Na našoj političkoj sceni uspostavljena je pat situacija. Vučić ni uz krađu ne može više da namesti da ima većinu građana uz sebe (kamoli da njom uistinu raspolaže), ali i dalje je u stanju da kontroliše legalne i nelegalne mehanizme sile. Narod koji je protiv njega, nesumnjivo preovlađuje ali nije adekvatno organizovan i usmeren, da bi brzo mogao da ga obori s vlasti.
U takvim okolnostima logično je da Vučićevi oponenti intenziviraju delovanje u cilju što šireg i funkcionalnijeeg objedinjavanja, te da pokreću, koliko god je moguće, opsežne antirežimske radnje, kako bi ga iscrpljivali, te kroz akcije učvršćivali svoje redove. Deo toga je i pritisak da se što skorije raspišu republički izbori. Jasno je da Vučić ne bi dopustio da oni budu fer, niti bi priznao poraz, ali bi velika krađa na kraju trke doprinela kulminaciji građanskog bunta. Pa onda, kako se kaže, kom’ opanci a kom’ obojci!
S druge strane, od SNS kartela se očekuje da, suprotno rečenom, rasteže sa raspisivanjem izbora, te na sve moguće načine nastoji da zamuti situaciju, kako bi građani bili što više zbunjeni, a njihova protesna energija umanjena. Vučić, kao vešt politički mešetar, ne može da ne shvata da nije u stanju da vrati skazaljku na časovniku istorije te konsoliduje vlast. Samo može da je donekle razvuče i iskoristi preostalo vreme za zaokruživanje svoje krunske EKSPO pljačke, te nešto manje ali takođe relevantne otimačine „Beograd na vodi 2“.
Baš kao što se i očekuje, Vučić i postupa. Dobro zna šta radi. Zato oni koji bi trebalo da deluju drugačije, to ne čine. Oni koji su se infiltrirali u studentski pokret do te mere da su možda i preuzeli njegovo kormilo, te njima bliski ljudi u sferi kreiranja opozicionog javnog mnenja, sada zagovaraju krajne čudnu stvar. Tvrde da rušenju Vučića pogoduje ono što on smatra da ide u prilog očuvanju njegove vlasti još neko vreme! Kao, neka izbori budu što kasnije, studenti će za još bolje „spremniji“.
Čak i da je tako – a mislim da nije – džabe smo krečili ako sada vladajuće političko-mafijaške strukture završe pljačku Srbije. Samo u kontekstu EKSPO prevare planiraju da nas zaduže više desetina milijardi dolara. Ako uspeju, šta ćemo sa totalno devastiranom zemljom koja bi ostala posle njih?
Ako ne iz drugog razloga, da bismo im zagorčavali život i rušili EKSPO projekat (koji teško može da bude održan ako je Srbija u velikom plamenu) – i samim tim onemogućili deo investicija skopčanih sa njim, a koje nas vode u dužničko ropstvo – normalno bi bilo uporno nametati izbornu priču i preduzimati sve moguće akcije da bi stanje u zemlji postalo što nemirnije (naročito one usmerene protiv realizacije pomenute manifestacije).
Ništa od toga! O čemu se tu radi? Plašim se da su neki ljudi bliski Miškoviću, možda, samo nagađam, njegov advokat Zdenko Tomanović, ali i ekipa oko rektora Đokića – stekli veliki uticaj među plenumima ili makar delom njih. A Mišković se bavi građevinskim investiranjem (setimo se samo, primera radi, aktuelnog velikog projekta „Delta district“), dok je rektor, inače arhitekta, sa svojim okruženjem, takođe tesno povezan sa tom privrednom sferom. EKSPO, „Beograd na vodi“ i generalno Vučićevo veštačko pumpanje poslova sa nekretninama, svima njima zasigurno donose korist.
Vlast je vlast, i nije da se za nju ne bore, ali kada se već Alek bez Kosova drži kao pijan plota građevinskog kolača koji je sa svojim pljačkaškim stratezima osmislio, onda drugi (post)tranzicioni grabljivci računaju da bi bilo šteta da i oni koji komad ne progutaju. Ako energično produže borbu protiv Vučića, uz svu moć koju još ima on se možda oklizne, ali u brzoj igri teško je sačuvati tortu vrednu desetak ili više milijardi dolara koju drži. Realno je da mu ispadne i razbije se, a oni koji se nadaju da će zavladati posle SNS bande tako što će uzurpirati studentsko-građanske proteste, svesni su da bi u tom slučaju manje profitirali (skupljajući ostatke razbucane torte) nego da kao sekundarni igrači učestvuju u njenoj podeli sa Vučićem, makar on do kraja gozbe zadržao ključnu ulogu.
Sve utemeljenije mi deluje da se u tom grmu krije zec, te da zbog takvih ličnih računa raznih nezajažljivih faktora iz protesne senke, oni posustaju na razočarenje mnogih koji iz nacionalno najbolje namere učestvuju u narodnom buntu. Rezultat toga je povećanje šanse Aleka Anti-Srbina da očerupa srpske kokoške do kraja, da deo plena dobiju oni koji se radi toga sada kilavo bore protiv njega (pošto su uvideli da bi se manje omrsili ako ga sruše pre nego što EKSPO prođe, pa makar i participirali u vođenju „oslobođenje“ države), a narodu Srbije ostane da bude periferno EU roblje jer drugačije neće moći da preživi! Pre toga, dok ne shvatimo da smo propali, oni koji sada kalkulišu oko podele plena sa SNS mafijom, nadaju se da će neko vreme biti stečajni upravnici Srbije pošto EKSPO prođe a Vučić ode, te će se još malo omastiti.
Još imamo vremena da sve navedeno ne dozvolimo, a prvi korak ka tome je da prozremo i odbacimo mangupe u redovima studentsko-građanskog mrežnog pokreta otpora. Na potezu su plenumi još nekoliko fakulteta koji nisu utonuli u oligarhijsko-profitno blato, da pokrenu unutrašnji otpor uzurpatorima, kako bi onda spoljnosuprotstavljanje kriminalnom režimu ponovo postalo efikasno.Nema još mnogo vremena za to, jer se približavamo crvenoj liniji posle koje smo u zoni nepopravljive štete!
