Ko će pre pasti: Vučić ili građevine, koje su podignute u njegovo vreme

Građevinska inspekcija utvrdila da nije bezbedno 360 objekata u najvećim srpskim gradovima. Po život i zdravlje ljudi opasne su zgrade vrtića, osnovnih i srednjih škola, zdravstvenih ustanova, mostovi i nadvožnjaci. Sa objekata koje su izgrađene ili renovirane za Vučićeve vlasti padaju krovovi, terase, fasade… Sve nesreće su izazvane kriminalom i korupcijom vladajućeg kartela. Inženjeri su još pre godinu dana upozorili vlast da postoje naprsline u krovnoj konstrukciji crpne stanice na beogradskom Savskom trgu, ali ništa nije urađeno. Ako propadne neki tramvaj, pa dođe do novog masovnog ubistva, kao što je ono pod novosadskom nadstrešnicom, Vučić i njegov advokat Đukanović će odgovornost prebaciti na arhitekte ili nepostojeće diverzante.

Predrag Popović

Kriminal i korupcija su osnovne privredne delatnosti kojima se bavi Aleksandar Vučić. Ogromne količine novca, stečenog švercom oružja i droge, oprao je kroz infrastrukturne projekte, koji danas predstavljaju smrtonosne klopke za građane koji ih koriste.

Smrtni slučajevi su već zabeleženi u „Beogradu na vodi“ i autoputu „Miloš Veliki“, a masovno ubistvo pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice pokazalo je razmere opasnosti koja preti u svakom objektu, koji je izgrađen u vreme vladavine Srpske napredne stranke.

Da to nije slučajni incident, nego očekivana posledica koruptivnog sistema vidi se po drugim havarijama. Tačno dva meseca nakon što je 15 ljudi ubijeno u Novom Sadu, urušio se nadvožnjak na gradilištu brze saobraćajnice kod Velikog Gradišta. Na sreću, tom prilikom niko nije poginuo, samo je jedan radnik zadobio prelom stopala. Iako se na snimku vidi da je deo asfaltirane trake pao na zemlju, izvođač radova, kineska kompanija „China Shandong International Economic & Technical“ tvrdi da se srušila samo skela.

Početkom februara ove godine, sa krova beogradske železničke stanice Prokop pala je limena ploča teška nekoliko tona. Oštećeni su automobili na parkingu, ali bar niko nije ubijen. Stanicu Prokop svečano je, 20. oktobra 2023. godine, pustio u rad Aleksandar Vučić, u prisustvu Ane Brnabić, Gorana Vesića, Aleksandra Šapića i Milorada Dodika. Posle samo nekoliko meseci zgrada je počela da se raspada. Na betonskoj konstrukciji vide se pukotine, kroz koje viri armatura, krov prokišnjava i otpadaju limeni delovi ograde. Kroz stanicu dnevno prođe 300 vozova, a ona još nije dobila upotrebnu dozvolu.

Takođe, pukla je ploča na obrenovačkoj pijaci, pa su obustavljeni radovi na objektu kad je primećeno da temelji tonu. Plafon je pao u osnovnoj školi u Pećincima tokom časa, pa je nekoliko đaka zadobilo lakše, a jedna devojčica teže povrede.

Takvi incidenti se dešavaju širom Srbije, gde god je naprednjački režim gradio bilo šta: puteve, škole, bolnice… Zbog uznemirenja javnosti, građevinski inspektori su izvršili kontrolu 550 objekata i utvrdili da čak 360 „predstavljaju opasnost po život i zdravlje ljudi“.

Na osnovu tih izveštaja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od nadležnih institucija je zatražilo da se „blagovremeno utvrdi stepen rizika, odnosno da se zabrani upotreba ukoliko je taj rizik opasan za ljude i imovinu„.

Međutim, Vučić nameće sasvim suprotne odluke. Na njegovo insistiranje, u skupštinsku proceduru je pušten predlog izmene zakona, kojim će biti dozvoljeno korišćenje javnih objekata i bez upotrebne dozvole.

