropi“, kaže i dodaje:
„Radi se, ali ne na ovaj način, i ne kada su u pitanju informativni mediji, koji su ovde najveći problem“.
On takođe, kao i Veljanovski i Gavrilović, smatra da su problem i Telekom i nedostatak nezavisnih regulatornih tela.
„Zakon o javnim servisima je jasan, mi ih imamo dva, jedan beogradski i jedan novosadski i mislim da oni mogu da ispune zahteve svih građana za pravovremenim i tačnim informacijama“, kaže Bodrožić, objašnjavajući da je dovoljno medija koji se finansiraju iz budžeta, dakle zahvaljujući svim građanima.
Ako Telekom kupi Kurir, ili bilo koji drugi medij, on smatra da, ukratko – to ne bi donelo ništa dobro.
„Radili bi u vlasništvu države, a pod kontrolom vladajuće partije. Jednom rečju – sramota“, zaključuje on.