„Super Ego Holding“, firma koja se predstavlja kao jedna od najuspešnijih srpskih kompanija u Americi, u poslednje vreme sve češće se u medijima i na društvenim mrežama pominje u kontroverznim scenarijima. Ova firma sa sedištem u Ilinoisu, govori se, tesno je povezana sa vladajućim režimom u Srbiji, odnosno predsednikom Aleksandrom Vučićem. Nova.rs razgovarala je sa insajderom koji otkriva način rada kompanije i širok spektar optužbi nezadovoljnih radnika.
Nedavna poseta Aleksandra Vučića Flordi, koja se naprasno završila njegovim povratkom u Srbiju, bez ijednog sastanka sa najvišim zvaničnicima, kako je najavljivano, ponovo je u fokus vratila kompaniju „Super Ego“.
Naime, šire se tvrdnje da je Vučić pokušao da uđe na događaj za prikupljanje sredstava za guvernersku kandidaturu Bajrona Donaldsa, koji se održavao u Mar-a-Lagu. Pominje se da je on ili neko u njegovo ime kupio pozivnicu koja košta više destina hiljada dolara, a da je ipak sprečen da prisustvuje jer na takvim događajima ne smeju da budu strani državljani, što bi bilo kršenje federalnog zakona o izborima.
„Super Ego holding“, koju mnogi povezuju sa SNS-om i Vučićem je, prema nekim tvrdnjama, bila kupac te pozivnice na kojoj se navodno nalazilo i lažno ime “Aleks Vuči”. Ovo je sve i dalje u domenu spekulacija. Ono što je tačno je da pomenuta firma ima iza sebe brojne kontroverze.
Bivši zaposleni u kompaniji „Super Ego“, koja posluje u sektoru drumskog transporta i logistike, izneo je u razgovoru za Nova.rs niz ozbiljnih optužbi na račun toga kako firma posluje i naglo se širi, dok se istovremeno suočava sa brojnim tužbama vozača koji tvrde da su prevareni.
Napomena: Zbog bezbednosti sagovornika, a u dogovoru sa ekipom Nova.rs, njegov identitet je zaštićen
Firma “eksplodirala” preko noći
Prema njegovim rečima, firma je praktično eksplodirala preko noći u vreme kada je Aleksandar Vučić bio u poseti Beloj kući, kada je Donald Tramp prvi put postao predsednik SAD. Podsetimo, tada je bio potpisan i Vašingtonski sporazum.
„Super Ego“ je u roku od nekoliko meseci od 300 kamiona došao do preko 1.500, što je, kako kaže naš sagovornik, u industriji nezamislivo bez ogromnih finansijskih injekcija:
„Ta firma je do tad imala nekih 300-400 kamiona i preko noći skače na 800, a u roku od 2-3 meseca skače na 1.500. To se ne dešava. Ja radim u ovoj industriji godinama, kompanije za 5 godina porastu na 250-300 kamiona. To je nešto realno. Ovo je bio takav skok i to bukvalno, znači, nije prošlo 2-3 nedelje posle toga. Samo da bi dao depozit u banku, da dobiješ kredit za te kamione, bilo bi potrebno preko 50 miliona dolara. To se sve dešavalo uoči posete Vučića Americi… Mi smo računali da je trebalo preko 50 miliona dolara samo za depozite u bankama“, ispričao je naš sagovornik.
On sumnja da je uspon firme vezan upravo za političke dogovore vrha srpske države. Za to, međutim, ne nudi dokaze. Na samo poslovanje firme, takođe, ima niz zamerki.
„To nije firma, to je vladavina. Sve što se dešava tamo vodi Mimić (Aleksandar Mimić, direktor kompanije, prim. nov.). Ponašaju se kao robovlasnici. Zakasniš pet minuta – gubiš dnevnicu, a često i posao“, kaže on i ističe da su radnici konstantno ponižavani, da šef proverava kad ko izađe na pauzu i koliko se zadržava i da mogu da napreduju samo oni koji se ponašaju kao „ulizice“.
