IzRod Blagojević

Dugo vremena sam se pitao dal režim Aleksandra Vučića ideje sakuplja iz domaćih serija. Dolazak investitora iz Arapskih emirata podseća na seriju Porodično blago kada lažnog arapina dovode kao stranog investitora. Slično se dešavalo i u stvarnom životu. Sada je situacija malo drugačija i osim što me mnogo toga podseća na seriju – zaključuje kolumnista Ljubomir Stefanović. urednik yutyube kanala i portala Slavija info

Ljubomir Stefanović

Bela lađa, dolazak Roda Blagojevića podseća na seriju Stižu dolari gde se iz SAD vraća zaboravljeni ujka Gorčilo koji je navodno milioner i od koga se očekuje daće usrećiti svoje daleke rođake u Srbiji koji su u svojim glavama pare već potrošili. Sa ujka Gorčilom nisu došle pare ali jesu problemi po familiju. Tamo su svi gledali u njega kao u Boga i trudili se da mu se dodvore a mlada studentkinja je prva sagledala činjenice i skapirala da je ujka Gorčilo propao.

Tako i danas u stvarnom životu i pod ovakvim režimom.

Kao u seriji Stižu dolari i u stvarnosti došao je ujka iz Sjedinjenih Američkih Država povratnik naš dobri i uspešni. Ovo bar tako izgleda ako pratite režimske medije i njihove botove.

U pitanju je Radivoje Rod Blagojević bivši guverner Ilionoisa, našeg porekla i sve bi bilo ovo lepo da nije u pitanju i lice osuđeno na četrnaest godina zatvora po više tačaka optužnice.

Naravno da mislim da treba da se povezujemo sa moćnim zemljama sveta ali nikako preko Grenela, Blagojevića i sličnih ljudi koji imaju lošu reputaciju u matičnim državama. Mada je veliko pitanje i dal smo u mogućnosti pod ovim režimom i da nađemo bolje. Jer je baš neralno sa Aleksandrom Vučićem i njegovom reputacijom da neko ozbiljniji želi da sarađuje.

Naravno da se ovakva saradnja plaća ali neke stvari nemaju cenu i ozbiljni ljudi neće da im se ruši rejting zbog njega i njegovih gluposti. Tako je nama zapla saradnja sa Rodom Blagojevićem, čovekom koji se setio da je Srbin tek kad je završio karijeru. Dok je bio demokrata zalagao se i za kopnenu invaziju da bi kasnije revidirao stavove. Kao u seriji i u stvarnom životu postoji naravno nada kao osnova svake prevare. I svi smo hteli to ili ne uključeni. Vučić se nada da će preko njega nešto uspeti da završi, Rod se nada da će mu na neku priču izvući neke pare, jer je sa politikom u Sjedinjenim Američkim Državama trajno završio, narod se nada da će nas Donald Tramp pogledati a svu svoju popularnost kod Srba je stekao pre svega zato što je protiv Hilari Klinton bio kandidat. Srbima je to dovoljno. Ovo što želi da nam uzme zgradu Generalštaba da zida hotel i što je praktičnoprisilio  Aleksandra Vučića u finišu prošle kampanje da potpiše po nas izuzetno negativan Vašingtonski sporazum za prosečnog Srbina nema veze, dovoljno je par naslova i malo kačketa sa njegovim imenom da bude pozitivna figura.

Kao i u seriji i ovde se pojavljuju studenti.

U seriji je bila studenjtkinja Maja, ta kojoj je Gorčilo priznao kako stoji ovde su to plenumi. Tu nada za sve prestaje i počinju činjenice koje po režim nisu nimalo lepe. Studenti su postavili zahteve od koji ne odustaju a stanje u zemlji nikako da se smiri čak i ne ide ka smirivanju. Mnogi tvrde da je broj ljudi koji protestuju možda i veći nego što je bio petog oktobra. Skoro da ne postoji mesto u Srbiji koje nije izašlo da podrži studentske zahteve. Ali ni režim ne sedi skrštenih ruku već nam sada daje nadu preko smanjenih školarina, navodno povećanih penzije (duboko sam ubeđen da povećanje nije ispratilo inflaciju) i mnogih drugih stvari pa i dovođenjem Roda Blagojevića da će ovde biti bolje.

