Uvodnik
(Pr)osudite sami
Prozor mora pasti
Milovan Brkić
U petak, 7. marta, oko 22 sata, na Vračaru (Beograd) ošamaren je ministar (ne)kulture Srbije Nikola Selaković. On je u te noćne sate, rekao je, krenuo da obiđe roditelje, koji stanuju dvesta metara dalje. Oni nisu gladni, ni žedni, imaju oni i tičjeg mleka, ali da ih vidi. Išao je sam, a dan je proveo u bolu, jer je sa ministrima u ostavci Dačićem i Gašićem, bio na pogrebu kupler majstora Saše Popovića, koji je dušu ispustio u najskupljoj pariskoj bolnici. Dačić i Gašić nisu napadnuti tog dana, jer njih, o našem trošku, čuva buljuk vojnih i policijskih specijalaca.
Pariz je grad svetlosti, pa svi razbojnici koji su pod kapom Vučićeve vlasti i kartela, hrle da keš stave u tamošnje banke, ili u sefove koje drže u novokupljenim vilama i stanovima. A o milionima dolara i evra je reč. Švica nije više sigurna, ali se vođa naprednjaka zbližio sa Emanuelom Makronom, nekoliko puta su sami zanoćili. I u Jajincima i u Jelisejskoj palati.
Nikolica se, opisao je slučaj, posle napada uputio kod lekara, da uzme papire o dobijenom šamaru i slomljenim naočarima. Nije zvao policiju, očigledno je da poznaje napadača. U tom njihovom svetu je ljubomora česta.
U danu kada su đaci i studenti i u Beogradu i još nekoliko gradova, demonstrirali odlučnost da oteraju ovu poživinčenu vlast, a stotine preduzeća, udruženja, sindikata se pridružilo generalnom štrajku, ošamern je, otpozadi, ministar u ostavci, koji je, a to govori i činjenica
da se redovno kreće bez telohranitelja, jedan od troje pristojnuih mministara u Vučevićevoj odlazećoj Vladi.
„Želim da vas pozovem da sačuvamo mir, jer pristojnu Srbiju ne mogu da pobede. Napali su večeras i ministra Selakovića. Misle da su time rešili neki problem. Nisu. Samo su pokazali još jednom šta stvarno misle o demokratiji u zemlji i kako bi se odnosili prema ljudima koji drugačije razmišljaju od njih“, poručio je Vučić na Instagram nalogu buducnostsrbijeav. On se tokom tog dana tri puta obraćao javnosti, uvek u različitim odelima.
Ove Vučićeve reči se mogu oceniti kao istinite, prvi put koje je izgovorio u svojoj surovoj vladavini. Tačno je da šamarom ministru nisu rešeni problemi. To znaju skoro svi građani Srbije koji su duže od decenije pljačkani i surovo maltretirani, od Vučića lično i od njegovog kartela. Stoine ubijenih, hiljade hapšenih, milion odbeglih u inostranstvo…. učinak je Vučićeve tiranije.
Tačna mu je tvrdnja i da pobunjeni građani znaju šta misle o Vučićevoj demokratiji. Odlučili su da je promene i da postanu slobodni, a ne demonkratizovani. Oseća Vučićeva kamairla reči – Oj drugovi jel vam žao, rastanak se primakao. Rastanak nam nije mio, bogovski je život bio… Samoća je, kažu, najbliži rod smrti. Oseća to srpski tiranin, koji za
milost nije znao. Sve je usamljeniji. Ima milijarde na računima, u kešu. Potrošio je na oblačenje više novca nego Bajdenova i Trampova administracija zajedno. Užasavaju ga vesti da je nemačko ministarstvo spoljnih poslova poslalo mu pruku da se ne žali da napadne studente.! Zar oni, švabe, kojima je on punio džepove njihovim kancelarima, ministrima, poslanicima…? Šokiran je porukom koju mu je uputio i brat Maks Rute, generalni sekretar NATO-a da se ne šali da izvede vojsku na ulice.
Sećam se scena kada je 5. oktobra 2000. godine okupljena masa pobunjenika napala direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića. Mislio sam da će ga raskomadati. Viknuo sam iz sveg glasa, koliko me grlo nosi, da ge ne ubiju. Nije on Milošević, vikao sam.Prepoznali su me, pa nisu i mene napali. Milanović je izvukao živu glavu.
Dan koji Vučić očekuje, verujem, biće još brutalninji. On se zamerio svakom čoveku, svakoj prodici. Osramotio je svaku kuću. Promenio je veru. Vre|ao nas je na pasja usta. Milošević nije ojadio banke, nije bio zainteresovan za potpuno ekonosmko unišetenje zemlje. Nije davao novac stranim banditima da ga veličaju, da ga hvale. Tukao nas je. Bio je potreban živ onima koji su ga na vlast doveli, da mu sude. Zato je i ostao živ.
Dan kada će ova vlast biti oterana se približava. U pobunama važe druga pravila. Tu zatečen, tu obešen. Očekujući kraj, tiranin još veruje da će moći da utekne u Mađarsku. Kada ih bude zvao, neće mu se javiti na telefon. Odvešće ga u Centralni zatvor.
Niko od njegovih ministara ne trudi se da renoviraju ovu apsanu, da postave pristojne ljude za upravnike, koji će se prema njima, do kraja njihovih života, odnositi kao prema ljudima.
Tito je izdao čuveni naredbu proleterima – „Prozor noćas mora pasti.“ Proliveno je puno partizanske krvi, ali ova bosansaka varoš je oslobođena. Bez krvi nema slobode. Nagon za životom i potreba za slobodom izdali su naredbu građanima Srbije – Ovog marta tiranija mora pasti. Srećna nam sloboda.