Univerzitetski profesor i član Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice Vladimir Obradović, koji je zajedno sa kolegom Ognjenom Radonjićem u Radaru objavio nalaze iz novog izveštaja koji se pojavio, a koji pokazuje da uzrok pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu nisu samo tehnički propusti, već sistemsko ignorisanje dokazanih rizika, kaže za N1 da je sa svime bila upoznata tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, ali je umesto da se obrati tužilaštvu i institucijama Srbije, zakazala sastanak sa kineskom ambasadorkom od koje je tražila da utiče na kineske izvođače da rade u skladu sa projektom i dokumentacijom. Inspekcija koja je vršila nadzor na radovima podnela je krivične prijave i prijave za privredni prestup, po kojima, kako dodaje, do danas ništa nije učinjeno.
„To je opšta katastrofa, mi smo tu kao neka srednjevekovna feudalna država, podređena nekim stranim interesima, a sve na štetu građana Srbije. U mejlu kabineta Zorane Mihajlović, tada ministarke i potpredsednice vlade, vidi se da je ona zakazala za 17. avgust 2020. godine sastanak sa kineskom ambasadorkom oko problema koji se dešavaju na izgradnji pruge od Beograda do Stare Pazove i traži u tim mejlovima od svojih saradnika pripremu za taj sastanak. Ti mejlovi idu ka Imreu Kernu, koji je bio državni sekretar u to vreme, na šta on odgovara, daje taj izveštaj i pripremu za sastanak. U mejlu koji je poslao 13. ili 14. avgusta, on navodi da je zaista sve to kompleksno, da se mnogo stvari dešava i da su podnete krivične prijave i prijave za privredni prestup“, navodi Obradović.
Dodaje da se u izveštaju spominje oko 50 nezakonitosti i odstupanja, kao i da je podneta krivična prijava protiv odgovornog lica kod izvođača radova, koji je bio na gradilištu, da su radili mimo projekta i dokumentacije, čime su ugrozili živote i tela građana.
Ono što se takođe navodi u izveštaju, krivične prijave se podnose isključivo protiv srpskih državljana, i to onih na izvršnim nižim hijerarhijskim pozicijama, dok se prema kineskim učesnicima postupak ograničava na privredne prekršaje bez krivične odgovornosti.
Prema rečima Obradovića, to pokazuje da država nije bila spremna da se zakonski postavi, da štiti svoj integritet, da zaštiti građane i procesuira onoga ko je kriv, bez obzira o kome se radi.
U izveštaju piše da je problem bio detaljni dinamički plan, koji nije bio usaglašen sa ugovorom, niti je odslikavao realno stanje na gradilištu.
Radovi su izvođeni, dodaje se, suprotno tehničkoj dokumentaciji, bez adekvatne projektne dokumentacije i bez propisnog vođenja građevinskog dnevnika.
Obradović smatra da se kao zaključak može reći da je postojala jasna namera izvođača radova da izbegne domaće zakonodavstvo.
„Zašto kažem da postoji jasna namera? Zato što je u tom izveštaju konstatovano da su oni više puta upozoravani, da im je nadzor davao primedbe, da je nadzor čak u jednom trenutku rekao ‘morate da obustavite radove, ne može ovako’. Da je to isto radila i inspekcija, a gledajte šta su oni radili. Nisu prestajali da rade, opet mimo projekta, ne poštujući pravila struke, ne poštujući tehnologiju, građane, ne poštujući dinamiku radova. Nastavljaju da rade i čak se u izveštaju navodi da su radili noću i za vreme policijskog časa (u vreme korone) da ne bi mogli da budu kontrolisani. Znači, to je za mene katastrofa“, ukazuje Obradović.
Ističe da ne samo da niko nije odgovarao za sve propuste, nego tim firmama je potom dat ugovor za rekonstrukciju pruge od Novog Sada do Kelebije, nakon čega je došlo do pada nadstrešnice.
