Ispostavilo se da je Atlantski savet – vodeći NATO tink-tenk – dobro znao čega se pribojava kada je još prošlog leta najavio da će sukob Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije oko slobode govora tek eskalirati. Volfgang Minhau, kolumnista ”Fajnenšel tajmsa”, sad ide i korak dalje: spor oko cenzure može da uništi njihovo savezništvo.
Ova kataklizmična projekcija ideološkog sukoba među NATO saveznicima, uostalom, nije puki senzacionalizam kao što može da izgleda.
Policijsko-pravosudni udar
Istog dana, naime, u utorak 3. februara, francuska policija pretresla je prostorije kompanije Iks Ilona Maska, dok je britanska policija pod različitim formalnim izgovorom ali istim suštinskim povodom otvorila istragu protiv Maskove kompanije. Nasuprot tome, Odbor za pravosuđe američkog Kongresa objavio je izveštaj pod naslovom ”Pretnja inostrane cenzure: Deceniju duga kampanja cenzurisanja globalnog Interneta i kako to ugrožava američki govor u Sjedinjenim Državama”.
Ova upadljiva podudarnost ima i nijansu na koju vredi skrenuti pažnju. Naime, unapred se znalo da će kongresni izveštaj biti predstavljen baš tog 3. februara. Što znači da je veoma mala do nepostojeća mogućnost da su slučajno baš istog tog dana i Francuzi i Britanci odlučili da sprovedu svoj policijsko-pravosudni kontraudar na slobodu američkog govora na Internetu. Dok vremenska razlika u odnosu na onu stranu Atlantika znači i da su se kongresmeni, koji su tog dana predstavljali svoj izveštaj, probudili s vešću da se Ilon Mask našao na udaru baš kad su mu stali u zaštitu.
Pri čemu treba imati u vidu i da je portal ”Politiko” još prošle godine preneo optužbu zvaničnika Evropske unije, istina, anonimnih, da zvaničnici iz Vašingtona samo, takoreći papagajski, ponavljaju argumente vlasnika svojih tehnoloških kompanija. Uključujući Ilona Maska. Koga je pak Evropska unija u decembru kaznila sa 120 miliona evra, odnosno 6 odsto ukupnog godišnjeg prihoda Iksa zbog navodnog kršenja Zakona o digitalnim servisima Evropske unije koji u Vašingtonu proglašavaju za orvelijanski a koristi se kao glavni mehanizam pritiska na društvene mreže.
Američka strategija
Sadašnji – dosadašnji – vrhunac ideološkog sukoba između Sjedinjenih Država Donalda Trampa i ostatka Kolektivnog zapada događa se tačno godinu dana nakon, sada već čuvenog, govora potpredsednika SAD Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u kome je Evropsku uniju optužio za urušavanje demokratskih normi, cenzuru i suzbijanje suverenističkih partija i pokreta. Usledila je Nacionalna bezbednosna strategija koja je ove stavove i kodifikovala uz najavu podrške suverenističkim, takozvanim populističkim, pokretima koji se bore protiv totalitarnih cenzora iz Brisela. Da bi se na to, da operacionalizuje strategiju otpora Briselu, nadovezala evropska turneja zvaničnice Stejt departmenta Sare Rodžers u sklopu koje su – kako otkriva ”Fajnenšel tajms” – najavljeni grantovi evropskim organizacijama koje će širiti MAGA pogled na svet. Jer je Trampova administracija, kako se objašnjava, ”u krstaškom ratu za spašavanje Evrope” za koju se pribojavaju da je ”ugrožena silama mraka koje se šire” po kontinentu.
U takvom kontekstu stiže i izveštaj američkog Kongresa; 160 stranica napisanih na osnovu dosad nepoznate, interne prepiske čelnih ljudi društvenih mreža preko kojih se odvija sve veći deo javnog i političkog dijaloga, i Evropske komisije koja je taj javni i politički dijalog stavila pod svoju kontrolu. Prepiska koja to otkriva, a koja nikad nije bila namenjena ni javnosti ni američkom Kongresu, uključujući beleške sa više od 100 sastanaka iza zatvorenih vrata od 2020, pribavljena je sudskim putem.
Evropska komisija, naglašava se u izveštaju, uspešno je izvršila pritisak na društvene mreže da promene način uređivanja sadržaja kako bi se sadržaj cenzurisao što agresivnije.
Zabranjene teme
Šta je sve uređivano, to jest cenzurisano, agresivno, pod prigodnim zakonskim izgovorom borbe protiv dezinformacija i govora mržnje? Kategorije kao što su ”antivladina”, ”anti-EU” i antielitistička retorika. Narativ o kovidu-19, tako da se ne dovede u pitanje vakcinisanje ”Fajzerovim” i sličnim vakcinama koje su njihovim vlasnicima donele milijarde evra profita u sadejstvu sa Evropskom komisijom koja je to kupovala i propisivala i vakcinisanje i revakcinisanja; pitanje migranata; transdžender i (s)rodna pitanja, tako da je – piše u jednom od otkrivenih mejlova – za govor mržnje proglašeno i zapažanje da postoje samo dva pola, muški i ženski, a govorom mržnje proglašeno je i komentarisanje uticaja Džordža Soroša.
Uz, naravno, direktno mešanje Evropske komisije u izbore; barem osam u šest evropskih zemalja u poslednje dve i po godine (od Irske, preko Francuske, do Moldavije i Rumunije gde ipak nije bilo nikakvog ruskog mešanja, a pod tim izgovorom je ukinuta pobeda nepoželjnog kandidata Kalina Đorđeskua). I neposredno mešanje u američke predsedničke izbore tako što je – otkriva se u izveštaju – potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova u Kaliforniji održala sastanak sa čelnicima društvenih mreža kojima je izričito naložila da na (cenzorskoj) agendi budu izbori i u Evropskoj uniji i u Sjedinjenim Državama.
Odakle Evropskoj komisiji takva moć? Kuda vodi ideološki sukob Amerike i Evropske unije? I da li ima slobode na Internetu?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili publicista Igor Ivanović i novinar iz Slovenije Igor Mekina.
