Prizori potonuća kriminalnog „Titanika“ A. Vučića, i druge priče…

„Kad vlast narušava pravo naroda onda je pobuna za narod i pravo i obaveza“, piše ovako doslovno u Deklaraciju o pravima čoveka i građanina iz davne 1793. godine. Punih dva i po veka kasnije, režim Aleksandra Vučića u Srbiji suočava se (i tek će se suočiti) sa ovom Deklaracijom. Šta se ustvari dešava u poslednjim danima i mesecima AV režima, uoči proleća koje će pamtiti zauvek.

Luka Mitrović

Da je baš onako kako piše u Deklaraciju o pravima čoveka i građanina iz davne 1793. godine, govori nedavno izlaganje Predraga Voštinića iz Kraljeva, nezvanično proglašenog državnim neprijateljem od strane odlazećeg tiranina. Naime, na sednici Skupštine grada Kraljeva, ispored pokreta „Lokalni Front“, Voštinić je kazao prisutnim „naprednjacima“:

„Vi ste se, gospodo, mnogo zaigrali. Princip i pravilo zakonitosti nije princip i pravilo većine. Vi možda jeste, kako god stečena, većina u bilo kom delu ovog društva, ali niste – zakon. Nećete biti zakon. U ovoj sali nećete imati sagovornike dokle god budu sedeli ljudi koji na svojim profilima drže krvavi srednji prst, koji govore studentima da su ustaše“…

Sve što se kasnije dešavalo u ovom gradu (prethodno i u nekim drugim opštinama i gradovima u Srbiji), govori da kriminalne lokalne vlade (SNS) padaju jedna za drugom iz dana u dan. Uhapšen je odbornik „Lokalnog Fronta“ jer je pokušao da snimi „evakuaciju“ gradonačelnika Predraga Terzića iz zgrade Opštine, koga je odatle izvelo privatno obezbeđenje i policija.

Ta sednica je prekinuta nakon što je njegov kolega Vladan Slavković zatražio od predsednika Skupštine da udalji gradonačelnika Predraga Terzića iz sale. RTS te večeri „nije videla“ kako je gradonačelnik „sa saradnicima napustio zgradu“ i kako su ga ispratili demonstranti za koje je ova sramotna firma objavila lažnu vest da su se razišli još pre toga!

Ali, ovo je tek jedan od dokaza da sa diktaturom Aleksandra Vučića i onoga što se taložilo ne samo poslednjih 13 godina njegove vladavine, već i onoga od pre tri decenije i više, nema kompromisa.

Smrdljivu režimsku rupetinu, sve njegove lopovske jazbine, sve štekove droge, oružja i stotina miliona evra i dolara, sve njihove dvorce, vile, vozne parkove i duboke sefove, otvorile su masovne demonstracije građana Srbije svih društvenih slojeva. Na sceni je opšti konsenzus oko Aleksandra Vučića i njegovih primitivnih hordi. Njegov (i njihov) odlazak je u toku, a „izmeravanje“ otete imovine, rezultate epohalne pljačke, tek počinje.

A, u međuvremenu, u toku je i opšti haos, potpuna pometnja njegovog režima. U nedostatku boljeg argumenta da napadne bilo koga bilo čima, diktator je na Međunarodnom sajmu turizma pomenuo USAID kao „zločinačku organizaciju koja finansira njegovo rušenje“. USAID je odmah zatim napala i skaradna pojava po imenu Ana Brnabić, pa onda članovi Vlade Srbije, mada su do nedavno zahvaljivala USAID-u na 20 godina odlične saradnji „koja je omogućila značajne reforme“.

Čim je Vučić napao USAID (koji mu je finansirao brojne projekte kroz stotine miliona dolara donacija) sa sajta Skupšine Srbije skinuta je i oznaka gde piše da je čak i taj sajt platio USAID. Sasvim prirodno, jer je USAID finansirao sve institucije Vučićeve falange, ne bi li mu pomogle u očuvanju vlasti, a on ih je „izgrađivao“ sa ciljem da nikada ne prorade.

Novcem USAID je finansirana infrastruktura Eleketromreže Srbije kad je Vučić ovaj sistem odvojio od EPS-a i poklon ga svome kumu Nikoli Petroviću, za koga je jedan njegov nekada bliski prijatelj rekao da je „sladostrasni lopov kome su oči gladne svega“ i da ga je „kum Aca“ uveo u pljačku i podelu plena, a onda „izgubio kontrolu nad njima“.

Istina je, dobar deo Vučićeve mafije se distancirao od njega, ali i dalje plaća „tal“ i njemu i njegovom njegovom bratu.

U grupi od nekoliko stotina „distanciranih“ i od Vučića i od javnosti svakako je interesantan Milutin Folić, bivši gradski urbanista, koji je tu funkciju vršio pet godina i koji je danas ozbiljan multimilioner…Kao mladi arhitekta bez iskustva upao je u Vučićev „štab“ i postavio ključne smernice za razvaljivanje Beograda, njegovu potpunu devastaciju.

Njegov najbliskiji saradnik bio je Nemanja Stajić, bivši sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije u Beogradu, koji je ovih dana uhapšen. Uhapšen i Novak Stajić, Nemanjin brat. Međutim, uhapsiti Stajića, a ne uhapsiti Folića, znači da od procesa nema ništa. Obična predstava. Jer, u suprotnom, kad bi uhapsili Folića, Morali bi i Vesića, a onda i Sinišu Malog, i ode hobotnica „do glave“, A.Vučića.

