Da li znate šta tačno vidite kada pogledate u nebo?
Šta se to nalazi u svemiru? Kakvo je to beskonačno prostranstvo koje nas okružuje?
Pitanja koja se vekovima postavljaju…misterije koje naučnici proučavaju vekovima.
Jedna od definicija jeste da je svemir ukupnost svega što postoji, uključujući sav: prostor, vreme, materiju, energiju, planete, zvezde, galaksije, intergalaktički prostor i sve iza toga.
Iako nije u potpunosti oktriven, ovo su neke od zanimljivih saznanja do kojih su do sada došli naučnici:
- Prvi objekat u svemiru, napravljen ljudskom rukom, bio je ruski satelit Sputnjik (1957).
- Saturn nije jedini planet sa ‘prstenovima’. Planete poput Jupitera, Urana i Neptuna takođe imaju prstenove, samo mnogo manje vidljive.
- Na Mesecu su jasno vidljivi otisci stopala koje su iza sebe ostavili astronauti – i oni će tu ostati zauvek, s obzirom da na Mesecu nema vetra koji bi ih oduvao.
- 2006. godine, astronomi su promenili definiciju planete. Zbog ove promene Pluton više nije planeta (kako smo učili u školi).
- Zbog slabije gravitacije, osoba koja teži 100kg na Zemlji bila bi teška samo 38kg na Marsu
- Kada gledate u zvjezdano nebo, vi zapravo gledate u daleku prošlost. Zašto? Zato što svetlo koje trenutno vidite (i koje vam formira sliku) putuje iz udaljenih zvezda i galaksija. Svetlu treba stotine, hiljade, a ponekad i milioni godina da dopre do nas. Dakle, kada pogledate u nebo, vi ne vidite svemr kakav izgleda danas, već kakav je bio u prošlosti. Na primer, galaksiju Andromeda (prvi komšija galaksiji Mlečni put) vidimo je kakva je bila pre 2.5 miliona godina.
- Puni mesec je devet puta svetliji od pola meseca.
- Mlečni put je spiralna galaksija u kojoj je Zemlja jedna od planeta i u kojoj se nalazi između 200 i 400 milijardi zvezda
- Saturn ima manju gustinu od vode. Ako bi ga (nekako) mogli ubaciti u bazen pun vode, on bi plutao na površini
- Na Veneri, jedan dan je duži od jedne godine