Osim opasnosti kojoj će biti izloženi građani, ovakvim zakonom unapred će biti abolirani svi političari, investitori i izvođači radova od odgovornosti za potencijalne tragične slučajeve. Kad ne budu potrebne bezbednosne i ostale provere objekata pre puštanja u rad, ubistvo će biti legalizovano.

Posle masovnog ubistva u Novom Sadu, svi građani su shvatili nivo opasnosti, kojoj su izloženi. Na beogradskoj Autobuskoj stanici, koja je otvorena prošle godine, putnici kisnu na peronima, ne žele da se sklone pod nadstrešnicu i rizikuju život.

Sa istim motivom mnogi Beograđani izbegavaju Zeleni venac, naročito podzemni prolaz koji vodi prema Sremskoj ulici, a kroz koji svakodnevno prođe oko 60.000 ljudi. Unazad tri meseca, taj prolaz je nekoliko puta bio zatvaran. Na kraju, neko je sklonio zaštitne ograde i trake, a da nikakvi radovi na rekonstrukciji nisu obavljeni. Opasnost je ostala ista, samo nema ni upozorenja.

Na mnogo veću opasnost, koja preti na Savskom trgu, javno upozorava mašinski inženjer Petar Smiljanić. Kao sudski veštak, Smiljanić je učestvovao u rekonstrukciji depoa ispod Savskog trga, odnosno platoa na kome se nalazi spomenik Stefanu Nemanji. Autobuski, tramvajski i kolski saobraćaj ide preko crpne kanalizacijske stanice u kojoj se sve otpadne vode prepumpavaju i usmeravaju u Savu. U pokušaj da se ojača krovna konstrukcija crpne stanice bio je uključen i Smiljanić.

– Upozorili smo na opasnosti, koje vrebaju na ovom objektu. To su prsline na zidovima, koje mogu da ugroze stabilnost konstrukcije, pogotovo pod opterećenjem drumskog i tramvajskog saobraćaja. Pre godinu dana primećeno je proširenje prsline na plafonu, ali do danas ništa nije urađeno, iako svakog časa može tramvaj da propadne u taj depo – kaže inženjer Smiljanić.

Građevinska inspekcija je u Beogradu zatvorila deo Bezistana i prolaz ispod Vukovog spomenika zbog „povećanog stepena rizika“. Utvrđeno je i ugrožavanje zgrade Narodne biblioteke Srbije usled izgradnje podzemne garaže u Skerlićevoj ulici. Biblioteka je ostala bez svog parkinga, a blokiran je ulazni plato, čime je ugrožena bezbednost objekta i ljudi, jer zgradi više ne mogu da priđu vatrogasna i kola hitne pomoći. Oštećen je sistem grejanja i porušeno integralno stepenište, zbog čega su se pojavile pukotine na terasi. Naprednjačka vlast ne mari za to što je zgrada Narodne biblioteke zaštićena kao spomenik kulture, važna je zarada koju će ostvarivati podzemna garaža.

Ista praksa se primenjuje i u drugim gradovima. Građevinska inspekcija je utvrdila da 49 objekata u Nišu nije bezbedno. Rizik po živote i zdravlje ljudi postoji u nekoliko osnovnih škola i domova kulture, pa i na dva mosta na Nišavi, a već je zabranjena upotreba Vrežinskog mosta. Inspekcija je u Kragujevcu kao nebezbedne proglasila Sokolanu, Prvu gimnaziju i staru zgradu suda. Kao „delimično bezbedni objekti“ ocenjeno je tridesetak škola, zdravstvenih ustanova i, takođe, dva mosta. Neki objekti su obeleženi trakama, ali ništa nije preduzeto oko njihove rekonstrukcije ili rušenja. Oštećene su i nebezbedne i zgrade vrtića, osnovnih škola, zdravstvenih i drugih javnih ustanova u Čačku, Prokuplju, Vranju, Zrenjaninu, Leskovcu…

Ipak, najveću opasnost po živote ljudi predstavljaju objekti koji su izgrađeni u vreme vladavine Aleksandra Vučića. Propadaju putevi i nadvožnjaci, ruše se krovovi, nadstrešnice, terase i fasade, temelji tonu u zemlju, ginu ljudi i nastaje ogromna materijalna šteta. Sve nesreće imaju zajednički imenitelj: koruptivni sistem, na čijem čelu se nalazi Vučić.

