Poslednji izbori su još jedan korak u padu demokratije u Srbiji, izjavila je za Glas Amerike ekspertkinja u organizaciji Fridom haus koja se bavi Zapadnim Balkanom Aleksandra Karpi.
Ona je rekla da je teško reći da su izbori u Srbiji bili fer i slobodni, ako se uzmu u obzir sve neregularnosti registrovane na dan glasanja, uslovi u kojima su održani izbori i trend slabljenja demokratije.
„Važno je naglasiti da ovo nije prvi put da vidimo ovakve optužbe u vezi sa izborima u Srbiji, a ima i dokaza da su te taktike sve intenzivnije. Suština je da je ovo deo aktuelnog trenda slabljenja demokratije u Srbiji“, kazala je Karpi.
Upitana da li bi nezavisna međunarodna istraga bila izlaz iz krize, ona je rekla da je problem u tome što nije reč samo o izbornim manjkavostima, već demokratiji koja je u padu.
„Srbija je hibridni režim koji postaje sve više autokratski i pitanje od milion dolara je kako vratiti institucije na pravi kolosek. Ono što vidim kao dobru vest je da i dalje postoje građani i civilno društvo koji nisu apatični prema ovoj situaciji, svesni su problema i traže promene“, ocenila je Karpi.
Na pitanje da li bi veći pritisak međunarodne zajednice na vlast u Srbiji doneo rezultate u pogledu rešavanja izbornih neregularnosti i poboljšanja izbornog procesa, Karpi je rekla da je jasno da je potrebno razmotriti aktuelnu politiku ne samo u Vašingtonu, nego i Briselu i bilateralno u evropskim prestonicama.
„Eksperti iz regiona već duže vreme pozivaju na to, i drago mi je da vidim da to sada postaje mejnstrim, da i veliki zapadni mediji kao što su Gardijan ili Politiko pišu o tome. Ali, to je i dalje teško pitanje. Ove godine imamo mnogo izbora – u SAD i Evropi, tako da ostaje da vidimo da li će se nešto promeniti“, kazala je Karpi.
Ona je ukazala da su izbori postali alat za lidere u hibridnim režimima da umanje moć ne samo izbornih tela, već i medija, sudova, civilnog društva, odnosno da su postali način za hibridne režime da ostanu na vlasti i da ostanu u tom hibridnom stanju.
„U slučaju Srbije, znamo šta treba da se promeni i potrebna je politička volja da se to i desi, kao i malo pritiska sa strane međunarodne zajednice. I evo sada ga ima, pa da vidimo šta će se desiti“, rekla je Karpi.
Upitana o novom izveštaju Fridom hausa „Zemlje u tranziciji“, Karpi je navela da je Srbija jedna od zemalja sa najvećim padom demokratije u tim izveštajima, kao i da je interesantno da ne prati primere Mađarske ili Poljske, kod kojih je registrovan istorijski i veliki pad, već je pad demokratije u Srbiji kontinuiran.
„Kada sve to uzmete u obzir, videćete da je u proteklih nekoliko godina, a sa sigurnošću mogu da kažem od 2017, demokratija u padu. I to što Srbiju rangiramo kao ‘hibridni’ režim vam govori da ta zemlja već jako dugo nije konsolidovana demokratija“, ocenila je Karpi.