Od naletanja maricama pod punim gasom na građane do brutalnog prebijanja studenata i građana – to su scene kojima smo svedočili u proteklih sedam dana na ulicama širom Srbije. Redovni profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Božidar Banović takva postupanja policije tokom blokada ocenio je kao skandalozna. “Od nazovi uniformi, nazovi policijskih službenika, nazovi policijskog postupanja i neograničene zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja, do selektivnog (ne)vršenja policijskih poslova i još selektivnije zloupotrebe ovlašćenja”, ukratko rezimira profesor ono što smo videli svi.
Juriš maricama na građane – teška zloupotreba
Početak nedelje obeležio je snimak na kojem se vidi kako četiri marice u punoj brzini naleću na građane u Ulici Vojvode Stepe, koji pred naletom vozila beže na trotoare.
Profesor Banović podseća da Zakon o policiji u članovima 105 i 106 propisuje vrstu sredstava prinude i opšta načela njihove upotrebe.
Pomenuta načela nalažu upotrebu sredstava prinude samo ako se na drugi način ne može izvršiti zadatak i to suzdržano i srazmerno opasnosti koja preti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija.
Takođe, zakon nalaže da se uvek upotrebi najblaže sredstvo prinude kojim se može postići zakoniti cilj, na način kojim se službeni zadatak izvršava bez nepotrebnih štetnih posledica.
Policijski službenici prilikom upotrebe sredstava prinude dužni su da čuvaju ljudske živote, prouzrokuju što manje povreda i materijalne štete, kao i da osiguraju da se pomoć povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da njegovi najbliži o tome što pre budu obavešteni.
Značajno je spomenuti, kaže naš sagovornik, i da se sredstva prinude prema grupi osoba može upotrebiti samo po pisanom naređenju načelnika policijske uprave, odnosno policijskog službenika koga načelnik ovlasti, a izuzetno u hitnim slučajevima ovlašćenje se može dati i usmeno.
Jedno od sredstava prinude su i specijalna vozila. Prema Zakonu o policiji, Član 115. Pod specijalnim vozilima smatraju se vozila za izbacivanje vode pod pritiskom, oklopna vozila sa ili bez ugrađene zaprečne ograde, helikopteri, vozila za uklanjanje prepreka i druga vozila posebne namene.
“Očigledno je da vožnja četiri marice pod punim gasom u Vojvode Stepe usmerena prema građanima koji beže ne može da se smatra upotrebom specijalnih vozila, jer u smislu zakona to nisu, već teškom zloupotrebom službenih vozila, odnosno zloupotrebom policijskih ovlašćenja”, objašnjava profesor Banović.
Zaboravljeni, a prebijeni
Mnogi studenti i studentkinje, nakon što ih je policija pretukla, potražili su lekarsku pomoć. Teške povrede, lake povrede, nepružanje adekvatne medicisnke pomoći nakon pritvaranja – zadesile su akademce koji su bili mete policijskih pendreka.
Student i fotoreporter Aleksa Stanković pretučen je utorak veče u policijskom vozilu, a kako je rekao, razlog za to je kako su policajci istakli, „to što je prethodno objavio snimak na kom policajci vređaju devojke i nazivaju ih pogrdnim imenima“.
Student FTN-a Luka završio je na operacionom stolu zbog zadobijenih povreda nakon prebijanja od strane Žandarmerije na protestu 28. juna u Beogradu.
Njegov kolega Novak Simin ranije je ispričao za N1 da Luka ima slomljenu gornju vilicu, nos, jagodičnu kost, naprslu čeonu kost, povrede očne duplje.
„Kordon Žandarmerije je krenuo da probija, a Luka je ostao. On je podigao ruke, nije napadao policiju, a jedan od žandarma ga udara prvo pesnicom u lice, a zatim kad pada na zemlju i dalje udarci, što je dovelo do teških telesnih povreda. Luki narednih šest do sedam sati nije pružena adekvatna pomoć. Do ranih jutarnjih časova se nalazio u vozilu Žandarmerije“, rekao je Simin.
U međuvremenu, dok je čekao na operaciju u KBC Zemun, Viši sud u Beogradu mu je, bez prethodnog saslušanja i bez ikakvog uvida u njegovo zdravstveno stanje, odredio pritvor od 30 dana i raspisao poternicu.
Posle intervencije Žandarmerije ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, rano u zoru 3. jula, najmanje troje studenata prevezeno je na Vojno-medicinsku akademiju, a jedan advokat je zadobio teške povrede, frakture i prelome. Majka advokata Vesna Rakić Vodinelić rekla je da su njenog sina, nakon prebijanja, priveli u policijsku stanicu, gde su ga držali bez ikakve prijave i bez pružanja adekvatne medicinske pomoći, „iako je on molio da ide kod lekara“.
„Pozvali su Hitnu pomoć tek posle dva sata. Oni su ga odvezli na VMA i tamo su mu dijagnostikovane teške telesne povrede”, navela je.
Ovo su samo neki od primera policijske brutalnosti u nedelji koja je iza nas.