Otkad je doveden na vlast, Vučić se hvali građevinskim projektima koje je inicirao i realizovao. Sa ponosom ističe da je samo on zaslužan za izgradnju „Beograda na vodi“, tokom koje je poginulo nekoliko inženjera i radnika. U tom zanosu, kad preskoči terapiju, Vučić tvrdi da je izgradio Hram svetog Save: „Nisam dovršio izgradnju, nego sam ga napravio od temelja„. Vučića ne zanima što je izgradnja Hrama počela 1935. godine, a građanima je bitno samo da im se na glavu ne strovale delovi kupole, koji su postavljeni u poslednjih desetak godina.

Uostalom, Vučić je profitirao i na radovima na Hramu svetog Save, naročito od donacija iz Rusije, koje su iznosile više od 40 miliona evra. Neuporedivo veću zaradu je ostvario ugradnjom u „Beograd na vodi“, najveću evropsku praonicu novca stečenog kriminalom.

Pod Vučićevom vlašću, Srbija je uzela više od 18 milijardi evra kredita, koji su investirani u infrastrukturne poslove. Cene svih projekata su višestruko povećavane, a drastično je smanjivan kvalitet materijala za izgradnju objekata. Taj koruptivni model je primenjivan u svakom poslu, bez obzira na veličinu i vrednost investicije. Početna cena radova na izgradnji „Moravskog koridora“ 2013. godine je utvrđena na 430 miliona evra, a danas iznosi 2,2 milijarde evra. „Fruškogorski koridor“ je procenjen na 200 miliona evra, a sada košta 606 miliona evra. Cena Nacionalnog stadiona u Surčinu je podignuta sa 250 na 970 miliona evra. Izgradnja beogradskog metroa je dogovorena za 2,2 milijarde evra, a i pre početka radova je skočila na 6,4 milijarde evra. Na isti način naprednjaci isisavaju novac iz republičkog i lokalnih budžeta, pa beogradska opština Zvezdara drvenu klupu u dečjem parku plaća 500, umesto 120 evra, a ljuljašku čak 1.500 evra.

Vučiću je važno da zgrabi što više novca, a za posledice ne mari. Kad se dogodi neka nesreća, odgovornost prebacuje na druge. Posle pogibije dvojice radnika, koji su pali sa 65 metara visoke zgrade u „Beogradu na vodi“, Vučić je rekao: „Pa šta, u Americi svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora“. Za masovno ubistvo pod novosadskom nadstrešnicom Vučić je odgovornost prebacio prvo na arhitektu, koji je tu zgradu projektovao pre 60 godina, dok njegovo „duboko grlo“ Vladimir Đukanović tvrdi da je u pitanju – diverzija! Vučić je tvrdio da su nepoznati diverzanti dva puta urušavali brda oko Grdeličke klisure kako bi sprečili izgradnju puta i mosta. U svakom od tih slučajeva, Vučić je angažovao Bezbednosno informativnu agenciju, ali ne da otkrije uzroke nesreća, nego da sakrije tragove.

– Ko dođe posle mene na vlast, neće moći ni da okreči ono što sam ja izgradio – hvali se Vučić.

No, pravo pitanje je da li će pre pasti on s vlasti ili će se srušiti objekti na čijoj izgradnji je zgrnuo milijarde evra. I za njega i za Srbiju bilo bi dobro da što pre dođe do smene vlasti. A, uskoro, kad do toga dođe, iza Vučića će ostati ruševine od megalomanskih infrastrukturnih projekata, napušteni objekti, kao što su kovid-bolnice u Batajnici i Kruševcu, pa i grobovi žrtava njegovog kriminala i korupcije.