Scenario je gotovo identičan, ali su glavne uloge promenjene. Septembra prošle godine predsednik Srbije je na konferenciji za novinare obelodanio državnu akciju „Bolja cena“. Ovog puta demonstrator je bio premijer Miloš Vučević.
Akcija „Najbolja cena“ koju je prošle nedelje svečano obelodanio podrazumeva 81 proizvod, odnosno 700 artikala iz korpe osnovnih životnih namirnica, čije će cene dva meseca biti niže nego do sada. Ideja je, prema Vučevićevim najavama, da se građani finansijski rasterete tokom dva izazovna jesenja meseca.
Forbes Srbija istraživao je kako su izgledali pregovori Vlade i trgovinskih lanaca od kojih se očekuje da ovu akciju sprovedu. Ko je određivao cene, a kako su trgovci reagovali?
Naši izvori među trgovinskim lancima tvrde da lupanja šakom o sto i povišenih tonova nije bilo.
U jednom od njih kažu da na pregovorima i dogovorima sa državom odavno već nema mnogo buke i negodovanja.
„Za stolom su uglavnom menadžeri trgovinskih lanaca. Oni vladaju kompanijskim pravilima. Niko se tu mnogo ne buni i ne žali. Jednostavno prihvataju“, opisuje naš sagovornik.
„Strane kompanije u tome prednjače“, dodaje.
Drugi izvor Forbes Srbija potvrđuje da povišenog tona nije bilo. Priča nam kako je ovoga puta prvi sastanak inicirala Privredna komora Srbije. Trgovcima je poziv stigao od sekretara Udruženja za trgovinu, a na sastanak na kojem im je saopšteno da država sprema meru „Najbolja cena“ poziv je dobilo desetak najvećih, među kojima i vodeći lanci poput Deleza, DIS-a, Merkatora…
Reakcija trgovaca bila je burna na sastanku u PKS, ali ne i na sastanku u Vladi. Bunili su se zbog toga što su uvek prva meta napada kivnih građana i prva linija odbrane životnog standarda.
„Nivo cena u Srbiji je deo sistemskog problema i ovo nije rešavanje problema“, kažu nam u jednom trgovinskom lancu. „Vlada uverenje da postoji monopol u trgovini, a to nije tačno. Koljemo se oko kupaca i svog dela tržišta. Svi tvrde da su ogromne trgovačke marže, ali je analiza koju su nadležni naručili, pokazala da one i nisu baš tolike”, kaže jedan od trgovaca sa kojima je Forbes Srbija razgovarao.
Situacija se, međutim, već prilikom drugog sastanka drastično promenila. Ovoga puta to je bilo u Vladi Srbije gde je trgovcima saopšteno kako će izgledati najnovija državna mera.
Jedan od naših izvora kaže da su se na tom sastanku ponašali kao „poslušna deca“ i burna reakcija je izostala.
„Nisu jednostavno da se bune, jer je reč o velikom pritisku javnosti. Trgovci su i ovako predstavljeni kao jedini i „glavni krivci“ za visoke cene koje plaćaju građani“.
To potvrđuje i izvor iz trgovine. Kako kaže, čitav lanac, od primarnih proizvođača do trgovaca, preko prerađivača i distributera, „zida“ krajnju cenu, ali se potrošač sa njom suočava u samoj trgovini i trgovci su zato glavni krivci.
Sve u svemu, od više izvora Forbes Srbija saznaje da je ceo „ovaj posao“ vodio direktno glavni demonstrator Miloš Vučević, odnosno njegov kabinet i stvar je do te mere bila centralizovana da ni resorno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije imalo mnogo upliva, a kamoli vodilo glavnu reč.
Željeni nivo cena, kako je predstavljeno trgovcima, odredila je analiza statistike. Sprovođenje i krajnji rezultat, međutim, zavisiće od trgovine do trgovine.
Tokom poslednjih godina inflacije, države su pribegavale obuzdavanju cena osnovnih namirnica. Najčešće na dva načina. Pojedine su pribegavale limitiranju marži, što pojedini ekonomisti smatraju komplikovanim i u praksi teško sprovodivim i proverljivim rešenjem. Druge su propisivale gornji, maksimalni, nivo cena za svaki proizvod.
Vlada Srbije ovog puta je izabrala, moglo bi se reći autohtono rešenje. Najjednostavnije objašnjenje je da se cilja najniža cena, na bilo koji način.
Nadležni su odredili broj osnovnih proizvoda koji moraju da budu jeftiniji. Od trgovaca se traži da oni na njihovim rafovima koštaju manje nego i jednog dana tokom poslednja tri meseca.
“Hipotetički, ukoliko je kiselo mleko tokom juna, jula ili avgusta koštalo, na primer, 30 dinara i to na akciji, ono u našem lancu od septembra mora da košta manje. Moramo da ga prodajemo po ceni koja je manja od najmanje tokom poslednjih 90 dana, pa čak i ako su te namirnice bile na sniženju”, pojašnjava sagovornik.
S obzirom na neuobičajenu metodologiju, sasvim je izvesno da cene jeftinije robe neće biti jednake u svim trgovinama. Svaka ima svoju politiku formiranja cene i sniženja.
Realno, trgovci se tu nisu mnogo pitali. Ni šta će biti na spisku pojeftinjenja, ni koliko treba da bude jeftinije. Ne kriju, međutim, da će učiniti sve što je u njihovoj moći da sami ne snose teret državne mere.
Drugim rečima, boriće se da što veći deo tereta prevale na ostale partnere u lancu, poput prerađivača ili distributera.
„Trgovci su tek jedna karika u lancu snadbevanja, tako da ćemo videti i sa drugim učesnicima“, čuli smo od direktora jednog trgovinskog sistema.
Hipotetički bi moglo da se desi da “Najbolja cena” ne zaživi u svim lancima. Akcija je formalno dobrovoljna, mada je teško zamisliti da će se neko usuditi da ne „pomogne građanima“ da prebole, finansijski, tešku jesen, kad je Vlada Srbije već tako sugerisala.
Kakvi će biti efekti ove mere možda nikada nećemo ni saznati. Tome nas uči iskustvo sa prethodnom merom čiji efekti do sada barem nisu izmereni.