Eksploatacija i manipulacije
Kako je rekao, u Beogradu postoji bar stotinu kompanija za transport koje su vezane za Ameriku i od tih stotinu, bar trideset su vezane za „Super Ego“.
“Oni daju čitavu podršku kad je u pitanju ta industrija. Znači, ne samo kamione. Oni pokrivaju i praćenje kamiona i popravke kamiona i za tahografe koje svi moraju da imaju. Tako da oni imaju firmu koja prati to, jer nameštaju i sate. Međutim, to rade i u drugim firmama, nažalost, svi gledaju da iskoriste radnike što više”.
U firmi, kako svedoči, zaposleni su maltretirani, a vozači sistematski potkradani. Dispečeri, koji su zaduženi za pronalaženje tereta za kamione, menjali su dokumente i prikazivali vozačima lažne iznose kako bi zadržali deo novca za sebe, zbog čega su u Americi i pokrenute tužbe:
„Ja uzmem tovar za 1.500 dolara, a vozaču kažem da je 1.300. Ubacim papir u Photoshop, promenim cifru i pošaljem. To je bilo naređenje – svi su to radili.“ Prema njegovim rečima, vozači su često vozili i po 5.000 milja nedeljno za svega 2.000 dolara, što je ispod svake zakonske i ljudske granice. Naš sagovornik nam je pokazao i kako izgledaju dokumenta u kojima se navodno pokazuje koliki deo su dispečeri uzimali za sebe, a koji je trebalo da ide vozačima. Inače, treba istaći i da su dispečeri i koji rade u ograncima u SAD uglavnom ljudi iz Srbije i Dalmacije, odakle je Mimić poreklom.
„Momci su dolazili u sedište firme da traže pare koje su im ukrali. Bukvalno su bili očajni“, rekao je naš sagovornik komentarišući jedan od viralnih snimaka na kojem vozač preti nasiljem Mimiću zbog novca za koji tvrdi da mu se duguje.
Podsetimo, na Instagramu i Tviteru pojavio se video-snimak uz opis u kom se Mimić proziva kao “bot @sns_srbija” (SNS bot) koji je prevario kamiondžije. Navodi se da su “u prostorije američke @avucic firme, @SuperEgoHolding, upali ogorčeni vozači koje je prevario bot SNS-a Aleksandar Mimić, protiv koga američke vlasti vode istragu za prevare”.
Kako je rekao naš sagovornik, taj snimak je star par godina, ali ima više sličnih primera.
Inače, lokalni mediji u Ilinoisu su pisali o tome kako je često pozivana policija u sedište firme zbog sukoba nezadovoljnih vozača sa šefovima.
Jedan od skorijih slučajeva je zabeležen u novembru prošle godine. The Patch je pisao o tome da je policija obaveštena o incidentu koji je uključivao zaposlenog i radnika obezbeđenja. Zaposleni u kompaniji Super Ego Holding, na adresi 677 N. Larch Ave, rekao je policiji da je ušao u raspravu sa radnikom obezbeđenja, nakon čega ga je čuvar napao i udario pesnicom u lice, navode nadležni.
Ono što nam je privuklo pažnju iz dokumenata koja nam je pokazao sagovornik jeste činjenica da su dispečeri svi imali i američka imena. Tu su Karl, Džastin, Džamal, Džejkob, Selena, Čed i mnogi drugi. Kako nam je rekao sagovornik, svi su imali i mejlove sa lažnim imenima jer je firma tako naredila, kako bi Amerikancima više ulili poverenje nego da se vidi da su iz Istočne Evrope.
Muljanje sa ugovorima
„Super Ego Holding“ ne posluje kao jedinstvena firma već kao mreža entiteta – Floyd, Gordon, Rocket i drugi – koji se po potrebi osnivaju i gase, kako bi se zaobišle kontrole. Prema rečima bivšeg zaposlenog, čim neka firma „uprlja ime“, otvara se nova pod novim nazivom. Sve ih povezuje – Aleksandar Mimić.
„Super Ego holding“ ima kancelarije i Ilinoisu i u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu. Većina dispečera radi iz Srbije, ali oni koji se dobro pokažu dobiju šansu da odu u SAD, gde kako je rekao naš sagovornik koji je tamo proveo više od godinu dana, plate jesu dobre.
