Slobodan Penezić Krcun rođen 2. jula 1918. u Užicu, u porodici Spasoja Penezića, kafedžije, kao prvo dete u njegovom drugom braku sa tekstilnom radnicom Vidosavom. Za vreme velike privredne krize otac je bankrotirao i umro 1934. godine. Sav teret oko izdržavanja dece pao je na majku.
Krcun među ratnim drugovima
Za vreme Drugog svetskog rata Krcun je aktivno radio od prvog dana. U Zlatiborskom srezu radio je na pripremi ustanka i formiranju Zlatiborske partizanske čete. Posle oslobođenja Užica imao je zadatak da organizuje borbu protiv „pete kolone“, kasnije je bio rukovodilac Politodela Druge proleterske udarne brigade, a onda i zamenik političkog komesara brigade.
Do kraja rata je samo napredovao u partizanskoj hijerarhiji. 1944. određen je za načelnika Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA) za Srbiju. Jedan od najvećih uspeha službe koju je vodio bilo je hapšenje Draže Mihailovića.
Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je mnoge odgovorne društvenopolitičke funkcije u republici i federaciji. Od novembra 1946. do decembra 1953. bio je ministar unutrašnjih poslova. Od 16. decembra 1953. bio je potpredsednik, a od 9. juna 1962. godine predsednik Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Srbije.
Smrt na Ibarskoj
Slobodan Penezić Krcun poginuo je 6. novembra 1964. u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, u blizini sela Šopić kod Lazarevca oko 12 i 40 časova. Automobil marke „oldsmobil“ registarskih oznaka BG 20-55, u kome se nalazilo pet osoba, sleteo je sa druma u udario u drvo.
Krcun je tog dana sa saradnicima išao u Titovo Užice na Sresku konferenciju zajedno sa visokim republičkim funkcionerima – Svetolikom Lazarevićem Lazom i Ljubomirom Mijatovićem. Vozač je bio Milorad Lomić, a u automobilu je bila i Olga Živković.