Nakon što su stručnjaci godinama ukazivali da se u krugu nekadašnje Elektronske industrije u Nišu nalazi opasan hemijski otpad, što je pokazao i izveštaj Ujedinjenih nacija 2019, počelo je njegovo uklanjanje. Oko 450 tona hemikalija trebalo bi da u novembru bude izbačeno sa kompleksa, rekla je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, ali nije precizirala gde će otpad biti zbrinut. Ipak, istakla se skupocenim nakitom od više hiljada evra, po čemu je ljudi jedino i pamte.
Irena Vujović i Dragana Sotirovski, FOTO: Ministarstvo zaštite životne sredineDa istorijski otpad smešten u bocama kod nekadašnje fabrike “EI Metal” ima negativan uticaj na životnu sredinu u Nišu i da se tu nalazi i otrovni teški metal olovo, pisalo je pre dve godine u izveštaju UN, prenose Južne vesti.
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski opisuje ovaj otpad kao ekološku bombu i kaže da se godinama apeluje da se on otkloni, te da je sreća što se do sada nije dogodila neka nezgoda jer su boce sa hemikalijama odmah pored ulice.
– To je ogroman opasan istorijski otpad koji je korišćen za galvanizaciju i zbog loše privatizacije, odlaska jedne, druge, treće fabrike u stečaj, 20 godina niko o njemu brinuo nije. Sada kada sve bude očišćeno možemo zajedno sa sugrađanima da odahnemo jer su mnogi pokreti i udruženja ukazivali da je Niš jedan od gradova u Srbiji koji imaju taj istorijski otpad. Ova zgrada je bila dostupna svakome ko je sa ulice tu mogao da uđe. Sva sreća pa se ništa od nesreća nije dogodilo – zaključuje Sotirovski.
SNS koleginice Vujović i Sotirovski FOTO: InstagramMinistarka zaštite životne sredine Irena Vujović, koja se i danas mogla videti u prigodnoj odevnoj kombinaciji sa prepoznatljivom skupim nakitom, kaže da ovakvi problemi postoje u celoj Srbiji, ali da je Niš na spisku prioriteta prema knjizi koju je radila laboratorija „Mol“.
– Taj istorijski otpad je mahom nastao 2000-tih godina usled privatizacija. Ako je on bio i ambalažiran ta ambalaža je korodirala i sada je trenutak kada se država jasno suočila sa tim problemom. Hoćemo sve da očistimo skroz do kraja, do nultog stanja, jer u prethodnom periodu se čistila po jedna vrsta otpada, a to nije rešenje i uz stalni nadzor inspekcije čistiće se sve – navodi Vujović.
Ne precizira gde će hemikalije koje, prema njenim rečima, zagađuju vodu, vazduh i zemlju, biti skladištene, ali kaže da operateri imaju sve važeće dozvole i da će sve biti u skladu sa Zakonom.
– Operater će verovatno angažovati Hemijski fakultet ili nekoga ko je specijalizovan za to. Operateri imaju sva važeća dokumenta i dozvole da zbrinjavaju opasan otpad. Oni ga skladište i zbrinjavaju, onda izvoze ili uništavaju, sve u skladu sa Zakonom. Po novom Zakonu i strategiji koja je u primeni, tri godine je pravo operatera da zbrinjava taj otpad na najbolji mogući način, a nijedan operater u Srbiji ne može to da radi bez poštovanja Zakona. Ja ne znam koje su njihove lokacije – objašnjava Vujović.
Dodaje da će otklanjanje otpada sa kompleksa nekadašnje EI doprineti tome da ova lokacija bude konkurentnija na tržištu i da neke od zgrada koje i dalje stoje prazne dobiju svoju namenu.
– I u Nišu ćemo uskoro imati jednu modernu deponiju, regionalni centar za Niš i Doljevac. Sledeće godine ćemo, nadam se, završiti projekat proširenja i sanacije kompletne niške deponije, a sve radimo po najsavremenijim standardima, kako se u narednom periodu ne bismo suočavali sa svim ovim situacijama koje nisu dobre, pre svega, po život i zdravlje građana – navodi Vujović.
Podsetimo, da su teški metali i hemikalije nasleđe koje je Nišu ostalo od Mašinske i Elektronske industrije pokazao je 2019. izveštaj UN. Tada je istaknuto da se u EI nalazi opasno olovo, dok su u MIN-u bakar, cink, nikl, arsenik i hrom.
Hemičar i nekadašnji radnik EI Radiša Spasić takođe je upozoravao da je otpad neadekvatno ostavljen u industrijskom krugu i da se na otvorenom nalaze boce fozgena i silana.