Govoreći o propustima, kaže da se „u izveštaju navodi da je beton mešan na samom gradilištu, na ruke, bez ikakve provere kvaliteta ugrađivan, da su ti temelji koji su tamo rađeni, rađeni iz dva dela, pa imaju nastavke, pa nisu dobri“.
„Armatura koja je ugrađivana, ne zna se kvalitet ni poreklo te armature, nisu vođeni građevinski dnevnici. Nema dokumentacije, čak se u jednom delu teksta konstatuje, tako da je sa strane finansijera, od investitora, nemoguće izvršiti kontrolu i uvid šta je urađeno. Od 1.200 stubova koji su bili na toj pruzi, 700 je postavljeno bez dozvole i bez prijave radova. Za 180 stubova se konstatuje da uopšte nisu postavljeni na dobro mesto, da su geometrijski pogrešno postavljeni, sa lošim betonom bez ispitivanja kvaliteta, sa lošom armaturom bez ispitivanja kvaliteta. I znači to je konstatovano, za to su podnete te prijave. I onda vi tim firmama kažete, ‘e, super je sve to, baš strava, evo vam još jedan projekat od milijardu evra da radite’. Dakle, to je očigledno zla namera i očigledno svako ko je bio savestan i hteo nešto dobro za ovu državu nije mogao da nastavi da radi sa tim firmama“, upozorava Obradović.
Radili bez licence
Prema njegovim rečima, u izveštaju se, između ostalog, konstatuje da su izvođači i nadzor u jednom periodu radili bez tzv. velike licence.
„Dakle, oni nisu imali licencu za projektovanje, a radili su projekat. Oni nisu imali licencu za izvođenje, a izvodili su radove. To je zaista neshvatljivo u jednoj savremenoj evropskoj državi u 21. veku da se tako radi“, naglašava.
Na pitanje ko je onda odgovoran za sve to, ocenjuje da su odgovorni svi u tom lancu, ali bi prvo trebalo krenuti od Zorane Mihajlović, koja je sa svim bila upoznata, a ništa nije uradila.
„Da li je ona tu bila saučesnik ili se dogovorila da bude svedok saradnik, ne znam, ali je vrlo čudno da ona koja je bila odgovorna za sve to se ne pozove na odgovornost“, navodi Obradović.
Slično se, dodaje, radila i rekonstrukcija pruge od Novog Sada do Subotice, gde su takođe na gradilištu korišćeni materijali bez porekla, takođe je nadzor obustavio radove, ali izvođač sa na to nije obazirao.
Takođe, neki podizvođači su bez pitanja angažovani, nije data saglasnost investitora, što je bila obaveza po ugovoru, a oni su i dalje nastavljeni da izvode radove, iako nisu bili odobreni, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da sam dinamički plan nije ministarstvu dostavljen, tako da ono uopšte nije moglo da prati tok radova.
Korupcija uzrok
Može se zaključiti, kaže Obradović, da uzrok tragedije u Novom Sadu nisu samo tehnički propusti, već i korupcija.
„Ako je sve to tako urađeno, za početak, to ne bi uopšte trebalo biti plaćeno tim firmama, jer su radili mimo zakona. A njima se dodeljuju novi projekti, što znači da postoji neki tok novca iza koji mi ne vidimo. A onda ti projekti koštaju mnogo više nego što bi trebalo da koštaju. Ta cena pruge po kilometru koliko mi ovde plaćamo, to nije normalno, to je skuplje nego što najbolje svetske firme izvode najbolje projekte. Tako da je jasno da tu postoji korupcija, ali na tužilaštvu je da to razreši i dokaže“, navodi Obradović.
Na delu je, prema njegovim rečima, sistemska korupcija da se ova vlast bogati što više i da ne misli o interesu građana.
„Dakle, svi projekti ne postoje da bi građanima bilo bolje, već da bi vlast iz njih izvukla neke pare“, zaključuje Obradović.
Takođe, podseća da je prvobitno pruga bila projektovana za vozove koji će ići 160 kilometara na čas, i da se onda, ne zna se kako, prešlo na 200 kilometara na čas, što je eksponencijalno povećalo cenu, troškove, i moralo se sve ponovo projektovati.
