Usvajanje izmena pravosudnih zakona izgledno će smanjiti mogućnost Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) da istražuje sumnje na korupciju visokih javnih funkcionera, ocenila je nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS).
U saopštenju su ocenili da su posledice usvajanja izmena koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, „utoliko teže jer učinak u gonjenju ‘visoke korupcije’ ni do sada nije bio zadovoljavajući, pri čemu se sve to dešava u situaciji kada je prvi put posle 30 godina jedan aktuelni ministar zvanično optužen za korupciju“.
– Umesto 25 predviđenih , TOK sada ima 20 tužilaca, od kojih je 11 upućeno iz drugih tužilaštava. U roku od 30 dana od početka primene izmenjenog Zakona o javnom tužilaštvu, oni će biti vraćeni u svoja matična tužilaštva. Iako je hipotetički moguće da Visoki savet tužilaštva u međuvremenu uputi nove tužioce u TOK, na to se ne može računati zbog čestih blokada odlučivanja u toj instituciji – stoji u saopštenju TS.
Navodi se i da o izmenama pravosudnih zakona nije bila organizovana javna rasprava, niti javno slušanje, kao i da je u skupštinskoj poceduri primenjen hitan postupak „bez opravdanog razloga, a rasprava bila objedinjena sa nepovezanim zakonima“.
– Uz sve to, predlagač nije zatražio mišljenje od Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva i Agencije za sprečavanje korupcije o ovim zakonima. Kada je reč o najštetnijoj izmeni Zakona o javnom tužilaštvu, nije postojala ni elementarna transparentnost – odredba je promenjena na osnovu amandmana jedne poslanice, koji ni do danas nije objavljen na skupštinskom sajtu – piše u saopštenju.
Transparentnost Srbija je ocenila da će štetan efekat na borbu protiv korupcije imati i produženje dozvoljenog trajanja v. d. stanja u sudovima i tužilaštvima, brisanje pravila da se kolegijum javnih tužilaca izjašnjava o predloženom godišnjem planu i izveštaju o radu, kao i uvođenje obaveze da Vrhovno javno tužilaštvo traži od ministra pravde saglasnost za bilo koji vid međunarodne saradnje, pri čemu rokovi i kriterijumi za davanje saglasnosti uopšte nisu propisani.
– Prilikom izmena zakona prekršena su i neka proceduralna pravila. Da je poštovan skupštinski Poslovnik, predložene izmene pojedinih zakona ne bi ni bile uvrštene u dnevni red, jer obrazloženje nije sadržalo sve obavezne elemente ili su bili navedeni očigledno lažni podaci – na primer da osnivanje suda neće prouzrokovati troškove za budžet – stoji u saopštenju TS.
