Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane. Ministarka trgovine Jagoda Lazarević tim povodom je izjavila da će sada biti prostora da se cene snize, ali stručnjaci nisu tako optimistični. Oni smatraju da će sada, kada dobavljači mogu slobodno da formiraju cene, kao i kada uredba istegne, moći da dođe samo do poskupljenja.
Krajem januara, vlada je po peti put izmenila Uredbu o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, poznatu i kao Uredba o ograničenju marži. Novim izmenama, ukinuta je odredba o zamrzavanju fakturnih cena dobavljača.
Ranije je, naime, postojala odredba koja je ograničavala dobavljače tako da fakturne cene nisu smele da prelaze nivo od 1. avgusta prošle godine. Dakle, cene nisu mogle da rastu. S druge strane, mogle su da padaju, jer Vlada uredbom nije ograničila njihov najniži nivo.
Ipak, ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je da će proizvođači imati prostor da snize cene proizvoda jer su poslednjom uredbom o ograničavanju marži odmrznute cene, te da je vreme za sistemska rešenja.
S druge strane, stručnjaci ne smatraju ovu izjavu logičnom. Ako se nešto desi sa cenama, ističu oni, to svakako neće biti smanjenje.
Nema uslova za smenjenje cena
Dragovan Milićević, ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine, kaže za Novu ekonomiju da, pre svega, da li će neko sniziti cene – zavisi isključivo od njegove dobre volje. Ipak, smatra da do takvog scenarija neće doći.
“Dobavljači su i dosad mogli da snize cene, s obzirom na to da je Uredba ograničavala samo maksimalne cene. Sada se to neće desiti, pre svega jer je dobavljače ova uredba ‘zatekla’ i iznenadila. Potom, od tri inputa, a to su cene sirovina, energenata i rada – poskupele su dve”, kaže Milićević.
Sagovornik Nove ekonomije, naime, objašnjava da je cena za privredu u oktobru prošle godine povećana, a povećan je i minimalac. Dakle, veći troškovi ne daju pozitivne izglede da bi cene mogle da se snize.
“Biće lančane reakcije. Kada je poskupela struja, to nije moglo da se prelije na cene jer su one bile zamrznute, ali će sada proizvođači to da iskoriste. U oktobru je povećan minimalac, nevezano za povećanje u januaru. To su, dakle, dva povećanja za nekoliko meseci. Bilo bi lepo da dobavljači smanje cene, ali za to nema uslova”, zaključuje Milićević.
Ni Vasko Kelić, Istraživač saradnik sa Instituta društvenih nauka, ne smatra da će cene, nakon izmene uredbe, pasti.
“Možda je ministarka mislila na to da će zakon koji je u pripremi, o nepoštenim trgovinskim praksama, uticati na smanjenje cena. I on to može donekle, ali ne mnogo”, kaže Kelić, ali dodaje da očekuje povećanja cena u periodu između prestanka važenja uredbe, što će biti 1. mart, do stupanja na snagu novog zakona, iako je ministarka rekla da tog prostora neće biti.
Ipak, on ne smatra da će povećanja cena biti dramatična.
“Mi znamo da trgovinski lanci, prvenstveno Delez koji se o tome oglašavao, imaju probleme zbog kojih su morali da otpuste radnike i zatvore prodavnice, ali oni su tako smanjili troškove, pa može da se desi ne bude značajnih poskupljenja, jer nemaju toliku potrebu, osim da nadomeste manji profit. Biće skoka cena, ali ne verujem da će on biti dramatičan”, kaže Kelić za Novu ekonomiju.
Građani nisu osetili obećana sniženja
On dodaje i da, iako zbog uredbe jeste bilo sniženja cena određenih proizvoda, građani nisu videli efekte kakve je vlast obećavala. A podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, prilikom najave ovih mera, rekao je da će cene biti i do 20 odsto niže. To se, ni u praksi, a ni prema zvaničnim podacima, nije desilo.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u decembru 2025. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića bile su za 0,5 odsto niže nego prethodnog meseca. Kada se posmatra godišnja inflacija, ona je u decembru iznosila 2,7 odsto. Posmatrajući celu 2025, u odnosu na 2024. godinu, potrošačke cene su povećane za 3,8 odsto.
