Rok za prijavu nelegalnih objekata ističe 5. februara u ponoć. Produženja roka neće biti. Do sada je, prema rečima ministarke Aleksandre Sofornoijević, stiglo oko 1,5 milona prijava za upis svojine objekata.
Iako su ranije državni zvaničnici — od Siniše Malog, preko Đure Macuta, do Aleksandra Vučića — više puta isticali da postoji mogućnost produženja roka za prijavu, poslednja informacija koju je saopštila ministarka Sofornijević jeste da rok ostaje 5. februar.
Međutim, kako je navela, građani koji imaju opravdan razlog zbog kojeg do sada nisu prijavili objekte moći će to da učine do 24. oktobra. Kao „opravdane razloge“ navela je bolest, povredu, smrt, pad sistema ili neku drugu višu silu.
Sagovornici Danasa smatraju da je rok od dva meseca za prijavu nelegalnih objekata bio prekratak, imajući u vidu da u pojedinim slučajevima nije bilo moguće prikupiti svu potrebnu dokumentaciju u tako kratkom periodu.
Drugo pitanje koje se nameće nakon odluke da rok ne bude produžen jeste šta će se dogoditi sa oko 3,3 miliona neprijavljenih objekata, s obzirom na to da je pre početka procesa prijave rečeno da u Srbiji postoji oko 4,8 miliona nelegalnih objekata.
Sagovornici Danasa smatraju da je broj neprijavljenih objekata čak i veći od 3,3 miliona, dodajući da podatak o 1,5 miliona prijava ne znači da je isto toliko objekata i upisano u katastar.
Kada je reč o sudbini tih objekata, oni navode da će deo njih biti pripisan vlasnicima zemljišta na kojima se objekti nalaze, dok bi drugi, upozoravaju, mogli da završe u državnom vlasništvu.
Da li je dva meseca za prijavu kratak rok?
Advokat Đorđe Vukotić smatra da to što rok za prijavu objekata nije produžen verovatno predstavlja postupanje po nalogu predsednika Republike.
Vukotić podseća da je ministar finansija Siniša Mali ranije najavljivao produženje roka do kraja marta, ali je, kako kaže, „očigledno u međuvremenu stigao nalog da produženja nema“.
Posebno je sporna odredba, ističe Vukotić, koja kaže da će građani u slučaju sprečenosti moći da prijave objekte do 24. oktobra i postavlja pitanje „šta je opravdana sprečenost“.
On navodi da je ministarka kao primer navela da je opravdana situacija ako je neko bio „na putu“.
„Putovanje nije opravdana situacija ni u jednom drugom upravnom postupku. Opravdano je ako je neko bio bolestan, na operaciji, imao dokaz iz bolnice ili bio na lečenju u inostranstvu. Ako je neko bio na letovanju ili živi u inostranstvu, to nije opravdana situacija“, naglašava on.
Zbog toga, dodaje, ostaje nepoznato da li će država sve te situacije tumačiti kao opravdane i prihvatati prijave ili će primenjivati strože kriterijume.
Advokatica Gordana Mihailović ocenjuje da je rok za prijavu objekata bio prekratak.
„Postoji veliki broj stanova i objekata koji nigde nisu ucrtani. Da bi se oni uopšte prijavili, prvo je morao da se uradi elaborat geodetskih radova, da se konstatuje postojanje objekta. Bez toga ne možete ništa da prijavite“, objašnjava Mihailović.
Prema njenim rečima, tvrdnje da su svi objekti ucrtani u kopije planova nisu tačne.
„Ucrtane su zgrade, ali se ne zna koji stanovi u tim zgradama postoje. A ima mnogo stanova u nelegalnim zgradama koji su i sami nelegalni. Za sve te stanove bilo je neophodno uraditi elaborate“, navodi ona.
Poseban problem vidi u ograničenom broju ovlašćenih geodetskih agencija.
„Najveći problem je što smo morali da jurimo i čekamo geodete da urade elaborate. Broj ovlašćenih agencija je ograničen, a elaborat koji je uslov za upis stana je obiman i tehnički zahtevan“, kaže Mihailović.
Dodatni apsurd, kako ističe, jeste to što sistem ne može da primi dokument koji sam zakon zahteva.
„Taj elaborat ne može da se pošalje putem onlajn prijave. Zakon ga traži, ali sistem ne može da ga primi. Geodeti ne mogu ni direktno da ga pošalju u katastar, jer mnogi objekti nisu snimljeni. Tu je nastalo ogromno zamešateljstvo i zato je rok morao da bude produžen“, upozorava ona.
Vukotić ističe da tamo gde vlasnici nisu stigli da urade elaborate geodetskih radova, advokati ih po pravilu savetuju da ne propuste rok za podnošenje prijave, već da prijavu podnesu nekompletnu, a da naknadno dostave elaborate.
Šta će biti sa neprijavljenim objektima?
Na pitanje kako će država sada tretirati više od tri miliona neprijavljenih objekata, Vukotić smatra da većina vlasnika verovatno nema interes da uđe u postupak.
