Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov režim izdržali su godinu dana velikog studentskog i građanskog pritiska na ulicama.
Za razliku od ranijih godina, kada su izbori bili izlaz iz kriznih situacija, ovog puta prevremeni izbori nisu raspisani.
Budući da rokovi za održavanje izbora ističu ovih dana, jasno je da bi građani za novi parlament mogli da glasaju najkasnije u decembru 2026, kako Vučić najavljuje.
Ipak, protesti studenata i građana ne jenjavaju, a pojedini građani, žrtve ovog režima stupaju u štrajkove glađu, pa se otvara pitanje može li Vučić i na koji način izdržati bez izbora još godinu dana.
Dušan Vučićević, profesor FPN, za Danas kaže da Vučić bez izbora do decembra 2026. može da izdrži na isti način na koji je izdržao prethodnih godinu dana, tokom kojih smo imali različite proteste i strategije koje su studenti, zborovi, opozicija i pobunjeni građani pokušavali da sprovedu i nisu uspeli da utiču na njegovu odluku da izbore ne raspiše.
„On verovatno može da očekuje da će se u narednih godinu dana ovaj bunt razliti, i može da proba da produbi podele u pobunjenom delu društva, što mu u poslednjih desetak dana, namerno ili nenamerno, uspeva. I onda može da sačeka trenutak kada će se bivši apstinenti, koji su sada spremni da izađu na izbore, razočarati i vratiti u apstinenciju. I da na talasu novih istraživanja javnog mnjenja koja će mu pokazati bolje rezultate odluči da na izbore izađe za godinu dana. U ovom trenutku, rekao bih da izbora neće biti, jer vidimo da je prešao rok za decembarske izbore i da ćemo imati izbore u 2026“, objašnjava Vučićević.
On dodaje i mogućnost da krajem 2026. može da dođe do spajanja parlamentarnih i predsedničkih izbora koji su klizav teren i za SNS i za „drugu stranu“.
„Za SNS jer trenutno nema dobrog kandidata. Ali su još veći problem i za drugu stranu jer bi morala da se dogovori oko jednog kandidata koga bi nominovala. Ovo je posebno problematično za studentski pokret jer on može da pravi ideološki izbalansiranu listu na kojoj će se nalaziti levičari, centristi desničari, da građani koji ih podržavaju imaju za koga da glasaju. Ali potencijalno, kada studentski pokret mora da izbaci jednog kandidata za predsednika, šansa da će se oni unutar sebe podeliti raste, jer bi taj jedan morao da bude negde ideološki svrstan i samim tim mogao bi da otera deo birača koji za to ne bi glasao. To mi deluje kao Vučićev kec iz rukava“, ukazuje Vučićević.
Bojan Vranić, profesor FPN, pak navodi da postoji zabluda da neće biti izbora u narednih godinu dana.
„Imamo redovne lokalne izbore. Par u narednih par nedelja, i izbore za 12 lokalnih samouprava koji se moraju održati na proleće, po zakonu. I ti izbori će biti prvi po novim izbornim uslovima. Tako da predstavljaju dobru šansu za početnu promenu vlasti. Uostalom, i SNS je tako počeo, pobedom na izborima na Voždovcu, nedugo nakon odvajanja od SRS“, pojašnjava Vranić za Danas.
Prema njegovim rečima, čak je zamislivo i da, ukoliko SNS loše prođe na lokalnim izborima na proleće, inicira republičke izbore što pre, ako ništa, da bi zaustavio da grudva pređe u lavinu.
„Na tom putu, opozicija i eventualna studentska lista imaju bar dva puta. Prvi je, da se nastavi s blokadama. Međutim, vreme je da se otvoreno kaže: blokade su trajale skoro godinu dana, jesu uzrokovale pad Vučevićeve vlade i promenu nekoliko važnih zakona, ali nisu dovele do prevremenih izbora. Dakle ta strategija očito ima svoje granice. Druga strategija je, kampanja od vrata do vrata, kucanje, ubeđivanje, mobilizacija birača, posebno apstinenata. Takvu kampanju, osim SNS, niko nije probao u poslednjih 10 godina. Sada, sa energijom studentskog pokreta, volontera očigledno ima. Ključno pitanje je, ima li sinergije između studenta i opozicije“, pita Vranić.