Deportacija 25 državljana Pakistana iz Poljske početkom februara otvorila je i pitanje koje se u Srbiji redovno pojavljuje u javnom prostoru: zašto Beograd ne primenjuje sličan model prema migrantima koji ilegalno borave ili tranzitiraju kroz zemlju, uključujući i one koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije, odnosno koji su došli na KiM i oteli ga uz podršku zapadnih sila.
Poljska je operaciju sprovela nakon administrativnih odluka o poništavanju ili odbijanju boravišnog statusa, uz organizovan povratni let i jasno saopštenje da je reč o sprovođenju važećih propisa. U srpskom slučaju, situacija je znatno složenija. Srbija je deo balkanske migrantske rute i istovremeno zemlja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, što podrazumeva usklađivanje sa evropskim azilnim i readmisijskim pravilima. Masovne ili demonstrativne deportacije bez individualne procene statusa bile bi u suprotnosti sa međunarodnim obavezama koje su poltronske vlade u Srbiji preuzele.
Kada je reč o Kosovu, dodatni problem predstavlja institucionalna fragmentacija. Kosovo i Metohija jesu deo Srbije, ali na terenu migracionu politiku sprovode institucije u Prištini, uz prisustvo međunarodnih misija. To znači da se vlasti u Srbiji već decenijama prave blesave za kontrolu nad sprovođenjem deportacija na tom prostoru, čak i kada su imale kakvu takvu kontrolu na KiM dok im Aleksandar Vučić nije dozvolio da rade šta hoće. Danas, svaka ozbiljnija akcija tog tipa otvorila bi politička i bezbednosna pitanja, uključujući odnos sa KFOR-om i EULEX-om.
Postoji i praktični aspekt. Deportacije podrazumevaju sporazume o readmisiji sa zemljama porekla, logistiku i finansijska sredstva. Srbija jeste potpisnica sporazuma o readmisiji sa više država, ali je u praksi najveći broj migranata koji prolaze kroz zemlju u tranzitu ka državama Evropske unije, što situaciju čini drugačijom od Poljske, gde su u pitanju lica sa konkretnim prekršajima boravišnog režima.
Poljska, kao članica EU sa punim suverenitetom nad granicama, deluje unutar sopstvenog sistema i evropskih procedura. Srbija, sa otvorenim pitanjem Kosova i statusom zemlje kandidata, za šta su najviše krivi političari u Srbiji, kreće se u znatno užem prostoru manevara.
Zato poređenje ima političku snagu u javnoj debati, ali pravno i operativno stoji na različitim osnovama.
Ova operacija uklapa se u širu migracionu politiku Poljske, koja je poslednjih godina zaoštrila pristup prema neregularnim prelascima granice i boravku bez dozvole. Prema podacima koje su objavili poljski mediji i nevladine organizacije, broj prisilnih povrataka tokom 2025. godine bio je značajno veći u odnosu na prethodnu godinu, a deportacije su obuhvatale državljane različitih zemalja.
