U mnoštvu teških tema na „tematskoj sednici“ Vlade Srbije održanoj 25. januara posebno se izdvojilo zdravstvo. Onima koji su slušali sednicu „zaparalo je uši“ kada je ministar zdravlja poručio građanima da s njim ili bez njega – u zdravstvu se ništa promeniti neće, ali bez predsednika Aleksandra Vučića na čelu države – državnog zdravstva neće ni biti. To znači ni onih namrgođenih lekara, koji tako smetaju predsedniku.
U državi gde na oko 2,3 miliona zaposlenih njih pola miliona prima platu nižu od minimalnih 65.296 dinara, upozorenje da će državno zdravstvo nestati za manje od pola godine zvuči podjednako strašno kao kada je predsednik Aleksandar Vučić 2020. godine govorio penzionerima da će biti mala groblja da ih sve prime ako reše da usred pandemije prošetaju.
Slično je sada uradio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kada je priznao da nema smisla da kaže koju reč u odbranu svog resora koji je Vučić kritikovao zbog namrgođenih lekara, slabe hrane u bolnicama i nedostatka saniteta. Umesto toga Lončar je kazao da je on nebitan, a da je za građane, njihovo zdravlje i sam život bitan jedino Vučić.
„Ono što je potrebno da bi se rešilo je da se Vi uključite i da pomognete. Ako želimo ovo da se uradi, ja vam odgovorno kažem da morate Vi da se uključite. Imam i poruku za građane Srbije. Nebitno je da li sam ja tu ili ne, ono što treba građani da znaju je da je bitno da budete Vi na čelu Srbije. Biće mnogo tri do šest meseci, ako ne budete tu, da nestane državno zdravstvo. A građani neka razmisle šta to znači“, poručio je ministar zdravlja.
Podsećajući na sve ono što prethodnici (ni)su uradili, istakao je i to da su mladi bili mali pa se ne sećaju tog perioda, a stariji žele da ga zaborave.
„Zato svi građani treba da znaju, ako ne budete tu – državnog zdravstva neće biti, raspašće se, a privatno zdravstvo nema kapacitete da preuzme sve to. I sutra i da imate novca koliko god hoćete, da hoćete da odete i privatno da se lečite, nećete stići na red“, kazao je Lončar.
Kratko izlaganje ministra bilo je u duhu „razgovora između uplašenog i nebitnih“, ocenio je za Danas zamenik predsednika Demokratske stranke Nebojša Novaković.
Dok opozicija i politički analitičari ukazuju da je sve što smo videli i čuli prošle nedelje znak da je predizborna kampanja dobila ubrzanje, a da se predsednik sprema da ponovo postane premijer, stručnjak za politički marketing Igor Avžner za portal N1 objašnjava da je najveći strah pojedinca u iščekivanju straha, a da problem najlakše može da reši onaj koji ga je i napravio.
„U zdravom telu, zdrav duh. Ako vas neko pita: ‚Jesi li video onog bolesnika sinoc?‘, a vi automatski pomislite na istog, kao i mnogi… to govori o zdravlju društva. Najveći strah pojedinca je u stvari, iščekivanje straha. Ko može najlakše da vam reši problem? Onaj, ko je taj problem i napravio. Onaj koji ubacuje crv straha kroz svoju propagandnu mašineriju. Svakom pojedincu koji im veruje. A vernika… sve manje. Kako i ne bi“, izjavio je Avžner za N1.
On podseća da smo za ovih 14 godina „prošli“ svašta, a da se desilo ništa.
„Od ‚svetskih ratova‘, ‚napada Hrvata‘, mudžahedina, ‚Kurtijevih bandi‘ do nedostataka zaliha hrane, unutrašnjeg neprijatelja, stranih plaćenika i Šolakovih medija koji pokušavaju da unište Srbiju. Atentata, špijuna, nestašica goriva i gasa… ali avaj, svi pokušaji bejahu uzalud… Malo je bilo trenutaka stabilnosti i mira. Malo. A u nesigurna vremena, potreban je čvrst oslonac. Jer što su izbori bliži, u propagandnoj mašineriji vlasti, nesigurnost nacije biće veća, a rešenje samo jedno. Vučić. A što su izbori bliži, u stvarnosti, Vučićeva nesigurnost biće veća, a rešenje samo jedno. Mirna predaja vlasti“, objasnio je Avžner.
Delić: Lončareva izjava neodgovorna, pristrasna i neprihvatljiva
Član Predsedništva Srbija centra i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Dragan Delić rekao je za N1 da je izjava ministra Lončara neodgovorna i da ne odgovara realnom stanju stvari.