Nema nijedne investicije gde se nisu debelo ugradili i svako za sebe, postali multimilioneri. Mada su tek jedna karika u lancu novih multimilionera kojemje AV režimn stvorio plajčkom i korupcijom, nasilje i zastrašivanje, klasičnim razbojništvom i sličnim metodama.

„Nadograđivalo se to, izmenjivalo projektne dokumentacije, gubilo na sudovima, ali kad dođe do izvršenja tada uvek naletieš na logistiku okrivljenih. Folić zvani Pjaćenca? Pa ništa na Vračaru nije moglo da se zida bez njegovog tala i to govno treba svakako procesuirati!“ rekao je jedan bivši opozicionar koga je proganjala Vučićeva mafija.

Najmanje 50.000 naprednjaka je zrelo za hapšenje. I to odmah,  „dan posle“ oslobođenja rekao je advokat M.I. povodom navodne Vučićeve akcije „u borbi protiv korupcije„, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je proveravalo poslovanje 50 firmi. Međutim, izgleda da je ovo tek početak akcije Višeg javnog tužilaštva po nalogu Evropskog tužilaštva, jer su uhapšeni neki Vučićevi najbliži i najzaštćeniji ljudi.

Među firmama koje su predmet istrage, nalaze se  „Savanova plus“, „Tončev grupa“ iz Niša, „Fristajler“ iz Beograda, „Vinarija Škrbić“, „Grass garden“, restoran „Sava nova Plus““Putevi Užice“, „IT Globe“, „NBI.N.A.T. doo Kragujevac“ i još dosta njih. Sve su povezane sa braćom Vučić.

Navodni veliki borac za „srpski Nikšić“  (donosio veliki novac ilegalno iz Bosne I Hercegovine, za kupovinu glasova  u Crnoj Gori, a za račun crnogorskih veza Aleksandra i Andreja Vučića).

Gore već pomenuti Nemanja Stajić, mogao bi ubrzo da podigne svoj glas na nivo „soliste“ i propeva o biblijskim pljačkama koje su braća Vučić izveli do sada. „Mi smo samo izvršavali naređenja AV“, reći će Stajić sigurno. I ne samo on nego i svi sada optuženi, njegovi najbliskiji saradnici.

„Ispod radara“ javnosti je prošao i slučaj Predsednika Izvršnog odbora osiguranja „Đenerali“ Dragana Filipovića, koga su Vučićevi bilteni razapeli na krst uz optužbu da „hoće da ruši državu“ zato što je objavio fotografiju sa studentskih protesta. Ni Privredna komora Srbije ni Udruženje osiguravača Srbije nisu stali u njegovu zaštitu

„Đenerali osiguranje“ odlučilo je da se povuče iz rada Privredne komore Srbije i Udruženja osiguravača Srbije, nakon što su i jedna i druga organizacija odbile da reaguju na napade kojima je u prethodnim nedeljama bio izložen predsednik Izvršnog odbora ove kuće Dragan Filipović. Fotografiju Filipovića sa studentskih protesta kojima je prisustvovao privatno, Vučićeva smeća, Informer i Republika (Srpski telegraf) objavili su, optužujući ga da „hoće da ruši državu“. Na rafalnoij paljbi koja je usledila, našla se i sama kompanija kroz tekstove u kojima se neosnovano tvrdi da gubi tržište.

Nakon takve kampanje , kompaniju su javno podržale brojne srodne organizacije, uključujući Savet stranih investitora, Srpsku asocijaciju menadžera, Komoru italijansko-srpskih privrednika i Konfindustriju, koji su osudili napade na „Đenerali“.

Dok se dešava da naprednjački klan predlaže napad na student i linčovanje pojedinih među njima, kćer  Aleksandra Vučića, Milica, živi u Berlinu, ima svoj, kupljen stan od 150m2 na Kudamu (sam centar grada). Ima petoro ljudi u obezbeđenju i nikom nije jasno od koga je čuvaju… Svoje račune plaća zlatnom karticom. Inače, kvadrat stana u tom kvartu Berlina košta od 12-17.000 evra!

Deca Siniše Malog idu u privatnu američku školu koja godišnje košta 60.000 evra.

Aleksandar Šapić, inače priglup, ali ne toliko da ne zna šta se dešava, iz Trsta je progovorio o tome kako se nameštaju afere doturanjem lažnih informacija novinarima sa namerom da se diskredituju politički protivnici (a i stranačke kolege).

Konačno, Vlada entiteta BiH Republika Srpska proglasila je neku vrstu vanrednog stanja uoči izricanja presude predsedniku entiteta Miloradu Dodiku, najavivši spremnost da preduzme „sve potrebne mere sa ciljem zaštite institucija, imovine i interesa građana RS-a“.

Entitetska vlada zasedala je „iza zatvorenih vrata“ nakon što je iznošenjem završnih reči odbrane i tužilaštva okončano jednogodišnje suđenje Dodiku i direktoru Službenog glasnika RS Milošu Lukiću koji su optuženi za nesprovođenje odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH.

Državni tužilac BiH zatražio je da Dodika i Lukića proglasi krivima i osudi na zatvorske kazne „blizu maksimalne“ koja iznosi pet godina zatvora.

Kakva god da bude presuda, biće to udarac Vučićevom režimu.

Bilo bi poželjno da se ista katarza desi i u onim drugom entitetu.