Muzej unikatnih lutaka, koji se smatra jednim od najneobičnijih u Moskvi, napunio je 25 godina. Među više od 6.000 porcelanskih, drvenih i krpenih lepotica iz raznih delova sveta, nalazi se i jedna lutka koja je spasila život devojčici u teškim i tragičnim mesecima u opkoljenom Lenjingradu tokom Velikog otadžbinskog rata.
Muzej unikatnih lutaka je 1996. godine osnovala umetnica Julija Višnjevska, na osnovu svoje lične kolekcije.
Reč je o retkim antikvarnim lutkama, koje potiču iz perioda od kraja 17. do početka 20. veka, iz Nemačke, Francuske, Engleske, Rusije, Japana. Tu su i kućice i raznovrsni predmeti za lutke, poput porcelanskih servisa, gvozdenih pegli, šivaćih mašina „singer“, nameštaja, šešira, suncobrana, torbica i svega onoga što je činilo svakodnevicu tog vremena.
Sve je počelo na ulici
Prvu antikvarnu lutku Julija Višnjevska je pronašla na ulici.
– Jednostavno nisam mogla samo da prođem pored nje – priča umetnica.
Igračka je bila u veoma lošem stanju i bila joj je potrebna restauracija. Upravo od tog trenutka Julija se posvetila novom hobiju – sakupljanju i obnavljanju starinskih lutaka. Posle nekoliko godina porcelanske, drvene, olovne i mnoge druge lepotice ispunile su sve ormane i police u njenoj kući.
– Julija Višnjevska je jedan od začetnika profesionalnog sakupljanja antikvarnih lutki u Rusiji. Ovaj muzej je prvi ovakve vrste u našoj zemlji. S jedne strane, to njegovu postavku čini neverovatno dragocenom i privlačnom, a s druge strane, predstavlja za muzej veliku odgovornost. Čuvanje i uvećavanje kolekcije je zadatak svakog muzeja, pa i našeg – kaže direktorka Muzeja Ljudimla Morozova.
Najprepoznatljiviji eksponat – zvezda televizijskih ekrana
Mnogi posetioci u Muzej unikatnih lutaka dolaze da bi videli znamenitu Suok – lutku iz sovjetskog igranog filma Alekseja Batalova i Josifa Šapira „Tri debeljka“ (1966). Sada je devojčica u lepoj haljini i s roze mašnom glavni ukras postavke, a ovog novembra puni 55 godina.
Lutke za igru, obredne, sakralne i modne lutke
Tokom cele istorije čovečanstva lutke su bile važan deo ljudskog života. Korišćene su za zaštitu, ukras, kao simbol luksuza i za razne druge ciljeve. Jedan od najstarijih eksponata u muzeju je drvena figurica bebe Isusa, koja je izrađena pre oko 350 godina.
– Ova figurica je najpopularnija među religioznim, sakralnim lutkama. Isus je izrađen od jednog komada drveta, prekriven je alabasterom i bojom. To je veoma fini rad, koji je zahtevao ogromno majstorstvo i mnogo vremena – objašnjava Ljudmila Morozova.
Kada je reč o lutkama za igru, prema rečima direktorke muzeja, one do sredine 19. veka nisu bile česta pojava.
– Prema deci su se odnosili mnogo suzdržanije. Igre su smatrane nečim što bi moglo da ih razmazi – navodi Morozova.
Lutke kao simbol bogatstva
Lutke kao igračke je malo ko mogao da priušti sebi. U 19. i početkom 20. veka čak i u bogatim porodicama deca su imala uglavnom samo po jednu lutku. Proizvođači su, međutim, činili sve da njihova roba postane dostupna.
– Alternativa su postale „lutke za siromašne“. Prilikom proizvodnje lutaka štedelo se na svemu. Glava je bila ispunjena kompozitnim materijalom, prekrivenim tankim slojem voska. Ruke su bile pravljene od drveta i počinjale su tek od lakta. Tkanine su podsećale na gazu, ali su s godinama usavršavane i postajale deblje i postojanije – navodi Morozova.
Zbog toga su sada takve lutke među kolekcionarima dragocenije čak i od porculanskih lutaka. Takve igračke su mogle da „prežive vekove“ jedino čudom, ali Muzej unikatnih lutaka poseduje i takve eksponate.
Šta još krije Muzej unikatnih lutaka
U postavci Muzeja mogu se videti i porcelanske lutke izrađene u Francuskoj, Nemačkoj i Rusiji. Posebno su retki primerci napravljeni u fabrici „Žuravljov i Kočeškov“ koja je postojala pre revolucije.
– Lutke njihove proizvodnje se mogu lako prepoznati po obliku očiju, koje su vrlo okrugle, imaju velike zube i rozikasti ten. Za njih se govorilo da su „krv s mlekom“, jer su bile rozikaste i isijavale su zdravlje – kaže Morozova.
U vreme NEP-a (Nove ekonomske politike u Sovjetskom Savezu) ova fabrika je uništena kao „buržoaski višak“. Bojeći se neprijatnosti ljudi su iznosili te lutke čak i iz svojih kuća i javno ih uništavali.
– Danas su lutke „Žuravljov i Kočeškov“ ponos naše kolekcije – naglašava Morozova.
Lutka koja je spasila devojčicu u opkoljenom Lenjingradu
Među eksponatima je još jedan interesantan predmet – porcelanska lutka koja je „spasila“ devojčicu u okupiranom Lenjingradu u vreme Velikog otadžbinskog rata.
– Često su deca, prilikom evakuacije, nosila sa sobom omiljene lutke kao uspomenu na dom i dobra, bezbrižna vremena. Svoju vlasnicu lutka je spasila tako što je dete, igrajući se s njom, uspelo da zaboravi na glad, žeđ i hladnoću, kao i na to da je potpuno sama već nekoliko dana. Odlazeći iz blokiranog Lenjingrada devojčica je ponela sa sobom tu veliku porcelansku lutku bez imalo razmišljanja – priča Morozova.
Remek-dela lutkara iz proteklih vekova, koja se nalaze u muzeju, iako su smeštena u malom prostoru, smatraju se jednom od najznačajnijih kolekcija u Evropi.