Posle njega, pepeo i dim

Uz Albaniju i Moldaviju, Srbija je najsiromašnija država u Evropi, a na vlasti ima najbogatiju oligarhiju na svetu. Naprednjački kartel je pogazio sve državne i nacionalne interese, uništio privredu i proterao oko milion mladih i radno sposobnih. Nacionalni zavod za zapošljavanje organizuje kurseve za zdravstvene radnike koje traže nemačke klinike, a istovremeno objavljuje oglase srpskih privatnih i državnih bolnica, koje nemaju dovoljno lekara i medicinskih sestara. Privatni poslodavci su zakonom obavezani da plaćaju 60 odsto doprinosa za domaće, a 12 odsto za strane radnike. Vučić je rasprodao srpske teritorije, crkvenu imovinu i javne resurse, a narod gurnuo u dužničko ropstvo, u kome više od milion stanovnika živi u apsolutnom siromaštvu. Ako nije prekasno, Srbija se što pre mora osloboditi tiranije.

Predrag Popović

Ogromnu materijalnu štetu i gubitke u ljudstvu Srbiji su nanosili svi okupatori i agresori, ali niko kao kartel Aleksandra Vučića. Iza njega će ostati stravične posledice političkih prevara i izdaja, pljačke javnih resursa i prekomernog zaduživanja.

Od ranog Srednjeg veka, kad je nastala srpska državnost, Kosovo je više vremena provelo pod okupacijom, nego u sastavu Srbije. Strane sile su ga uvek osvajale oružjem, samo ga je Vučić dobrovoljno prodao i predao svojim albanskim poslovnim ortacima i njihovim zapadnim sponzorima. Pod Vučićevim pritiskom, Kosmet je ostao bez srpskih državnih institucija, a i ljudi. Prošlog septembra, u osnovne škole je upisano 12.000 srpskih đaka manje nego 2023. godine. Etničkom čišćenju Srba više je doprineo Vučić, nego Kurti, Haradinaj, Tači i Čeku zajedno.

Po Vučićevom nalogu, njegov privatni patrijarh Porfirije priznao je raskolničku tzv. Makedonsku pravoslavnu crkvu. Tom odlukom Srpska pravoslavna crkva se odrekla prava na više od 1.600 manastira i hramova, među kojima ima nekoliko stotina čiji ktitori su bili Nemanjići.

Kao što je predao Kosmet i SPC u Makedoniji, Vučić tako priprema gušenje Republike Srpske, koju namerava da utopi u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Da bi obavio taj posao, pre svega je potrebno da smeni Milorada Dodika. Aleksandar Vučić je provođenje tog zadatka počeo promocijom svog rođaka Miloša Vučića, koga je, uz pomoć Kristijana Šmita, instalirao na mesto načelnika opštine Srebrenica. U sledećem mešanju političkih karata u RS, Miloš Vučić će smeniti Dodika na mestu predsednika vladajućeg Saveza nezavisnih socijal-demokrata, što će ubrzati proces unitarizacije BiH.

Rasprodaju srpskih državnih i nacionalnih interesa Vučić nije sprovodio samo u komšiluku, nego i u centralnoj Srbiji. Realizaciju infrastrukturnih projekata, kao i ostatke strateške industrije ustupio je Kinezima, kojima je dao Zrenjanin, Smederevo i celu istočnu Srbiju, od Bora do Zaječara i niže ka jugu. Američkim kompanijama, koje se nalaze pod kontrolom penzionisanog generala Veslija Klarka, koji je komandovao NATO snagama u vreme agresije na SR Jugoslaviju, Vučić je dao poslove vredne više milijardi dolara na izgradnji Moravskog koridora i autoputa od Niša, preko Kosova, do Drača, koji nije potreban građanima Srbije, nego za povezivanje sa NATO bazom u Bugarskoj.

Arapima je dao Poljoprivredni kombinat Beograd i korupcionaški projekat „Beograd na vodi“, preko koga pere novac koji su on i njegovi ortaci iz kartela stekli kriminalom. Francuzima je obećao deponije za radioaktivni otpad iz njihovih nuklearnih elektrana, kojim će se trovati Pomoravlje. Za trovanje zapadnog dela Srbije, Podrinja i Mačve, biće zadužen Rio Tinto. Sporazume sa predstavnicima te kompanije i Evropske unije, pod pokroviteljstvom odlazećeg nemačkog kancelara Šolca, potpisao je lično Vučić.

Javne resurse koje nije dao strancima, da bi zauzvrat dobio političku podršku, Vučić je prisvojio. On i njegovi saučesnici iz vrha kartela napravili su mrežu firmi preko kojih izvlače novac iz budžeta. Megalomanske, nepotrebne i preskupe projekte finansiraju iz kredita, koje će vraćati sledeće generacije građana Srbije.

