Kako je od volontiranja, preko PP ugovora, onih honorarnih, pa zatim na određeno, jedna mlada mama posle porodiljskog bolovanja ostala bez posla? Kako se tada osećala, ali i šta je naučila, za naš portal priča Sandra Žigić, koja je radila na RT Vojvodina.
„Mesec dana pre isteka porodiljskog sam počela da se raspitujem o svom statusu i povratku na posao. Ne pre toga jer sam bila ubeđena da se vraćam, samo je bilo pitanje koji će mi biti status jer sam tamo skoro 10 godina“, priča Sandra za Zadovoljnu.
Zvala je tada svoju urednicu koja je rekla da će se raspitati.
„Ako me eventualno planiraju, ideja je bila da ću dobiti PP ugovor. Taj ugovor za privremeno povremene poslove bi bio nekoliko koraka unazad, što bi bilo poražavajuće. Tako ne bih imala ni pravo za plaćen godišnji, bolovanje. Pokušavala sam da pregovaram o boljim uslovima, pokušala da dođem do glavnog i odgovornog urednika Prvog programa, ali sekretarica mi se nije javljala. Odlučila sam da sama odem do njegove kancelarije, nije bio tamo, ali sekretarica mi je tad saopštila da za mene mesta nema.“
Sandra kaže da su joj u tom periodu, onako usput, na stepeništu, takoreći preko glasnika, dodali – pa tebi kad se završi porodiljsko, ti više nisi porodilja… A što ne pitaš neke drugarice, pa nađeš neki drugi posao…
Dakle, od situacije da pregovara za bolji ugovor ona je došla do – otkaza.
„Pritom, u moju redakciju su dolazili novi ljudi za vreme mog porodiljskog. I tih dana sam se osećala jako loše. Bilo mi je poljuljano samopouzdanje, mada nije bilo razloga za to. Treba čovek samo da pogleda svoje kvalifikacije, a i sada poruke podrške koje dobijam, pa da shvati da vredi.“
A pošto je beba bila tu, Sandra nije odustajala.
„Obratila sam se i kolegi koji je u sindikatu Nezavisnost, pokušavali smo da me vratimo, razgovarala sam i sa pravnicom. Samo je rečeno da prostora za saradnju više nema. Niko se nije udostojio da me pozove na razgovor i objasni mi zašto je tako.“
Međutim, kako kaže, ona ne želi da ocrni svoju bivšu medijsku kuću jer i dalje veruje da su za put poput njenog, od lektora preko vremenske prognoze do novinara, voditelja i urednika emisije, dovoljni samo rad i znanje za ostanak i napredak.
„Moja Radio-televizija Vojvodine je jedna predivna medijska kuća, u kojoj predivni ljudi uz pomoć štapa i kanapa znaju da rade predivne stvari. Ali moj RTV su ščepali pohlepni pojedinci, nestručni, bahati, lenji i glasni, koji su i mene svojevremeno ućutkivali kada sam pokušavala da govorim o onome što ne valja i ne treba da bude.“
Ipak, sreća u svemu ovome je, kako ističe, što je njeno iskustvo inspirisalo druge mlade žene da se zapitaju šta njih može da čeka jer su u sličnoj situaciji kao ona pre odlaska na trudničko i potom porodiljsko. Dakle, sve one koje planiraju porodicu, a nemaju ugovor na neodređeno vreme.
U međuvremenu je Sandra, kako kaže, počela da mahnito traži drugi posao.
„Ukazala mi se pozicija za content writera i sada radim od kuće, što je odlično zbog bebe. I tako se nakon nečeg što se učinilo kao jako loše, ipak izrodilo nešto dobro, pa makar bilo prelazno rešenje. Da sa bebom ne budem bez posla.“
***
Nova.rs