Međutim, američki zakoni su uveliko prekršeni. Zaposleni u Srbiji u SAD, uključujući njega, nisu bili zvanično zaposleni. Firma im je otvarala preduzetničke račune.
„Svi smo bili prijavljeni kao preduzetnici, nikakvog formalnog zaposlenja nije bilo. Plata jeste isplaćivana, ali sve je bilo u sivoj zoni.“
Tužbe
On tvrdi da su neki aspekti poslovanja firme trenutno predmet FBI istrage, pre svega zbog prevara nad vozačima, ali i potencijalnog pranja novca:
„FBI istražuje firmu zbog kolektivne tužbe vozača. Jedan čovek je sam platio advokata da ih tuži, a sad svi mogu da mu se priključe.“
Njegovo svedočenje potvrđuju i novinski izveštaji. U avgustu 2022, grupa vozača podnela je kolektivnu tužbu protiv Super Ego Holdinga i povezanih firmi (Floyd Inc, Kordun Express i dr.). Optužbe su ozbiljne: falsifikovanje cenovnika, manipulacija dokumentima, isplata plata na osnovu lažnih podataka, neisplaćeni iznosi i pogrešna klasifikacija radnika. Grupa kamiondžija iz različitih država (Ilinois, Tenesi, Džordžija) tuži firmu tvrdeći da ih je Super Ego sistematski izigravao po pitanju zarade. Prema navodima iz tužbe, kompanija je obećavala vozačima 88% od cene svakog prevezenog tereta, ali je zatim prikazivala lažno umanjene vrednosti tih poslova i isplaćivala procenat od tog manjeg iznosa, zadržavajući razliku za sebe. Konkretno, tereti se da je Super Ego falsifikovao brokerske potvrde o ceni ture (tzv. rate confirmation), naplaćivao klijentima punu cenu, a vozačima prikazivao manju cifru kako bi im isplatio niži honorar. Pored toga, u tužbi se navodi da su vozačima nezakonito odbijani određeni troškovi, da im zarada ponekad nije dostavljena na vreme, pa čak i da je bilo perioda kada su efektivno zarađivali manje od minimalne federalne plate. Tužba se poziva na kršenje Truth in Leasing Act i Illinois Wage Payment and Collection Act. Kompanija negira optužbe, tvrdeći da su svi iznosi isplaćeni u skladu sa internim dogovorima.
Pored navedene kolektivne tužbe, koja ima i svoju internet stranicu pa mogu da joj se pridruže i drugi mogući tužitelji, postoje i drugi sudski slučajevi koji uključuju Aleksandra Mimića ili njegove firme. Aprila 2024. godine, jedan bivši vozač (Čedvik Volston) podneo je zasebnu tužbu protiv Super Ego Logistics LLC, Super Ego Holding LLC i samog Mimića. U toj parnici (pred Okružnim sudom za severni distrikt Ilinoisa) tužitelj potražuje naknadu prema odredbama Zakona o fer radnim standardima (FLSA), što ukazuje na spor oko isplate (najverovatnije neplaćenog prekovremenog rada ili nezakonitih odbitaka). Ova tužba je takođe u ranoj fazi i ukazuje da se radni sporovi gomilaju.
Odgovor kojeg nema
Nova.rs je pokušala da kontaktira „SuperEgo Holding“ preko društvenih mreža Facebook i LinkedIn, kao i na mejl objavljen na sajtu Infostuda sa zahtevom za kontaktima zvaničnika koji bi mogli da daju odgovore na pitanja medija.
Iako se vidi da su primili poruku na Facebook-u, niko već danima ne odgovara na nju, iako su aktivni na svojoj stranici. Odgovori nam nisu stigli ni sa naloga na LinkedInu (gde piše da tipično odgovaraju u roku od sat vremena), a mejl koji je objavljen na Infostudu nije u funkciji. Na zvaničnom sajtu „SuperEgo Holding“ od opcija za kontakt postoji samo obrazac koji popunjavaju potencijalni novi radnici.