Kriminalna šema je razotkrivena na primeru Železničke stanice u Novom Sadu. Posle masovnog ubistva pod nadstrešnicom, javnost je saznala da su za rekonstrukciju te zgrade bio angažovan konzorcijum od dve velike kineske kompanije, koje su uključile još osam „srpskih“ preduzeća iza kojih je stajao kineski kapital, pa i 202 srpska, odnosno naprednjačka podizvođača. Prema projektu CIP-a, vrednost tog posla procenjena je na 3,2 miliona evra. Dokumenti, koji su nedavno objavljeni, pokazuju da je samo jednom podizvođaču, firmi Startig iz Batajnice, isplaćeno sedam miliona evra. Razmere pljačke još nisu utvrđene.

Vučić je najveći plen nameravo da zgrne kroz organizaciju EXPO. U izveštaju, koji je nedavno objavila agencija Fič, navodi se da je za izgradnju objekata koji su namenjeni za međunarodnu izložbu EXPO 2027, neophodna ivesticija od 1,2 milijarede evra. Za Vučića je to malo, pa je pripremio 320 pratećih infrastrukturnih projekata, koji će koštati ukupno 16,8 milijardi evra. Ako se u rekonstrukciju novosadske Železničke stanice ugradilo 210 podizvođača, može samo da se pretpostavi koliko će firmi, povezanih sa porodicom Vučić i njihovim ortacima iz kartela, biti uključeno u EXPO i tih 320 projekata.

Osim posledica njegovog pljačkaškog pohoda, Vučić je srpskoj privredi naneo katastrofalnu štetu subvencionisanjem tzv. stranih investitora. Iako koristi svaku priliku da se pohvali brojem dovedenih stranih kompanija i visinom njihovih investicija, rezultati tog avanturizma su pogubni. Zvanični podaci otkrivaju da investitori, od unete četiri milijarde evra, odmah iz Srbije iznesu 3,5 milijarde. I preostalih 500 miliona ne ulažu u nove poslovne projekte, nego čekaju da i njih iznesu čim prestane dotok državnih subvencija. S druge strane, Vučić subvencioniše domaće firme, ali isključivo one čiji vlasnici su njegovi partneri iz kartela. Za ovih 12,5 godina, iz budžeta je podeljeno oko milijardu evra za kupovinu ili izgradnju hotela, banja i sličnih projekata, a ne za pokretanje bilo kakve industrijske proizvodnje.

Vučićevi ekonomski eksperimenti uništili su i srpsku poljoprivredu. Kroz Sorošev projekat Otvoreni Balkan, Vučić je omogućio uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije bez carina, što je nanelo ogromnu štetu srpskim paorima. Da bi stimulisala uvoz, vladajuća klika je smanjila subvencije i ograničila ih neprimenjivim uslovima upotrebe određenih semena, pa čak i izazivanjem zaraznih bolesti, koje su desetkovale domaći stočni fond. Posledice su očigledne: otkad je SNS na vlasti, u Srbiji je ugašeno oko 1.400 poljoprivrednih gazdinstva.

Gase se i sela i gradovi. Od Vučevog kartela, u inostranstvo je pobeglo oko milion, uglavnom mladih i radno sposobnih, stanovnika Srbije. Osim Beograda i Novog Sada, gde se veštački prikazuje rast broja stanovnika, sva naselja su, tokom protekle decenije, ostala bez 15-ak odsto ljudstva. Popis iz 2022. pokazuje da u Beogradu ima 1,2 odsto više građana, nego 2011. godine. Naravno, i taj falsifikat je režirao Vučić.

Za potrebe tzv. izbornog turizma, u Beogradu su prijavljene desetine hiljada stanovnika iz unutrašnjosti, pa i iz Crne Gore ili Republike Srpske. Tragi-komičan način te vrste manipulacije još bolje se vidi na primeru Novog Sada. U tom gradu je, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, za samo godinu dana, tokom 2023, broj stanovnika skočio za 45.000. Od 2011. do 2023. broj Novosađana se povećao za 25.000, a onda ekspresno za čak 45.000. Pravo stanje se vidi u podacima za gradove u unutrašnjosti. Na primer, u Zaječaru je broj stanovnika smanjen za 11 odsto, u Leskovcu i Čačku za 16 odsto, a napuštanje srednjeg i južnog Banata dostiglo je nivo od 20 odsto.

