Bez pardona
Državni (Vučičev) neprijatelj
Generalno izbegavam da pišem o problemima sa kojima se suočavam, a najviše zbog toga da se drugi ne razočaraju, a često i zato što ne mogu da dokažem neke stvari. Ovoga puta, nakon pretresa i određivanja policijskog pritvora, odlučio sam da uradim drugačije i da jasno objasnim sa čime s sve suočavaju ljudi koji rade u medijima, a nisu propagandisti režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Za razliku od prethodna devedeset i dva pretresa automobila ovoga puta mi je u nedelju 3. avgusta 2025. godine policija, po nalogu Drugog osnovnog suda, a po sumnji Drugog osnovnog tužilaštva (koje inače nije nadležno) odlučila da pretrese moju kuću kao i kuću gde živi moja sestra i to pod sumnjom da sam falsifikovao dokumenta, što je kažnjivo članom 355 kz RS, saopštava nam kolumnista Ljubomir Stefanović, urednik portala i youtube kanala Slavija info.
Ljubomir Stefanović
Ko me imalo zna ili prati moj rad zna da ne posedujem ni osnovne veštine fotošopa a ne da uradim falsifikovanje dokumenata ali dobro ono što je očigledno ovde je sumnjivo. Zvanično problem je moja objava na twiter nalogu ljuba88bgd gde je dokumenta o pomilovanju Aleksandra Vučića i ljudi iz njegovog okruženja, za koje javnost misli da su mu porodica.
U tom dokumentu se navodi da mu je Anđelko otac što ja nikada nisam tvrdio za šest godina javnog rada, zbog sumnji da je biološki otac Fahri Musliu i zbog odbijanja njegovog učešća u emisiji DNK na tv Pink iako je bio u svim drugim emisijama tu nikako da ode.
Druga stvar zbog koje sam postavio pitanje o validnosti dokumenta je i tvrdnja da je Andrej Vučić njegov brat a svi koji prate moj rad mogu da vide da godinama ispravljam goste koji to tvrde. Ali da se vratimo na sam pretres moje kuće i kuće moje sestre. Iako neprijatno uz svedoke u kući nisu pronašli ništa konkretno a zaplenili su papire, dva lap top računara, dva desktop kompjutera, moj telefon i drugi telefon koji je ranije Bezbednosno informativna agencija zarazila virusima, što sam i dokazao veštačenjem a krivični postupak protiv njih je u toku. Ko nije doživeo ovako nešto ne može ni da zamisli koliko je neprijatno iskustvo da neko rovari po vašim ličnim stvarima do najsitnijih detalja i sve to pod sumnom za nešto što očigledno nisam uradio. Nikada nisam niti bi tvrdio bez dokaza ni da je Anđelko otac niti da je Andrej brat Aleksandra Vučića a mogu da se kladim sa bilo kim da nije tačno. Svakako nakon nekoliko sati pretresa oba stana odveden sam u policijsku stanicu Voždovac na saslušanje koje sam odbio bez prisustva advokata.
Nakon dolaska advokata Nikole Lakića prvo su želeli da nam onemoguće poverljiv razgovor ali na kraju kad su videli da nemaju kud pristali su na to što je u zakonskoj obavezi. Isto savetujem i sve druge aktiviste koji će bi uhapšeni u naredom periodu jer hapšenja postaju sumanuta i masovna a razlozi sve gluplji.
Inspektori MUP Voždovac saopštili su da je određeno policijsko zadržavanje u trajanju od 48 sati i da ću iako je to bila nedelja popodne u utorak biti saslušan. Prihvatio sam mirno jer sam svestan koliko se ovde zakon krši i zloupotrebljava samo zarad opstanka režima. Nakon toga spušten sam u prizemlje zgrade u smešten u jednu malu ćeliju bez prozora sa dva kreveta tj drvene daske pre kojih je obložen sunđer. Nisu uslovi baš neki, ali bitan je cilj i kako dalje. Brzo sam se pomirio sa time da lako mogu da mi odrede neosnovan pritvor a sve poučen slučajevima Milovana Brkića, Dejana Petra Zlatanovića, Novice Antića, Ivana Matovića i mnogih drugih žrtava režima Aleksandra Vučića i njegovog kartela.
Disciplinovano sam odradio trening koliko sam mogao u tim uslovima, smislio šta i kako dalje. Pre svega šta ako mi zabrane rad na internetu kako se dislocirati iz Srbije gde to može imati pravno dejstvo a opet nastaviti rad, druga stvar ako mi odrede pritvor kako svakodnevno slati i kome sve saopštenja koja bi pretvorio praktično pre youtube u live emisije iako sam u pritvoru, kako sačekati ostale iz Srpske napredne stranke koji će se ubrzo naći u pritvoru. Malo mi je laknulo kad sam shvatio da čak i to da urade neće uspeti da me zaustave u mom delovanju već će samo otežati meni ali i sebi.
U kratkom razgovoru sa policajcima MUP Voždovac koji me poznaju i koji gledaju moje emisiji a kojima je bilo zaista više nego neprijatno shvatio sam da je režim baš blizu kraja jer mnogi od njih su bili za ovu opciju ali nakon svega i sami su shvatili da je sve izgubilo smisao i da ovo vređa svakog iole normlanog čoveka. Posle svega nešto oko ponoći sam legao da spavam, nisu me mučile misli a u glavi mi je bila rečenica Radeta Končara „ne tražim milost niti ću Vam je dati“. Retko u svojim emisijama citiram levičare ali cenim borce za slobodu ma koliko mislio da nisu u pravu cenim žrtvu koju su podneli zbog vere u ideju.
Oko 2.30 vrata ćelije otvara dežurni policijac, vidi se veliki profesionalac sa bar tri decenije iskustva i poziva me da izađem. Ustajem i izlazim a on mi kaže da vratim pertle i kaiš koji su mi bili oduzeti valjda da se ne bi obesio kaiš se oduzima a pertle da ne bi mogao da bežim (nisam pitao pretpostavljam). Saopštava mi da je doašo po mene moj advokat i da sam slobodan. Sređujem se brzo i izlazim iz MUP Voždovac ovoga puta za razliku od prethodnog od 11.10.2024. kada me je Bezbednosno informativna agencija kidnapovala izlazim sa papirima i zapisnikom. Naravno vraćam se odmah snimanju doduše bez telefona nije baš isto ali kao što vidite na Slavija info kako da nije ni bilo prekida.
Mnogi me pitaju kako mi je ukinuto policijsko zadržavanje i svima kažem ne znam ni sam verujem da je zahvaljujući stručnom advokatu, a svi mi kažu da je to velika retkost i da niko nikada nije ni čuo da je to moguće a kamoli da se desilo.
Za sada su zaplenjene stvari u policiji i u ponedeljak i utorak radiće se veštačenje kome ću prisustvovati bez naravno saglasnosti da se to radi, a i zbog toga što taj sud Drugi onsovni nije ni nadležan. Takav je sistem ne znaju ni nadležnosti za razliku od mene koji sa pravom veze nemam.
Sve ovo je samo deo pritisk,a i podetio bi čitaoce da sam do sada više od dvestotine sati proveo u pretresima pa i da sam jagori valjda bi u ta 93 slučaja nešto našli. Koristim i ovu priliku da se zahvalim svima na podršci, svima koji su me zavali. Mnogo znači podrška u takvim momentima a trudiću se kroz svoj rad da više obratim pažnju na sve zarobljenike režima Aleksandra Vučića.
Pravo na slobodu je osnovno ljudsko pravo i niko se ne sme sa tim stvarima igrati.