Profesor Banović kaže da se intevencija Žandarmerije ispred Pravnog svakako može okarakterisati kao prekomerna upotreba sredstava prinude, odnosno prekoračenje ovlašćenja, uz osnovanu sumnju da je bilo i pokušaja nasilnog ulaska na fakultet, mada je MUP to demantovao.
Dalje objašnjava da nanošenje povreda građanima nakon lišavanja slobode, u policijskim vozilima, policijskim prostorijama, javnom mestu ili bilo gde drugde predstavlja prekoračenje policijskih ovlašćenja, a u pojedinim situacijama ima i elemente krivičnog dela zlostavljanja i mučenja.
Kada je reč o fizičkoj snazi kao sredstvu prinude, navodi, prema Zakonu o policiji (Član 110), može se upotrebiti radi odbijanja napada, savlađivanja otpora ili sprečavanja samopovređivanja lica.
Profesor Banović kaže da Zakon izričito propisuje da se sa upotrebom fizičke snage prestaje čim prestane napad ili otpor osobe prema kojoj je upotrebljena.
“Dodatnu zabrinutost građana u pogledu prekoračenja ovlašćenja od strane policije izaziva činjenica da su još uvek nerazjašnjeni slučajevi nasilne smrti lica prilikom policijskog ispitivanja u policijskoj upravi u Boru, smrti lica lišenog slobode u policijskom vozilu, nanošenja teških telesnih povreda Iliji Kostiću nakon lišenja slobode u Novom Sadu”, napominje.
Fantomkama protiv blokada
Širom glavnog grada, policajci sa fantomkama, nasilno su razbijali blokade. Prilikom razbijanja blokade u Zemunu pojavio se čitav odred Policijske brigade pokrivene fantomkama. Građani su, zbog takvog izgleda, izrazili skepsu ko zapravo stoji „iza maski“.
Izgled, delovi i nošenje uniforme policijskih službenika i oznake na uniformi regulisani su Uredbom o uniformi i oznakama policijskih službenika iz 2023. godine.
Pomenuta uredba propisuje da je deo interventne uniforme i tzv. „fantomka“, koja je eufemistički u uredbi nazvana „potkapa sa prorezom za oči“, a koja se nosi samo po nalogu nadređenog policijskog službenika.
Interventna uniforma pripadnika policije, objašnjava naš sagovornik, nosi se po nalogu rukovodioca organizacione jedinice prilikom angažovanja u interventnim jedinicama policije, kao i prilikom izvršavanja posebnih bezbednosnih zadataka na nadzoru državne granice, vršenja pregleda lica, stvari i saobraćajnih sredstava na graničnim prelazima ili taktičkih vežbi, prema operativnim potrebama policije.
„Dakle, nošenje ‘fantomke’ dozvoljeno je pod posebnim uslovima i u određenim situacijama, za određene policijske jedinice. Stvar je procene da li su situacije blokada saobraćaja baš te situacije predviđene uredbom, i da li je njihovo nošenje bilo neophodno i celishodno za ostvarivanje službenog zadatka. Prema mom mišljenju, nije bilo ni neophodno, ni celishodno“, navodi.
Ponižavanje žena od strane policajaca
“O ponižavanju žena od strane policije ne bi trebalo trošiti reči. Poslednjih dana svedoci smo verbalnih, ali i realnih (fizičkih) postupaka pojedinih pripadnika policije prema ženama, koji se mogu okarakterisati ponižavajućim, što je najblaže rečeno protivno Kodeksu policijske etike, a u stvari se radi o protivzakonitom postupanju”, kaže naš sagovornik.
Lanac komandovanja i netransparentnost
Posebnu zabrinutost kod građana u aktuelnim događajima, smatra profesor, izaziva netransparentan rad policije.
“Saopštenja MUP-a da su policijske jedinice radile profesionalno i uz minimalnu upotrebu sredstava prinude su, pre svega, preuranjene, a samim tim izazivaju i opravdanu sumnju u njihovu istinitost”, ističe.
Kako kaže, prema Zakonu o policiji, o svakoj upotrebi sredstava prinude policijski službenik u pisanom obliku podnosi izveštaj nadređenom policijskom službeniku što je pre moguće, a najkasnije 24 časa od upotrebe sredstava prinude.
„Ovaj izveštaj sadrži podatke o sredstvu prinude i protiv koga je upotrebljeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim činjenicama i okolnostima od značaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva prinude“, napominje.
Dodaje da opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje ovlašćeni policijski službenik ili komisija sastavljena od najmanje tri člana.
“Imajući u vidu danonoćno pojačano angažovanje policijskih jedinica, kao i brojne slučajeve upotrebe sredstava prinude u poslednjih nekoliko dana, nisam siguran da je uopšte bilo moguće da policijski službenici, koji su upotrebili pojedina sredstva prinude, podnesu pomenute izveštaje, a kamoli da nadređeni ocene zakonitost i pravilnost njihove upotrebe”, navodi.
Samim tim, ističe, još veću sumnju izazivaju i saopštenja tužilaštva, kao i pojedinih predstavnika izvršne vlasti, o profesionalnom i na zakonu zasnovanom postupanju policije.
U najmanju ruku, zaključuje, nejasno je na osnovu kojih i kakvih informacija su takve ocene mogle biti donete.