Dva dana dozivali Vodovod zbog puknute cevi, vozač kamiona umalo poginuo

„Nisam video pukotinu niti vodu. Samo sam odjednom propao“; objasnio je Stojićević okupljenim novinarima satima kasnije, dok su komunalne službe pokušavale da zaustave vodu i izvuku kamion.

Stanari Gerontološkog centra ostali su bez mleka i jogurta, Stojićević bez kamiona, ali težih posledica po njega nije bilo. A moglo je da bude mnogo gore.

Kamion je postao turistička atrakcija tog dela grada, a na društvenim mrežama su se pojavili zajedljivi komentari da je Beograd dobio metro pre roka. Stanari Kostolačke rekli su da je pukla vodovodna cev pre 2-3 dana i da su o tome obavestili komunalne službe, ali da niko nije došao da zaustavi vodu, sve dok nije naišao Stojićevićev kamion. Da je kojim slučajem naišao putnički automobil, posledice bi bile mnogo gore, jer bi on možda i ceo propao i završio na dnu rupe od 2 metra gde je šikljala voda.

Ko je odgovoran za ovu neobičnu nezgodu i ko treba da snosi posledice? Posledice će snositi građani koji će morati da plate nastalu štetu, ali i odštetu Stojićeviću zato što neko od zaposlenih u komunalnim službama nisu radili svoj posao.

Građani su rekli da je kvar, odnosno prskanje cevi prijavljen dva dana ranije, ali da niko iz vodovoda nije došao da otkloni kvar, popravi cev, zatvori ulicu za saobraćaj, ili preduzme bilo šta što bi sprečilo nezgodu. Svi pravni argumenti su na strani vozača.

„Po svim informacijama iz medija, ova nezgoda je posledica nemara komunalnih službi. Ukoliko su građani stvarno prijavili kvar, a niko nije reagovao, onda postoji direktna odgovornost vodovoda koji nije otklonio kvar i zaustavio curenje vode koja je podlokala asfalt i odnela zemlju koja je bila ispod njega. Takođe bi trebalo ustanoviti i da li postoji eventualna odgovornost „Beogradputa“ i da li je ulica asfaltirana na odgovarajući način i kvalitetnim materijalo“, kaže advokat Ivan Simić.

Po njegovim rečima postoji nekoliko stvari za koje Goran Stojićević može da tuži grad Beograd i njegova komunalna preduzeća.

„Ukoliko je pretrpeo fizčke povrede, to je osnova za tužbu. Ali, tu se postavlja i pitanje nematerijalne štete, a to su duševna bol i pretrpljeni strah. Nema sumnje da se vozač uplašio kada je propao kroz ulicu i da je bio izložen velikom strahu i stresu, ne svojom već tuđom krivicom“, navodi advokat Simić.