„Ne vidim te crne oblake. Bilo bi tužno i neprihvatljivo za zdravstvene radnike da njihov kvalitet rada zavisi od predsednika države koji nema nijedno ovlašćenje koje se tiče zdravstva. To je neprihvatljivo i pristrasno davanje značaja predsedniku Republike“, rekao je Delić.
On je istakao da je zdravstvo ozbiljan sistem koji nije ustanovljen juče i koji je zahvaljujući entuzijazmu lekara i drugih zdravstvenih radnika i poverenju između njih i pacijenata očuvan i tokom najtežih vremena devedesetih godina.
Profesor Medicinskog fakulteta u penziji objašnjava da je glavni problem našeg zdrvstva to što je težište na sekundarnom i tercijarnom nivou, kako kaže „post festum medicini“, umesto na primarnoj zdravstvenoj zaštiti koja treba da se bavi promocijom zdravlja i ranom dijagnostikom.
„Domovi zdravlja funkcionišu, ali nisu dovoljno dobri. Oni bi trebalo da reše 85 odsto stvari, ali za to je potrebno da ima dovoljno lekara, da su dobro povezani, opremljeni dijagnostikom i da su lekari materijalno stimulisani“, objasnio je dr Delić koji priprema knjigu u kojoj će izneti predloge za 200 promena u zdravstvu koje bi trebalo da budu deo nove zdravstvene politike.
Skoro polovina zdravstvenih usluga plaća se iz džepa građana
Da izjava ministra Lončara ne odgovara potpuno realnosti govori i odnos novca koji se za zdravstvo daje iz budžeta i odvojeno „iz džepa“ građana. Delić ukazuje da zvanični podaci pokazuju da 45 odsto ukupnih troškova u zdravstvu finansiraju građani kroz različite zdravstvene usluge koje plaćaju u privatnim ustanovama. Prevedeno u brojke, godišnje se iz budžeta izdvoji 800 evra po glavi stanovnika, a godišnje svaki stanovnik iz svog džepa potroši još 664 evra.
„To je 45 odsto. Sve što je iznad 20 posto više od davanja iz budžeta smatra se da je zdravstveni sistem u problemu. Država to zna i država na to ćuti, a te pare se prelivaju na neke druge stvari. To je pitanje prioriteta, a prioritet treba da budu javno zdravlje, obrazovanje, prirodni priraštaj i kultura“, objasnio je Delić.
On napominje da izdvajanja iz budžeta za zdravstvo idu pre svega u sekundarni i tercijarni sistem, a da je razlog u tome što se efekti prevencije vide tek posle mnogo godina i kada neki drugi dođu na vlast. I ekonomoski efekti prevencije u zdravstvu vide se tek nakdano.
Avžner: Bolnice se grade jer na svakoj cigli može da se zaradi, na lekaru ne može
Govoreći o „samohvalama“ ministra zdravlja da je ova vlast izgradila sve bolnice, kliničke centre i snabdela ih najsavremenijom opremom, Igor Avžner priznaje da im investiranje u objekte i opremu „ide od ruke“.
„Jer prema razrađenim šemama nije bilo ‚ugradnje‘. Samo ‚nadogradnja‘. ‚Žuti lopovi‘, kako ide urbani mit, su se ugrađivali sa petnaest odsto. Osamdeset pet odsto bili su realni troškovi. Kao i sve u naprednom iskrivljenom ogledalu, realni troškovi u surovoj realnosti u kojoj živimo još uvek, prema procenama stručnjaka su baš tu na nivou od petnaest odsto… sve ostalo je ‚nadogradnja‘“, kazao je sagovornik N1.
On dodaje da se na stručnim lekarima, medicinskom osoblju i profesorima , koji su otišli u privatnu praksu ili inostranstvo, u javnom sektoru ne može „nadgrađivati“, ali zato može na svakoj cigli, cementu, skeneru i aparatu.
„Šta će nam stručni lekari? Imamo aparate, iako je država odavno bazirana na ‚aparatu‘. Pre svega sile, uništenog pravosuđa, obrazovnog sistema… Možda bi i bilo leka, ali je za oporavak potreban precizan hirurški rez. Amputacija. Pa onda tek oporavak. Za neka buduća vremena, treba da se setimo još jedne poslovice: bolje sprečiti, nego lečiti. Zato treba metastaziranu, kancerogenu političku „elitu“ sprečiti da ponovi političku krađu, da ne bi nesmetano mogla da nastavi onu običnu. Kriminalnu krađu“, poručio je Avžner.
Zaključuje da „zdravi ljudi imaju mnogo želja. Bolesni? Samo jednu. Da biračko telo i dalje veruje u njihove laži. Politički marketing je ovde odavno doživeo kliničku smrt. Slava mu“.