Ono što je zanimljivo je da ima na desetine i stotine ljudi iz Sjedinjenih Američkih Država koje smo mogli da kontaktiroamo da budu naši lobisti tamo a režim Aleksandra Vučića odabrao je osuđenog po sedamnaest tačaka optužnice. Moguće je da se ovde i sudbina poigrala sa Aleksandrom Vučićem. Sada na kraja karijere dolazi čovek koji je svoje odradio kod onoga koji tek treba da odradi svoje.

U svakom slučaju nastavlja se loša sreća za Aleksandra Vučića i njegov režim. Da su kola krenula nizbrdo videli smo i u Ćićevcu gde su čak i penzioneri počelida mu govore da je otišao u ćorava posla. I ovde postoji i simbolika baš tog mesta. Prvi stanovnici Ćićevca pobegli su u mesto Ćićena nedaleko od Trsta. Sadašnji su Vučića podozrivo gledali sa sve manje empatije i sve više gorčine.

Ali i da se osvrnemo na Trst mesto za koje su pre više od pola veka građani vikali da je naš a nije bio a danas postoje velike šanse da se granice Velike Srbije i prošire. Naravno ne tako što bi država ojačala već tako što bi lopovi koji su nas pokrali i tamo pokupovali nekretnine i preduzeća dalje nastavili da nas kradu ali ovoga puta kao strani investitori. Tako je došlo do nestašice evra u menjačnicama ali i čestim letovima za Italiju. Posle toga kreće a negde je već i krenula promena vlasničke strukture u korist navodno stranih investitora.

Ovo dovodi u situaciju da i nakon smene režima pojedinci koji preteknu ostanu vlasnici kapitala. Verujem da će nešto slično pokušati i sa Rodom Blagojevićem tako da će ono što je bio Kipar devedesetih sada biti Italija i potencijalno Sjedinjene Američke Države. Imovinske teme i odnosi u državi koja je ogrezla u korupciju skoro da nikoga ne zanimaju tako da ove stvari ovde itekako lako prolaze, ili su prolazile.

Došla je generacija koju sve više zanima kako su opljačkani pa kapiraju da ako jedan čove naredi svim taksistima da ofarbaju automobile u belu boju i svi autobusi da se prefarbaju u plavu a onda pazari mnogo toga u inostranstvu i skloni se sa tv ekrana nije to uradio baš tek tako već je vrlo verovatno da ima dogovor npr sa određenim farbarima možda. Došla je generacija činjenica i ona se buni. Lako je bilo zaluđivati polupismen svet i neinformisane građane.

Ovde je internet presudan a tu Aleksandar Vučić nema šanse. Mnogi će reći pa svi su se izvukli iz ranijih režima. I da poprilično se mogu saglasiti, nisu baš svi ali mnogi jesu ali sada je drugačije. Etiketiraju se ljudi pojedinačno imenom prezimenom i slikom i mestom gde kradu. Raniji režimi nisu imali internet i zainteresovanu javnost protiv sebe.

Brzina informacija sada je prevelika ali i zainteresovanost mladih ljudi da ostanu ovde i da se bore. Shvataju da je moguće i da pod njihovim naletom režim popušta. Dal će konačni slom biti za par nedelja ili par meseci nije više ni bitno ali svetlo na kraju tunela već se nazire. Po svemu sudeći Aleksandra Vučića čeka sudbina Roda Blagojevića. Ne bi bio prvi predsednik u novijoj istoriji koji je tako završio. Setimo se sudbine Slobodana Miloševića koji je iz Požarevca doša,o a po svemu sudeći Aleksandar Vučić će tamo da otići.