Ustavni sud usvojio je žalbe tužilaca bliskih prvom čoveku beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenadu Stefanoviću vezano za izbore u Visokom savetu tužilaštva (VST), čime je doveden u pitanje čitav izborni proces. Sporni izbori održani su u napetoj atmosferi u pravosuđu, a režim je preko Stefanovića pokušao da progura pojedine kandidate u nameri da smanji uticaj vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac i tako ostvari kontrolu nad tužilaštvom. Odluku je donelo veće sastavljeno od nedavno izabranih sudija, među kojima su Vladan Petrov i Maja Popović, poznati po otvorenoj podršci režimu Aleksandra Vučića.
Odluka o prihvataju žalbe tužilaca vezano za izborni proces u VST doneta je juča.
„Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: vršilac funkcije predsednika Suda sudija Dobrosav Milovanović, predsednik Veća i sudije dr Nikola Banjac, dr Ranka Vujović, dr Zoran Lončar, dr Vladan Petrov, Maja Popović, dr Mihajlo Rabrenović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po žalbi Edisa Arifovića iz Novog Pazara, Jelene Kocić iz Niša, Saše Avramovića iz Bošnjana, Đorđa Mahovca iz Sremske Mitrovice, Ivana Filipovića iz Kruševca i Dušana Milosavljevića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. januara 2026. godine, doneo je odluku kojom se usvajaju njihove žalbe“, navodi se u saopštenju Ustavnog suda Srbije.
Usledio je odgovor i VST-a iz kog su ocenili da Ustavni sud prilikom ove odluke nije primenio odredbe Zakona o Ustavnom sudu i zakazao javnu raspravu povodom uloženih žalbi, što je trebalo da učini.
Ko su sudije koje su prihvatile žalbu?
Inače, sudije koje su bile u sastavu veća su poznate široj javnosti i nedavno su stupili na dužnost, a bili su predloženi kandidati predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Skupštine.
Među njima je i sudija Milan Rapajić o kojem je nedavno govorila narodna poslanica Jelena Jerinić. Ona je navela da je sudija Rapajić dovođen u vezu sa paljenjem automobila jednoj profesorki.
Narodna poslanica Jelena Jerinić na svom zvaničnom nalogu na „X“, nekadašnjem Tviteru, napisala je da je reč o čoveku, u čijoj biografiji stoji da je nekad konkurisao za pripravnika u Ustavnom sudu, ali nije primljen, a sada je sudija.
„Naprednjaci su za sudiju Ustavnog suda izabrali Rapajića koja je 2006. doveden u vezu sa paljenjem automobila prof. Draškić, jer je mislio da je kriva za to što nije izabran za asistenta. Pored toga je nedeljama uznemiravao telefonom. Gde je granica“, napisala je ona tada.
Inače, Rapajić je i jedan od potpisnika podrške Srpskoj naprednoj stranci iz 2023. godine.
I sudija Mihajlo Rabrenović je jedan od potpisnika podrške Srpskoj naprednoj stranci 2023. godine. Kako je Danas pisao, Vlada Srbije ga je 2020, kao profesora Megatrenda, postavila predstavnika u Savetu Filološkog fakulteta u Beogradu, čemu su protivio jedan broj zaposlenih.
Gostovao na provladinoj televiziji „Pink“ kao „stručnjak za strategijski menadžment“, gde je takođe kritikovao studentske blokade, pisao je taj list.
Rabrenović i Rapajić bili su izbor kandidata predsednika Vučića za sudije.
Sa druge strane, u veću su i oni koji su bili izbor Narodne skupštine. Među njima Ranka Vujović, inače pomoćnica direktora Republičkog zavoda za zakonodavstvo, zatim Zoran Lončar, inače profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kao i Nikola Banjac.
Banjac je široj javnosti poznat kao savetnik bivšeg premijera i lidera SNS-a Miloša Vučevića.
Bivša ministarka i profesor Pravnog fakulteta
U veću su bili i bivša ministarka pravde Maja Popović i profesor Vladan Petrov, dobro poznati široj javnosti. Popović je funkcionerka Srpske napredne stranke (SNS), dok je Petrov poznat i kao sudija koji podržava režim Aleksandra Vučića, o čemu svedoče njegovi nastupi na režimskim televizijama.
Petrov je redovni profesor Pravnog fakulteta. Prošle godine je, odlukom Vlade Srbije, imenovan za člana Venecijanske komisije. Poznat je po podršci Vučiću, a učestvovao je u pisanju Vučićeve Deklaracije o Vojvodini. Zbog niza problematičnih izjava Petrova svojevremeno je reagovao i Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) pisao upravo Venecijanskoj komisiji, navodeći da bi trebalo sprečiti njegovo dalje neetičko postupanje.
“Poznat je po tome što je više puta ponovio da predsednik Republike ne krši svoja ustavna ovlašćenja kad se meša u rad državnih institucija, a posebno se istakao u pokušaju diskreditacije ekspertska grupe Senata Univerziteta u Beogradu, koja je formirana da bi se ispitala da li je vlast ispunila tada tri studentska zahteva kako bi se okončale blokade. Kako su profesori i eksperti iz različitih oblasti procenili, zahtevi studenata nisu ispunjeni, što je Petrov na sve načine pokušavao da ospori, pisala je Nova.rs prošle godine u bazi o sudijama. Petrov se našao na listi 650 ličnosti koji su podržali kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika.Takođe, njegovo negativno komentarisanje protesta protiv Rio Tinta takođe ne iznenađuje ukoliko se uzme u obzir činjenica da je jedan od sudija Ustavnog suda koji su dali zeleno svetlo Rio Tintu na sednici, na kojoj je odluka o obustavljanju projekta „Jadar“ proglašena neustavnom“, navodila je Nova.
Inače, Ustavni sud čini 15 sudija, ali je u decembru većini prestao mandat, pa su nove kandidate predložili i birali republička skupština i predsednik Aleksandar Vučić.
Pet je izabrala Skupština Srbije od 10 predsednikovih kandidata, a drugih pet predsednik od deset kandidata parlamenta.
