Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp stigao je u Kapitol, gde je započeo svoj četvrti govor o stanju nacije, ujedno prvi u drugom mandatu. Na početku obraćanja poručio je da se američka nacija „vratila“ i da je danas „bolja, bogatija i jača nego ikada ranije“.
On je naglasio da je od prethodne administracije nasledio tešku ekonomsku situaciju, ali da je, kako tvrdi, njegova vlada za godinu dana sprovela „transformaciju kakva do sada nije viđena“, nazvavši je „preokretom za sva vremena“.
Ekonomski rast i borba protiv ilegalne imigracije u fokusu
Govoreći o ekonomiji, Tramp je ocenio da ona „cveta kao nikada ranije“, ističući rast investicija i otvaranje novih radnih mesta. Poseban deo izlaganja posvetio je imigraciji – jednoj od ključnih tema njegove kampanje.
Prema njegovim rečima, SAD danas imaju „najjaču i najbezbedniju granicu u svojoj istoriji“, nakon godina nekontrolisanog ulaska migranata. Naveo je i da je protok fentanila preko granice smanjen za 56 odsto u poslednjih godinu dana.
– Naša zemlja ponovo pobeđuje – poručio je Tramp, dodajući da su članovi njegove administracije „umorni od pobeda“.
Incident u Kongresu: Al Grin ponovo udaljen sa sednice
Tokom obraćanja došlo je do incidenta u sali Kongresa. Demokratski kongresmen Al Grin ispraćen je iz sale nakon što je podigao transparent sa porukom „Tamnoputi ljudi nisu majmuni“, aludirajući na raniji sporni video-snimak koji je povezivan sa Trampom i bivšim predsednikom Barak Obama.
Podsetimo, Grin je i prošle godine udaljen tokom istog događaja.
Rekordna dužina obraćanja: Nadmašen Bil Klinton
Ovogodišnji govor trajao je oko sat i 48 minuta, čime je Tramp postavio novi rekord po dužini obraćanja o stanju nacije. Time je nadmašio dosadašnji rekord koji je držao Bil Klinton, čiji je govor iz 2000. godine trajao sat i 28 minuta.
I dalje, najkraće obraćanje u istoriji imao je Ričard Nikson, čiji je govor 1972. godine trajao manje od pola sata.
Poruka Iranu: „Nikada neću dozvoliti nuklearno oružje“
Predsednik SAD osvrnuo se i na spoljnu politiku, posebno na odnose sa Iranom. Istakao je da preferira diplomatsko rešenje, ali je poručio da nikada neće dozvoliti da, kako je rekao, „najveći svetski sponzor terorizma“ dođe u posed nuklearnog oružja.
U nastavku je govorio o borbi protiv narko-kartela, pomenvši i likvidaciju jednog od najtraženijih trgovaca drogom u Meksiku, kao i akcije američkih službi u Južnoj Americi.
Kriminal, slučaj Irine Zarucke i poruka o bezbednosti
Tramp je ukazao na rast kriminala u velikim američkim gradovima i kritikovao političare koji, prema njegovim rečima, „podržavaju kriminal“. U tom kontekstu pomenuo je i ubistvo 23-godišnje Irine Zarucke u Severnoj Karolini, ističući da je osumnjičeni ranije više puta hapšen.
– Pobegla je od rata, a život je izgubila od okorelog kriminalca – rekao je Tramp.
Provera činjenica: Tvrdnja o budžetskom deficitu pod znakom pitanja
Američki mediji, uključujući CNN, osporili su Trampovu tvrdnju da bi eliminacija prevara u federalnim programima mogla da uravnoteži budžet „preko noći“.
Prema podacima savezne Kancelarije za odgovornost vlade, procenjeni gubici zbog prevara kreću se između 233 i 521 milijarde dolara godišnje, dok je budžetski deficit u poslednjoj fiskalnoj godini iznosio gotovo 1,8 biliona dolara.
Oštar odgovor demokrata: Loren Andervud napustila salu
Demokratska kongresmenka Loren Andervud napustila je sednicu tokom Trampovog izlaganja o zdravstvenoj zaštiti, optuživši predsednika da „nije govorio istinu“.
Ona je navela da su sredstva za programe poput Medicaid-a i Medicare-a smanjena, te da milioni Amerikanaca imaju poteškoće sa plaćanjem zdravstvenog osiguranja.
250 godina američke nezavisnosti kao simbol „zlatnog doba“
Završni deo govora bio je posvećen 250. godišnjici američke nezavisnosti, koju je Tramp predstavio kao simbol novog „zlatnog doba Amerike“.
Od Teksasa i Mičigena do Floride i Dakote, poručio je da je pred SAD period snage i prosperiteta, zaključivši najduže obraćanje o stanju nacije u američkoj istoriji.
Šta je govor o stanju nacije?
Govor o stanju nacije je ustavna obaveza predsednika SAD, koja potiče još od 1790. godine, kada je prvi takav izveštaj podneo Džordž Vašington u tadašnjoj prestonici Njujorku.
Tokom više od dva veka, ovaj događaj prerastao je u jedan od najvažnijih političkih i medijskih trenutaka u SAD, uz tradicionalni odgovor opozicije i snažnu simboliku predsedničkog obraćanja naciji.
