Stigli su studenti-maratonci u Štutgart i na crveni tepih, gde ih je dočekala dijaspora, ali i drugi stanovnici Nemačke. Istog je trena počela žurka na Marjan placu.
Prvo violina i rodoljubiva „Tamo daleko“, revolucionarna „O bella, ciao“, pa tehno muzika. Na kraju, opet su došli do Užičkog kola, kakvo su pleli i po drugim gradovima u inostranstvu. Prigodno, s obzirom na to da se ultramarton studenata i zove „Od mog sela do Brisela“.
U Štutgartu im je, deluje, ipak priređen najveseliji doček.
Prskali su se, kako kažu, „vodom slobode“, dok su skakali sa svojim domaćinima uz „ko ne skače, taj je ćaci“.
Do slobode, ipak, imaju još dug put. Od Ulma do Štutgarta trčali su danas, dok bi u Brisel trebalo da stignu 12. maja.
– Ovde živim već dve i po godine. Došao sam da podržim svoju braću i sestre, sve one koji se bore protiv režima koji je nas oterao iz naše zemlje – rekao je jedan mladić za N1.
– Ovde sam 55 godina, prošla sam sve demonstracije od komunizma, socijalizma i sada i demokratije. I nadam se da će mi ovo biti poslednje. Imam veliku nadu da će studenti doneti promene u Srbiji. Jedino što bih im poručila, da kada donesu tu pobedu, nek povuku ovdašnju decu da se vraćaju u Srbiju. Ovde su već i treće, i četvrte generacije. Nek mogu da se vrate u Srbiju, ono što moja generacija nije uspela – rekla nam je jedan 74-godišnja gospođa.
