Država ponovo pokušava da privatizuje, prvobitno privatnu, firmu Energo-zelena iz Inđije. Vlasništvo u njoj Srbija je platila nadoknadom od oko 48 miliona evra koju je odredila arbitraža u Vašingtonu. Sada se, u drugom pokušaju, nada da izvuče malo više od petine te sume.
Ministarstvo privrede raspisalo je juče javni poziv kako bi prikupilo ponude za javno nadmetanje na kome bi prodala kapital Energo-zelene. Početna cena za prodaju kapitala je procenjena vrednost 100 odsto kapitala, na dan 31. decembar 2023. godine – 10.193.908 evra.
Udele prodaju Republika Srbija (87,23%) i Autonomna pokrajina Vojvodina (12,77%).
Put do vlasništva nije bio lak, a po svoj prilici državi se nije mnogo ni isplatio. Energo-zelena je zamišljena kao moderan pogon za neškodljiv tretman životinjskog otpada. Trebalo je da reši ozbiljan i dugo prisutan problem adekvatnog tertiranja ostataka životinja. I to po pravilima EU što je srpsko zakonodavstvo i predvidelo baš negde u vreme njenog osnivanja.
Rad postrojenja u Inđiji, međutim, pokazao je, makar su vlasnici upozorili, da se propisi ne poštuju. Godinama se spekuliše da se u Srbiji godišnje stvori, ugrubo, oko 250.000 tona životinjskog otpada, ali se u kafilerijima tretira najviše trećina.
Kako je počelo
Kafileriju u Inđiji je 2005. godine osnovao Milan Grujić iz Šapca. Ugovorom o prenosu, tokom 2008. godine, vlasnik je postao Nebojša Mišić iz Beograda. U februaru naredne godine, osnivači su postali Tamara Drecun sa udelom od 15 odsto, Serž Ameye sa 25 odsto, koliko je imao i Tom Hanson i Nebojša Mišić sa 35 odsto.
U novembru iste godine firma je dobila današnje ime, a kao osnivač je upisana kompanija Zelena NV iz Belgije.
Od 28. juna 2019. godine vlasnik je država. Delatnost joj je bila tretman opasnog otpada, ali je sada definitivno zadužena za tretman i odlaganje otpada koji nije opasan.
Belgijski vlasnici tokom 2014. godine su shvatili da se investicija ne isplati, makar ne koliko su očekivali. Pokušali su da nađu zajednički jezik sa državom, ali kako im niko nije odgovorio, postupak su pokrenuli pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu. I to „zbog značajnih gubitaka i štete koja je pričinjena poslovanju kompanije u Srbiji u oblasti neškodljive prerade životinjskog otpada“.
Tražili izgubljenu dobit
„Do gubitaka i štete je došlo zbog niza nedozvoljenih radnji i propusta od strane nadležnih organa Republike Srbije“, navela je tada kompanija u saopštenju za javnost. „Energo-Zelena je, suprotno tom principu jednakog tretmana, kontinuirano izložena očitoj diskriminaciji i nelojalnoj tržišnoj konkurenciji. Sistematskim propustima da sprovede sopstvene propise o preradi životinjskog otpada, Srbija ne samo da je nanela značajnu štetu kompaniji Energo-Zelena, već je ugrozila životnu sredinu i javno zdravlje svojih građana i građana drugih zemalja. Srbija je, takođe, prekršila svoje međunarodne obaveze koje proističu iz bilateralnog investicionog sporazuma sa Belgijom“.
Tražili su da im se vrati uloženih 21,5 miliona i propuštena dobit. Na kraju je budžet Srbije ovaj poduhvat koštao oko 48 miliona evra.
„Kada smo došli na srpsko tržište očekivali smo da će država Srbija da sprovodi sopstvene zakone. Ovo se nije desilo: kao direktni strani investitor kontinuirano smo diskriminisani. Kao rezultat toga naše poslovanje je ozbiljno ugroženo, a Kompanija posluje sa značajnim gubicima. Duboko smo razočarani investicionom klimom u Srbiji, kao i nespremnošću srpske Vlade da poštuje sopstvene propise i da uspostavi konstruktivan dijalog sa ciljem da pronađe rešenje problema“, poručio je tadašnji direktor Tom Hanson.