„Tu imate svega – kuće, šupe, montažne objekte. Očigledno je da interes za prijavu imaju samo oni koji poseduju vredne objekte u urbanim centrima ili atraktivnim vikend-naseljima. Oni koji imaju manje vredne objekte nemaju realan interes da ih prijavljuju“, kaže on.
Zakon, podseća Vukotić, propisuje da će se u slučaju neprijavljivanja objekat na kraju upisati na vlasnika parcele, ali ostaje nejasno da li će se to zaista desiti i kada.
Dodatnu konfuziju, kako navodi, stvara i podatak o broju prijava. Kada se, kako kaže, navodi da ima 1,3 miliona prijava, to ne znači da ima toliko objekata.
„To može biti i 300.000 objekata, jer su ljudi mogli više puta da podnose prijave. Sistem im nije izbacivao broj, pa nisu znali da li je prijava uopšte podneta“, kaže on i postavlja pitanje da li će se prijavom smatrati sve što je stiglo ili samo ono što je dobilo broj kroz sistem.
Kao posebno problematičnu navodi i informaciju da svaki suvlasnik mora da podnese posebnu prijavu za isti objekat.
„Zbunjujuća je informacija koja je plasirana preko medija da svaki suvlasnik mora da podnese posebnu prijavu, što bi značilo da je, na primer, svaki od supružnika dužan da podnese posebnu prijavu za istu nepokretnost. Takav zahtev je besmislen i komplikuje postupanje, jer je u većini slučajeva samo jedan od suvlasnika podnosio prijavu za sve ostale“, ukazuje Vukotić.
I sagovornica Mihailović ukazuje da 1,5 miliona prijava ne znači 1,5 miliona objekata.
„U većini tih objekata ima više suvlasnika i svaki suvlasnik mora da podnese prijavu. Realno je prijavljeno znatno manje objekata“, objašnjava ona.
Što se tiče objekata koji nisu prijavljeni, Mihailović smatra da će država pokušati da primeni zakonsku odredbu o upisu na vlasnika parcele, naročito u seoskim sredinama.
„Problem je što se često kao vlasnik parcele vodi neko ko odavno nije stvarni vlasnik – čukundeda, čukunbaba.
Upozoravala sam više puta da će se desiti da se objekat upiše na nekoga ko uopšte nije vlasnik“, kaže ona.
Dodaje da zakon predviđa i mogućnost da se objekat upiše na državu.
„Ako ne može da se utvrdi vlasnik objekta prema vlasništvu na parceli, a prijava nije podneta, država može upisati objekat na svoje ime. Tada će građani morati da tuže državu i dokazuju da je objekat njihovo vlasništvo“, upozorava Mihailović.
Posledica toga, prema njenim rečima, biće zatrpavanje sudova.
„Sudovi će biti preplavljeni sporovima“, kaže ona.
Da li će građani rešenje o legalizaciji moći da dobiju u februaru?
U javnosti se pojavilo i pitanje da li je moguće da država promeni zakon i omogući građanima da dobiju rešenja o legalizaciji, kako je predsednik Vučić nedavno najavio.
Vukotić, međutim, ne vidi naznake takve namere.
„Oni očigledno nemaju nameru da menjaju zakon. Ja sam već rekao da je ovo nezakonito postupanje, jer nema autorizacije podnosioca i jer se navodi da se postupa po ispravama, a u stvari će se postupati po skeniranim dokumentima koji nisu isprave. Isprava je samo originalni dokument ili elektronski dokument sačinjen u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu“, ističe on.
Poseban problem vidi u samoj aplikaciji, koja, prema njegovim rečima, nije omogućavala podnošenje uredne dokumentacije.
„Svako je kačio šta je stigao, naročito po poštama, gde ljudima nisu hteli da skeniraju kompletnu dokumentaciju, pa je često bila skenirana samo prva strana. Na osnovu toga organi neće moći zakonito da postupaju“, upozorava Vukotić.
On smatra da će država moći da donosi rešenja samo u ograničenom broju slučajeva.
„To su situacije gde je vlasnik objekta ujedno i vlasnik zemljišta. Tada nije potrebna dodatna vlasnička dokumentacija. Ako postoji snimak da je objekat postojao, moguće je izvršiti upis, ali bez elaborata geodetskih radova ne može se upisati površina objekta“, objašnjava.
Šta će se dalje dešavati, kaže, ostaje „veliko pitanje“.
U javnosti se, prema njegovim rečima, pojavila i informacija da bi u donošenju rešenja mogla da se koristi veštačka inteligencija.
„Pominje se da bi se na taj način donosilo i do 100.000 rešenja mesečno. Ako bi veštačka inteligencija radila sve ostale, složenije slučajeve, to bi bio potpuni haos“, ocenjuje Vukotić.
Na pitanje da li je realno očekivati rešenja o legalizaciji već u februaru, advokatica Mihailović kaže da je to nemoguće.
„Ja u svojoj maloj kancelariji nisam uspela da za ova dva meseca obezbedim geodetu i podnesem neke prijave. To je pravno i tehnički nemoguće“, zaključuje Mihailović.
