Nova godina počela je novim potezima države u slučaju Generalštab. Nova procedura i nova pravila. Ministarstvo odbrane poslalo je specifičan poziv na adrese nekoliko institucija i jedne privatne firme, pozivajući ih da utvrde stabilnost i otpornost konstrukcija zgrada Generalštaba. To pokazuje dokument u koji je Insajder imao uvid. Ministarstvo odbrane još nije odgovorilo na pitanja naše redakcije – s kojim ciljem je ovakav poziv upućen, odnosno da li to ima veze sa planom da se ta lokacija ustupi investitoru, piše Insajder.
Ministarstvo odbrane uputilo je početkom ove godine poziv na više adresa, sa ciljem procene statičke stabilnosti i bezbednosti zgrada Generalštaba. Prema dokumentu u koji je Insajder imao uvid, poziv je upućen Građevinskim fakultetima u Beogradu, Nišu i Subotici, novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, Republičkom i gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, Institutu IMS, Inženjerskoj komori Srbije i privatnoj firmi Centar za konstrukciju iz Subotice.
„Imajući u vidu značajnu vremensku distancu od poslednje intervencije, kao i procene da bi dalje obrušavanje objekata moglo da ugrozi saobraćaj, bezbednost i život prolaznika, pozivamo kompetentne ustanove da razmotre dokumentaciju i preduzmu mere, a u cilju sagledavanja i utvrđivanja sveobuhvatnog trenutnog stanja i utvrđivanja statičke stabilnosti konstrukcije i otpornosti“, piše, između ostalog, u pozivu Ministarstva odbrane.
Procena bezbednosti kompleksa Generalštaba ne bi bila neobična – naprotiv, poželjna je, jer je poslednja rađena 2014, a 2021. dodatno je oštećen usled vremenskih neprilika. Međutim, posle svega što se desilo u vezi sa Generalštabom, opravdano se postavlja pitanje stvarne namere, odnosno da li je to samo još jedan od pokušaja da se lokacija oslobodi za građenje luksuznih objekata, ali da se ovoga puta zaobiđe skidanje zaštite spomenika kulture jer je bezbednost na prvom mestu.
Sumnju budi i to što su se predstavnici vlasti u leks specijalisu, jednom od neuspelih pokušaja skidanja zaštite, pozvali upravo na pitanja bezbednosti, odnosno, kako su naveli, da objektima preti urušavanje, iako u tom momentu nije bilo jasno na čiju se ocenu tačno pozivaju.
Podsetimo, ovaj zakon, iako usvojen, nije primenjen pošto deo stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture odbija da izbriše Generalštab iz registra kulturnih dobara, uz ocenu da je sam zakon – nezakonit.
Institut IMS za Insajder: Odazvaćemo se pozivu
Poslednju Studiju o stanju ovih zgrada radio je Institut IMS 2014. godine, posle čega je Vlada odlučila da deo objekta A bude uklonjen, ali radi potpune rekonstrukcije i vraćanja u stanje pre bombardovanja 1999. Iz IMS-a za Insajder navode da će se i ovog puta odazvati pozivu i da su već bili na sastanku u Ministarstvu odbrane. Za sada je od njih zatražen samo pregled aktivnosti neophodnih za ocenu stanja objekta, a ističu da je za bilo kakvu procenu potrebno izvršiti istražne radove.
„Na osnovu toga, uz pomoć stručnih lica, vlasnik objekta odlučuje šta je potrebno uraditi sa objektom. Mislim da je ovo pravi put kojim je potrebno krenuti u analizi stanja objekata i nakon sveobuhvatnih analiza potrebno je odlučiti šta je najbolje uraditi“, kaže za Insajder generalni direktor Instituta IMS Dragan Bojović.
Dekan Bajat: Nismo u mogućnosti da se odazovemo
U privatnoj firmi Centar za konstrukcije iz Subotice, čiji je vlasnik profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Danijel Kukaras, rečeno nam je da su poziv dobili, ali da u ovom momentu nisu u mogućnosti da prihvate posao.
Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Branislav Bajat za Insajder kaže da su i oni dobili poziv Ministarstva odbrane, ali da nisu u mogućnosti da se odazovu. Na pitanje da li mu je poznato otkud baš sada inicijativa Ministarstva, profesor Bajat kaže da iz poziva to nije najjasnije, te da su potrebna dodatna pojašnjenja.
„Nismo u mogućnosti da pozitivno odgovorimo na ovaj poziv. Mi to vidimo kao poziv da dostavimo svoju ponudu, ali dopis je tako napisan da nije baš ni jasno o čemu se radi. Osim toga, Građevinski fakultet ima svoj stav o zgradama Generalštaba“, ističe dekan.
Podsetimo, nekadašnji profesori Građevinskog fakulteta u Beogradu su još 2006. godine dali stručno mišljenje da je moguće deo objekata srušiti, a deo sačuvati i da to čak ne bi bilo preskupo. To, međutim, uprkos odlukama različitih vlasti, nikada nije urađeno. Umesto toga je 2024. potpisan ugovor o izradnji hotela Tramp, ali je potom kršenje procedura dovelo do postupka Tužilaštva za organizovani kriminal protiv ministra kulture Nikole Selakovića i drugih državnih funkcionera i, bar za sada, do povlačenja stranih investitora.
Ideja o građenju hotela i poslovnog prostora na mestu Generalštaba stara je više od 20 godina. Davne 2005. kao investitori pominjani su Izraelci, Austrijalianci, Kanađani, ali je tadašnja Vlada odlučila da kompleks stavi pod zaštitu i obnovi ga sredstvima iz budžeta. To se nije desilo. U međuvremenu je bilo određenih radova na rušenju i sanaciji. U istorijatu Generalštaba, najveći trag posle NATO bombardovanja ipak ostavlja aktuelna vlast, pokušavajući da kompleks sruši zaobilazeći ustaljene procedure, zbog čega je u toku krivični postupak.
