Iako je malo renomiranih analitičkih kuća spremno da da konačnu prognozu ishoda parlamentarnih izbora u Mađarskoj, zakazanih za 12. april 2026. godine, u ovoj fazi izborne kampanje, one se slažu oko dve ključne procene: politika zemlje je pretrpela dramatičnu transformaciju u 16 godina vladavine (čvrstom rukom) Orbanovog Fidesa i posledično, ovog puta vladajuća stranka zaista može izgubiti izbore.
Pokret Tisa, predvođen novom senzacijom evropske politike, Peterom Mađarom, vodi sa stabilnom prednošću od devet do 12 procenata prema nezavisnim anketama. Očekivano, agencije režima daju znatno drugačiju sliku stvarnosti. Međutim, potez „evropskog diktatora“ – kako se Viktor Orban naziva već više od decenije – sugeriše izvesnu dozu panike zbog čega je svoju izbornu kampanju osmislio oko tri ključna segmenta.
Pad standarda
Prvo, i možda najvažnije, čak i pre formalnog početka kampanje, počeo je da deli socijalne pomoć i svojim sunarodnicima u diskretnom pokušaju da se obrati činjenici na koju je nemoguće zažmuriti.
Upravo zato je prednost koju je Orban uživao više od decenije u ruralnim područjima Mađarske, tradicionalno sklonijim konzervativnim opcijama, počela brzo da se topi.
Drugi segment koji Orban nudi svojim sunarodnicima je činjenica da se predstavlja kao mirotvorac, za razliku od drugih Evropljana koji „jedva čekaju rat sa Rusijom“.
Treći i poslednji segment direktno sledi ovo: pod njegovim vođstvom, Fides je jedini čuvar mađarskih interesa pod briselskom čizmom koja traži svoje „lutke“.
Orban u nezgodnom položaju
Ali to nas dovodi do zamršene situacije koja je već počela da ga udara po glavi. Naime, kako je WSJ istakao u ovonedeljnoj analizi, Orban je čvrsto vezao ekonomiju svog režima za proizvodnju električnih vozila (i baterija), zbog čega ona zavisi upravo od tih „besmislenih zelenih mandata Evropske unije“ od kojih sam Brisel sve više odustaje.
Naime, Mađarska je dugi niz godina delila izdašne subvencije kako bi privukla automobilsku industriju.
Prema podacima budimpeštanskog tink-tenk Institut za svetsku ekonomiju, na koje se pozivala već pomenuta analiza WSJ-a, od 2004. do danas, nemačke kompanije specijalizovane za električna vozila dobile su čak 871 milion dolara podsticaja. Ovoj cifri treba dodati i više od 2,57 milijardi dolara koje su u Mađarsku sa istom namerom uložile južnokorejske i kineske kompanije od 2018. godine.
Orban se našao u veoma nezgodnoj poziciji: s jedne strane, primoran je da napada „imperijalistički Brisel koji želi Mađarsku pod svojom čizmom“, dok istovremeno, cela ekonomska struktura njegovog režima zavisi od zelene politike istog tog Brisela.
Šlag na torti ove ironije leži u činjenici da je okosnica Orbanovog plana zelena politika koju populisti krajnje desnice, po komandi, moraju ismevati.
Podrška tri lidera
Uprkos svemu tome, još je rano zvanično otpisati Viktora Orbana. Političari ovog tipa su dokazali da imaju devet života, i za više od petnaest godina na vlasti čine sve što je u njihovoj moći da na njoj ostanu što duže.
Još jedna povoljna okolnost za Orbana je činjenica da uživa podršku sva tri lidera „nastajućeg poretka“: Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga.
Njegove proračune bi mogli da pokvare neodlučni birači, kojih, prema poslednjoj statistici, ima 16 odsto, a čak i u februaru, samo dva meseca pre istorijskih izbora, još uvek ne znaju za koga će glasati.
Prema ovogodišnjim ekonomskim pokazateljima, prosečan Mađar zarađuje 30 odsto manje od proseka EU, a istovremeno ekonomija zemlje raste znatno sporije nego u ostatku Unije.
Prošle godine je porasla za samo 0,4 odsto, a istovremeno beleži jednu od najviših stopa inflacije u celoj Uniji, oko pet odsto.
