„Mi se nismo adekvatno pripremili za dolazak ovakvih pruga“, ocenio je profesor Fakulteta tehničkih nauka Stanislav Jovanović komentarišući današanje otvaranje deonice brze pruge od Novog Sada do Subotice. On je istakao i da je problem što ovom pitanju nije pristupljeno sistematski, kao što je obnavaljanje kadrova i nabavka mehanizacije koju nemamo. Kao primer je naveo da zbog toga što smo krenuli sa „nabavkom specifične mehanizacije tek prošle godine, da zbog toga narednih pet nećemo biti sposobni da adekvatno održavamo tu prugu“.
On je istakao da se postavlja kao pitanje koja je to bila motivacija koja je nas dovela do toga da krenemo sa izgradnjom ovako skupih i kompleksnih pruga, a ne da se posvetimo ostatku železničke mreže koja je u jako lošem stanju.
Jovanović je u emisiji „N1 Direktno“ naveo da je da je Srbija mogla da „doraste“ ovakvim prugama da se pravilno pristupilo celom pitanju.
„Kada su već odlučili da se ova pruga gradi, da se tada momentalno pristupilo svim bitnim aspektima, kao što je obnavljanje kadra. Ova pruga je druga priča u odnosu na postojeću mrežu u našem sadašnjem stanju i iskustvima kakva naši ljudi imaju na toj mreži.
Mi smo prvo morali da selektujemo stotinak mladih inženjera iz raznih struka i da ih pošaljemo na obuku negde u inostranstvu, gde postoje takve pruge i da oni steknu neophodna iskustva u vezi održavanja te pruge i da kada se vrate budu spremni da preuzmu održavanje i kontrolu jedne takve pruge“, izjavio je on.
Profesor Jovanović je istakao da je ista stvar morala da se uradi i sa mehanizacijom, jer ovakva pruga zahteva „vrlo specifičnu mehanizaciju koju mi nemamo“.
„Mi smo mogli od 2015. ili 2016. do danas da je nabavimo i utreniramo naše osoblje da je koristi. Međutim, mi to nismo uradili, mi smo krenuli sa nabavkom mehanizacije tek prošle godine. Ta mehanizacija nije nešto što možete da kupite u radnji, što stoji na polici, da se proizvede takva mehanizacija potrebno je najmanje tri-pet, pa nekad i sedam godina. Mi faktički sledećih pet godina nećemo biti sposobni da adekvatno održavamo tu prugu i tu vidim naše probleme. Mi nismo pristupili problemu sistematski“, upozorio je Jovanović.
„Ovu prugu vidim kao da je jedan prosečni srpski građanin sa platom od 500-600 evra kupio Ferari“
Ocenio je da smo ostatak železničke mreže koja je u „katastrofalnom stanju“ ostavili u zapećku i da ljudi na železnici uz pomoć „štapa i kanapa“, kao i „neverovatnog ličnog truda“, uspevaju da održe saobraćaj u ostatku mreže“.
„Mi smo sve to preskočili i pravo smo skočili u spejs šatl prugu. Ovu prugu vidim kao da je jedan prosečni srpski građanin sa platom od 500-600 evra kupio Ferari i da ne ulazim u to da li je preplaćen, čak i da nije, kako neko ko ima prosečnu platu od 500-600 evra može da održava i da bude vlasnik jednog Ferarija, dovoljno da napravi mali servis, ne daj bože da mu neko kvrcne retrovizor i treba da da godišnju platu da to održava“, rekao je Jovanović.
On je istakao da nova pruga jeste velika stvar, ali je dodao da izgradnja ove pruge „nije plod jednog sistematskog pristupa čitavom železničkom saobraćaju u Srbiji, već samo jedno izolovano mesto“.
„Ono što me najviše brine su motivi iza takvog pristupa. Meni bi bilo mnogo jasnije da se prepoznala važnost železničkog saobraćaja u Srbiji i da su sistematski pristupili obnavljanju ne samo infrastrukture, već i voznih sredstava i obnavljanju kadra na železnici, jer je to još teže i dugotrajnije za obezbeđenje“, izjavio je Jovanović.