Kako ide državi
Ni državi, kako se vidi iz finansijskih izveštaja, ne ide previše profitabilno. Podaci iz 2022. godine pokazuju da su tada ostvarili 392,5 miliona dinara poslovnih prihoda i neto dobitak od 14,6 miliona dinara.
Prošle godine su dostigli 436 miliona dinara poslovnih prihoda, ali i gubitak od 34,3 miliona dinara. Angažuju 43 radnika, što je približno isto broju radnika u momentu kada su Belgijanci pokrenuli arbitražu.
Glavni konkurenti na tržištu su joj bili somborska Proteinka i Veterinarska ustanova Napredak iz Ćuprije. Spekulisalo se ranijih godina da će ih postrojenje u Inđiji zatvoriti. U oktobru 2020. godine somborska veterinarska ustanova za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla je pripojena Energo-Zelenoj i tako obrisana iz registra.
Ko će kupiti
Ministarstvo privrede je prvi poziv za ovu firmu raspisalo krajem prošle godine i u februaru je proglašen neuspešnim. Poslednjih meseci u javnosti se čuje da ima zainteresovanih – dve strane i jedna domaća firma.
Forbes Srbija je pitao domaću Mesnu industriju Matijević, koja se pominje kao mogući kupac, da li planiraju da uđu trku.
„Bili smo zainteresovani prvi put kada je bila oglašena“, rekao nam je Zoran Matijević. „Nakon što smo sagledali, odustali smo. Ni sada nismo zainteresovani za kupovinu Energo-Zelene“.
Uslovi za potencijalnog kupca
A evo koje uslove pred potencijalnog kupca postavilo Ministarstvo privrede. Pravo ima domaće pravno lice, koje kao pretežnu delatnost obavlja delatnost prerade i konzervisanja mesa. Neophodno je da je registrovano pre 31. decembra 2023. i da je samostalno ostvarilo poslovni prihod u 2023. u iznosu od najmanje 7,2 milijardi dinara. Očekuje se da je prošle godine imalo poslovni i neto dobitak.
Kupac prodajnu cenu plaća odjednom. Zainteresovani mogu podneti prijave za učešće u postupku najkasnije do 27. avgusta. Prodajna dokumentacija će biti dostupna od 12. avgusta i košta 100.000 dinara.
Svi zainteresovani dužni su da uplate depozit za učešće u iznosu od 1.019.390 evra. Otvaranje ponuda je zakazano za 28. avgust, u 14:00 časova.
Perspektive
„Najveće količine sporednih proizvoda životinjskog porekla koje nastaju u Republici Srbiji prerađuju se u objektima koji primenjuju osnovne metode prerade, kao što su objekti koji proizvode mesno-koštano brašno i topljene masti, objektima za tehničke proizvode, kompost i biogas, objektima za proizvodnju prerađenog proteina životinjskog porekla, objektima za proizvodnju hrane za kućne ljubimce“, stoji u Programu upravljanja otpadom do 2031. godine.
Tu se vidi i da je u 2018. godini u Srbiji bilo oko 0,89 miliona goveda, 3,3 miliona svinja i 1,8 miliona ovaca. Na osnovu ovih podataka može se proceniti da je količina proizvedenog stajskog đubriva oko milion tona godišnje. Program nudi podatak i da je ukupna proizvodnja mesa 2020. godine procenjena na oko 440.000 tona.
„Novim propisima o veterini povećaće se količina sporednih proizvoda životinjskog porekla koji se tretiraju u kafilerijama“, poručuju nadležni ovim dokumentom. „Međutim, mala količina materijala prve kategorije (u skladu sa Uredbom (EZ) 1069/2009) može se rešavati sa ostalim otpadom koji se tretiraju u postrojenjima za koinsineraciju“.
Postrojenja otvorenog tipa za tretman sporednih proizvoda životinjskog porekla kategorije 1, koja primenjuju osnovne metode prerade, postoje u Ćupriji i Inđiji.
„Instalirani kapaciteti za preradu materijala kategorije 1 su 200.000 tona na godišnjem nivou. Spaljivanje i ko-spaljivanje se vrši u pećima u Nišu i Ćupriji. Ko-spaljivanje mesno-koštanog brašna vrši se i u četiri objekta, i to: dve ciglane, jednoj cementari i u jednom objektu iz oblasti hemijske industrije“, navodi se u Programu.
U dokumentu još stoji: „Što se tiče sporednih proizvoda životinjskog porekla, očekuje se da će se količine smanjivati u narednim godinama“.