Naprednjački kartel sistemski sprovodi etničko čišćenje Srbije. Za potrebe projekta promene strukture stanovništva, Vučić koristi državne institucije. Narodna skupština je donela zakone, a lokalne samouprave propise koji opterećuju zapošljavanje domaće i olakšavaju zapošljavanje strane radne snage u privatnom sektoru.

Doprinosi na plate domaćih radnika iznose oko 60 odsto, a za strance samo 12 odsto. Takođe, sistemski se stimuliše odlazak stručnih kadrova iz Srbije. Nacionalni zavod za zapošljavanje organizovao je seriju kurseva, kojima su srpski zdravstveni radnici pripremani za odlazak na rad u Nemačku. Istovremeno, na sajtu istog Nacionalnog zavoda objavljuju se stotine oglasa za zapošljavanje zdravstvenih radnika. Recimo, od početka februara, lekare i medicinske sestre traže privatne i državne bolnice u Nišu, Gadžinom Hanu, Boru, ali i u Novom Sadu i beogradskim domovima zdravlja u Starom gradu, Zvezdari, Grockoj…

Kao lekari, iz Srbije beže i zanatlije. U Beogradu je sve manje vodoinstalatera, zidara, varioca, pa i šofera. U većini zanata to je podiglo cene, dok je Gradsko saobraćajno preduzeće pronašlo rešenje u zapošljavanju šofera iz Indije, Pakistana i Bangladeša, koji se ne primećuju samo zbog rasnih razlika, nego i zato što se često zbune, pa voze levom trakom kolovoza, zalutaju na linijama i izazivaju saobraćajne nesreće, ponekad s tragičnim ishodom.

U još težoj situaciji su prosvetni radnici. Za razliku od lekara, pa i zanatlija, oni ne mogu da u inostranstvu nađu posao u struci. No, i mnogi prosvetari odlaze iz Srbije, bolje im je da konobarišu u Nemačkoj ili Austriji, nego da ovde balansiraju na ivici egzistencije i da ih, pritom, tuku roditelji sa naprednjačkim članskim kartama, sve uz urlanje: „Znaš li ti ko sam ja?“

Koliku štetu je Vučić naneo Srbiji konačno su shvatili i njegovi glasači, među kojima većina preživljava na dnu hranidbenog lanca. „Volim te kao sina, ali otišao si na ćoravu stranu“, rekla je Vučiću jedna starija žena na naprednjačkoj tribini u Ćićevcu. Da je ona u pravu, svojim primerom je potvrdio penzioner, invalid rada, koji je Vučiću u oči rekao da ne veruje u njegovo hvalisanje poboljšanje finansijskih uslova za najugroženije slojeve. Kad se čovek požalio da mu je invalidnina povećana za 900 dinara, od kojih 300 mora da plati za RTS, Vučić nije izdržao, počeo je da sikće i vređa mučenika bez ruke.

– Šta hoćeš? Ko ti je ikada više povećao penziju? Niko nikad! Šta hoćeš, da zbog tebe i tvojih 300 dinara ugasimo državnu televiziju? Ne mogu da se s tobom svađam zbog bednih 300 dinara! – urlao je tiranin.

Logično je što on ne zna i ne može da razume šta znači 300 dinara za nekog penzionera. Ne može, jer Vučić, dok sikće na starca u jeftinoj košulji sa praznim rukavom, na sebi nosi „Brioni“ odelo od 14.000 evra, na ruci ima „Hublot“ sat od 42.000 evra, a na nosu naočari Bvlgari Parentesi M, od 4.500 evra.

Bahati primitivac, koji je zgrnuo desetine milijardi evra pljačkom sirotinje, opstanak na vlasti pokušava da obezbedi dodatnim čerupanjem. Dok se hvali smanjenjem inflacije i podizanjem plata i penzija za 11 odsto, Vučić na sve načine otima novac od građana. Računi za komunalije, tokom poslednja dva meseca, uvećani su za dvadesetak odsto, parking u Beogradu za 30 odsto, kao i usluge MTS-a.

Podaci Eurostata otkrivaju da se Srbija, po stopi siromaštva, nalazi samo iznad Albanije i Moldavije. Više od milion ljudi živi ispod granice apsolutnog siromaštva ili na njegovoj granici. Više od 300.000 dece nema uslove za normalan život, za tri obroka, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Oko 80 odsto radnika prima medijalnu platu, ispod 60.000 dinara.

S obzirom na takve posledice vladavine naprednjačkog kartela biće potrebno mnogo snage, znanja, dobre volje i novca da se oporavi od Vučićeve tiranije. Izazovi su teški i krupni, ali baš zato treba što pre dovršiti posao koji su započeli studenti. Treba osloboditi Srbiju i dati joj šansu za obnovu.