Predsednik Srpske Narodne Odbrane, protojerej-stavrofor Saša Petrović, održao je tribinu u Hjustonu, na poziv i u organizaciji bratskog Udruženja Srba Teksasa. Pred desetinama okupljenih Srba, mahom iz Hjustona, ali i iz Dalasa, na tribini naslovljenoj „Obaveze srpskog rasejanja u obnovi srpske državnosti“, proto Petrović govorio je o zamahu obnove Srpske Narodne Odbrane kao vodeće nacionalne organizacije Srba u Severnoj Americi, kao i o prekoj potrebi i obavezi srpskog rasejanja da se posveti oslobođenju otadžbine od okupacije koja traje decenijama i njenoj sveobuhvatnoj obnovi.
Značajan deo izlaganja bio je posvećen analizi političko-ekonomske situacije u Srbiji, uz jasno navođenje elemenata državnosti i ekonomske nezavisnosti koje su vladajući režimi predali različitim stranim interesima, kao i pogubnih poteza i afera kolonijalnog namesništva koje danas upravlja Srbijom.
Iako su prisutni uglavnom bili upoznati sa teškom situacijom u Srbiji, mnogi su ostali zatečeni razmerama u kojima je vladajući SNS režim, tokom 13 godina vlasti, izdao nacionalne interese, razorio institucije i rasprodao prirodna dobra Srbije stranim centrima moći, pretvarajući državu u puki servis organizovanog kriminala.
U osvrtu na istorijat Srpske Narodne Odbrane, proto Petrović je naglasio ulogu velikih i slavnih Srba koji su predvodili ovu organizaciju, poput Mihajla Pupina i Jovana Dučića, generala Bože Jankovića, kao i Branislava Nušića, jednog od njenih osnivača.
„Ako su mogli oni, onda moramo i mi“, poručio je proto Petrović.
Ta poruka u Hjustonu naišla je na snažan odjek.
„Pozvali smo protу Sašu u posetu srpskoj zajednici u Hjustonu“, rekao je Vladan Ivković, predsednik Udruženja Srba Teksasa, „jer smo ohrabreni činjenicom da jedna tako značajna i potrebna organizacija za Srbe u Americi, kakva je SNO, pokazuje jasne znake oporavka, i jer smatramo da srpske lokalne organizacije treba da podrže taj proces.“
Jedna od ključnih ideja kojoj se predsednik SNO više puta vraćao u izlaganju jeste potreba uticaja na američku politiku prema Srbima, kroz sistematsko lobiranje i uspostavljanje veza sa američkim političkim predstavnicima, što je nekada bio jedan od temelja delovanja Srpske Narodne Odbrane. Ovaj motiv istaknut je kao presudan za jačanje veza između SNO i lokalnih srpskih udruženja.
„Drago mi je da ste vi u Hjustonu ovako dobro organizovani“, rekao je Petrović prisutnima, posebno ističući značaj prošlogodišnje pobede Udruženja Srba Teksasa u odbrani istine o srpskom stradanju u Jasenovcu.
Naime, Udruženje Srba Teksasa je od novembra 2023. godine vodilo intenzivnu borbu da se u jednom hjustonskom memorijalnom parku posvećenom Holokaustu ukloni natpis na kojem je broj Srba ubijenih u Jasenovcu sramno i zlonamerno sveden na 45–52 hiljade. U tu svrhu, u martu prošle godine, Udruženje je organizovalo posetu Gideona Grajfa, jednog od najeminentnijih svetskih stručnjaka za Holokaust, nakon čega je sporna tabla uklonjena, posle više od godinu dana pregovora u kojima su učestvovali i predstavnici Republike Srbije.
Tokom te posete, Grajf je održao niz predavanja u Hjustonu, uključujući i predavanje u Muzeju Holokausta, gde je prvi put javno iznet stav, uz dokaze, da je Jasenovac bio stravičnije gubilište od Aušvica.
„Ovakve akcije služe na čast zajednici i treba da se umnožavaju u drugim srpskim zajednicama, kada se za to ukaže potreba“, poručio je Petrović.
Predavanje je zaključeno pozivom na saradnju i osnivanje lokalnog odbora Srpske Narodne Odbrane u Hjustonu. Kao jedan od prvih zajedničkih zadataka istaknuta je potreba hitnog reagovanja na dve antisrpske rezolucije koje se trenutno nalaze u fazi razmatranja pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa.
Prva rezolucija nalazi se pred ovim odborom još od juna 2025. godine i odnosi se na osudu navodnih seksualnih zločina srpskih vojnika i policajaca nad albanskim ženama na Kosovu i Metohiji. Kao povod navodi se slučaj navodnog silovanja Vasvije Krasnići, iako je čak i sud na Kosovu utvrdio da optuženi Srbi nisu krivi i oslobodio ih optužbi.
Druga rezolucija, pokrenuta u decembru 2025. godine, potencijalno je još opasnija, jer sadrži predlog da se deo Pomoravlja, koji neki nazivaju „Preševskom dolinom“, stavi pod međunarodni nadzor radi ispitivanja navodnog ugrožavanja prava albanske manjine od strane Republike Srbije. Po dobro uhodanom scenariju, ovakvi predlozi često predstavljaju prvi korak ka otvaranju pitanja statusa još jednog dela Srbije i na njih se mora odlučno reagovati.
Nažalost, Ministarstvo spoljnih poslova, kao ni Ambasada Republike Srbije, na čijem je čelu Dragan Šutanovac, ne preduzimaju nikakve konkretne korake kako bi se ove opasne rezolucije povukle.
„Niko to neće učiniti umesto nas“, poručio je protojerej-stavrofor Saša Petrović.
